Положај жена у сеоским срединама дуго је била запостављена тема у Србији. У многим областима направљени су кораци напред, али још има доста простора за промене. Овим темама била је посвећена Национална конференција „Невидљиве хероине Србије”. Одржана је јуче, 15. октобра, у Културном центру у Чачку, на Светски дан жена на селу. Велики број говорника и панелиста из бројних организација и институција, гостију из Црне Горе и Македоније, уз усвојену Декларацију са смерницама и закључцима о томе како и кроз које моделе и пројекте најефикасније оснажити сеоске жене, учинити њих и њихову креативност „видљивијим“, можда су добри показатељи да ће се у блиској будућности још много тога променити.
Милош Вујисић, председник Отворене мреже за пољопривреду „Мој пољопривредник”, сматра да положај сеоских жена није „на завидном нивоу“, да се њихов рад не вреднује довољно, иако је њихова улога кључна у одрживости руралних средина.
– Сви заједно треба да радимо да дође до промене, да се повећају подршка, видљивост и признање женама у руралним заједницама… А то можемо само кроз темељан рад и удружено деловање државног, приватног и цивилног сектора… Све то се не може урадити преко ноћи, али овом Конференцијом и свим активностима желимо женама да дамо прилику да искажу све своје потенцијале – рекао је Вујисић и најавио да ће након усвајања Декларације закључци бити упућени на адресе свих надлежних у држави.
Данило Голубовић, саветник председника Владе за пољопривреду и заједничку пољопривредну политику ЕУ, који је и званично отворио Националну конференцију, рекао је да се интензивно ради на побољшању положаја жена на селу, што се види и по њиховом учешћу у политици.
– Њихова улога је немерљива у пољопривреди, али се, нажалост, и даље сусрећу са ограниченим приступом ресурсима и стереотипима који у Србији још нису искорењени. Влада Србије настоји да се то промени, пре свега кроз субвенције Министарства пољопривреде, кроз бодовање за неке субвенције, као и кроз ИПАРД 3 Европске уније. И у прошлом циклусу ИПАРД 2 велики број жена биле су носиоци захтева, пре свега у области руралног туризма – рекао је Голубовић, који сматра да је повећан и проценат жена носилаца пољопривредног газдинства, али да је и приметан тренд да село напуштају углавном жене и млади.
Тежиште Одељења за пољопривреду Општине Горњи Милановац већ годинама су, управо, ове две категорије, рекла је Милка Недељковић, начелница тог Одељења и председница УО ЛАГ-а Чачак – Горњи Милановац. Ове године усвојена је и Стратегија руралног развоја до 2029, према којој на конкурсима жене и млади имају додатне бенефите.
– Жене су кључ развоја пољопривреде и стуб породице. Зато пуну пажњу поклањамо онима које су остале у својим срединама, подстичемо их да могу да остваре субвенције, да буду носиоци газдинства – рекла је Недељковић.
Из Удружења грађана „Снага пријатељства – Amity“, које се годинама бави питањима старих, укључујући и оне у селима, мр Надежда Сатарић нагласила је да је положај жена на селима далеко тежи од положаја њихових вршњакиња у градским срединама, посебно када је реч о оним старије животне доби. Више од половине жена, од 65 до 70 година старости, још увек ради у пољопривреди, а чак 15 одсто их је старије од 85 година! И број неписмених старијих жена у селима је велики, што још више појачава њихову социјалну искљученост. Више од трећине оних које живе у селима нису уплаћивале доприносе за пензионо осигурање, неки су од упозоравајућих података које је навела Сатарић.
– Жене су, готово, потпуно искључене из јавног живота… Оне се виде у кући, брину о домаћинству и о кућним пословима, негују болесне чланове породице, раде у тору, штали, на имању… А многе немају пензије, живе у великом ризику од сиромаштва, због чега се залажемо да држава за њих обезбеди посебан програм материјалне помоћи, ако то не могу да им обезбеде сродници – нагласила је Сатарић, упозоравајући и на недовољну здравствену заштиту сеоског становништва, а посебно старих. Поразна је и чињеница да многе жене немају здравствене кљижице и Сатарић је предложила да у Декларацији буде и захтев да се допунама Закона о здравственом осигурању свим женама обезбеди основна здравствена заштита.
Директорка Канцеларије за демократски и економски развој USAID Србија Наида Зечевић Бин, навела је да Америчка агенција за међународни развој посебан акценат ставља управо на укључивању жена у све сегменте социјалног, друштвеног и економског развоја.
– Кроз бројна истраживања показало се колико су бољи ефекти у развоју када су жене активни актери у тим процесима. Знамо колико је у Србији велики допринос жена у пољопривреди. Међутим, и даље постоје одређене препреке, образовног или финансијског карактера. Зато нам је драго да смо кроз наш пројекат „Велика мала привреда” успели да подржимо ову важну конференцију, на којој заједно можемо да разматрамо која су то ограничења и како да их отклонимо – рекла је Наида Зечевић Бин и навела да се пројекат „Мала средња предузећа“ реализује до 2027, а његова вредност је 18 милиона долара.
У име Града Чачка, који је био домаћин прве Конференције „Невиљиве хероине Србије“, учеснике и госте поздравио је прво Дечји хор „Ирмос“ химном „Боже правде“, а онда и Мирослав Петковић, помоћник градоначелника за друштвене делатности.
– У нашој лепој Србији сваки домаћин је као храст у чијој хладовини одрастају његова деца и жене. Верујте, ви које се бавите пољопривредом нисте невидљиве, пре свега, кроз субвенције које последњих година дајемо да помогнемо женама које су носиоци пољопривредних газдинстава, али и кроз друге акције и манифестације. Имамо сјајна удружења жена у Катрзи, Бресници, Вујетинцима, Јежевици, Трнави… И ово је прилика да још једном оснажимо све наше жене на селу – рекао је Мирослав Петковић.
Сама Конференција била је подељена у неколико сегмената. Након поздравних речи, говорници из различитих области су разматрали, свако из свог угла, мере подршке, тренутно актуелне, затим је приказан краткометражни филм „Жена из крша“, а део програма био је и Сајам локалне хране на Градском тргу.
Организатори овог догађаја су Отворена мрежа за пољопривреду „Мој пољопривредник”, Форