ПРЕДАВАЊЕ РОТАРИ КЛУБА ЧАЧАК У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
(1. ДЕО)
– Да ли се човек рађа зао и шта натера дечака од 13 година да постане масовни убица? – Прекид хармоничног односа човека и Бога настао је услед кршења поверења и љубави са Богом… – Зло долази када човек заборави своју духовну природу, када заборави себе…
Вечитим питањем људске цивилизације о пореклу зла у човеку и борби између добре и лоше људске природе, бавиле су се све хуманистичке науке од постања света. Свако га је тумачио и одговоре давао из свог угла сазнања, искуства и културног кода у коме му је сазревала мисао. Исцрпан преглед одговора на ова питања обједињен темом „Тамна страна људске душе“, приказан је у три аспекта: теолошком, филозофском и психолошком, а понудили су их предавачи Ротари клуба Чачак предвођени председницом др Надом Лазовић, у четвртак, 7. октобра, у Галерији Народног музеја: др Јасмина Поповић, др Данијела Чоловић и као гост, клинички психолог Јасмина Шипетић Кандић.
Наши читаоци ће сигурно препознати своје одговоре у неким од понуђених, а због занимљивости, обима, научне утемељености и стручности овог предавања, преносимо га у неколико наставака. Један од трагичних повода за предавање о назначеној теми је и трагедија београдске школе „Рибникар“, актуелно суђење на које је подсетила др Нада Лазовић, али и међународна политичка ситуација обележена ескалацијом ратова у којима се до невероватних граница демонстрира деструктивна људска природа. Предавање је део рада насталог за стручни конгрес у коме је један од аутора и Синиша Павловић.
ШТА ЈЕ ЗЛО?
У настојању да дефинишу зло предавачи су кроз резимирање свог предавања истакли да је „зло широк појам који у етици означава негативне и неприхватљиве видове понашања и размишљања. Човек је од свог постојања програмиран да посматра зло кроз призму дуалности. Да ли је зло само одсуство добра, или заправо долази од људи који заборављају своју духовну природу, заборављају себе. Зло укључује и аспекте мржње окрутности, себичности, одсуство самилости према другима“.
У хришћанском тумачењу наилазимо
на причу о стварању првог човека који је са кушањем са дрвета сазнања
окусио зло и постао
му подложан. И друге религије су описивале зло као принцип
произашао из човекове
природе и деловања. У будизму постоје четири разлога због којих чинимо зло: жудња,
страх, љутња и незнање. Већина филозофа сматра да човек има слободну
вољу да сам одлучује о добру и злу и да сваки наш поступак зависи од нас
самих. По Лајбницу, зло може бити физичко, метафизичко и
морално. Заратрустра своју филозофију темељи на човековој борби између
истине и лажи, што је
темељ религијског дуализма борбе између добра и зла. Психолози су покушали кроз
своје теорије да објасне потребу човека да буде зао. Фројд сматра да
је човек анимално
створење коме је примарно да задовољи своје нагоне.
КЉУЧНИ ПОЈАМ – ЕМПАТИЈА, АЛИ И БИОЛОШКИ „ГЕН ЗЛА“
– Кључни појам који користи психолог Барон Коен у објашњењу зла је – емпатија. Сви људи имају своје место у спектру емпатија. Неке особе су рођене са нултим, негативним степеном емпатије, рађају се зли и зли су довека. Зло, по Коену, узрокује више биолошких и психолошких чинилаца. Биолошки су промене у десет можданих регија које код злих људи показују смањену активност, али и „ген зла“. Психолошки су неусклађен или поремећен психички развој који узрокује трајне мождане промене. Робин Скинер сматра да зло настаје када себи не признамо своје лоше особине, па постајемо неинтегрисани, расцепљени. Зло које се тако чини не види се као зло. По Јунгу, сваки човек треба најпре у себи да започне борбу и савлада зло, кроз процес индивидуализма, упознавања и ослобађања сопствености из лажних омота персоне и сугестивне власти несвесних слика. Зло не треба оправдавати, против зла се треба борити. Једина сила равноправна злу која га побеђује јесте љубав – истиче др Јасмина Поповић.
ИЗМЕЂУ СВЕСТИ И НАГОНА, ЉУДСКОГ И АНИМАЛНОГ
Предавачи постављају питање и да ли је зло космичка манифестација борбе између добра и зла, указујући на тврдње филозофа да је човек у својој основи рођен као добар, и разматрују због чега је онда настало зло. Чињеница је да је кроз еволуцију људски ум досегао моћ свести о себи и другима, док је с друге стране, његова физичка основа задржала оно животињско у себи. У животињском свету врсте угрожавају једна другу да би задовољиле сопствене нагоне.
– Човек је, дакле, рођен добар, али са нагонима који би могли постати деструктивни по околину да нема етичких норми. Човека свест чува од деструкције и помоћу свести одговара за своје поступке. Да ли то значи да свест у човеку чува и добро и зло које се међусобно боре, што је речено у делу Јанка Веселиновића „Хајдук Станко“: „Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја“ – наводи Поповић.
Позивају се предавачи и на „први или прародитељски грех“ који је био пресудан у борби између добра и зла у хришћанској традицији, истичући да су дешавања у Рајском врту (Едену) нанела зло читавом човечанству. Од момента када су Адам и Ева загризли јабуку коју им је змија понудила, избачени су из раја, ускраћене су им све благодети рајског живота и осетили су све муке земаљског живота у које спада и зло.
– Прекид хармоничног односа
човека и Бога настао је услед кршења поверења и љубави са Богом, што је
условило да човек пати због свог злог поступка –
истакла је докторка Поповић.
Опширан је осврт и на
филозофска промишљања од антике до савременог доба. Сократ, Заратрустра, Кант и
други, различито су гледали на појаву зла. Једни су сматрали да зло потиче из
незнања и када би људи поседовали одређено знање, не би чинили
зло. Други су сматрали да је зло небиће и јавља се код одсуства добра, док су
поједини расправљали о човековој слободи и моралу. Зло су
окарактерисали као
део људске природе, а да је слободна воља човека и његов морал тај
који ће одлучити на
коју страну свог бића ће стати, добра или зла.
„ПСИХОЛОГИЈА ЗЛА“ И ЛИЧНИ ИЗБОР
Психолози су имали своје теорије о злу. Видели
су човека као примитивно, анимално створење коме је само битно да
задовољи своје нагоне или инпулсивност који га води самоостварењу. Први
психолог који уводи појам емпатије у разумевање постојања и коришће зла био је
Сајмон Барон Коен. У својој књизи „Психологија зла“ тражио је узроке за
недостатак емпатије у васпитању, генетици, лошој средини у којој дете
одраста.
– Константан сукоб два принципа, добра и зла, говори да искључиво ми сами правимо одабир осећаја који нас преплављује. Понекад човека преплави осећај егоизма, сујете, манипулативности, жеља за осветом је толико јака да се једва обуздава. Адекватан одговор људских осећања, као и способност препознавања шта друга особа мисли или осећа чини емпатију. Емпатија помаже одржавању социјалних и моралних кодекса. Последице одсуства емпатије јесу људска суровост, агресија и злоба. Гашење емпатије може настати као привремено стање услед потешкоћа са којима се човек сусреће, али се ипак сматра трајном способношћу појединца да не поседује могућност разумевања туђих ситуација, као и одсуство емоције према истим – говорили су предавачи са неминовним питањем да ли се може утицати на развој емпатије и охрабрујућим одговором да се емпатија развија са развојем детета, које још у првим годинама живота уочава и доживљава емоције људи око себе.
Приредила: Зорица Лешовић Станојевић
(У наредном издању Теолошки аспекти зла)
ЗА ДОБРО И ЉУБАВ ТРЕБА ИЗРАСТИ…
У свету постоји много патње у којој и зло игра велику улогу. Зло је ништа друго него тама која представља илузију стварности. Долази, када човек заборави своју духовну природу, када заборави себе, јер зло директно напада дух човека одвајајући га од своје природе. Та тама човека приморава да се поново пробуди и да се сети ко је, али може га довести и до самоуништења. Тежња ка самоостварењу и љубави представља добро у човеку, али човек може искористити погрешан метод да дође до свог циља, чиме ствара зло. Сваки човек има могућност избора, његова свест ће га наводити на добро или на зло…. Меша Селимовић је рекао: „То није чудно, лакше је наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити. Зло носимо у себи као изворну страст, а може постати погубно ако се представи као једино добро.
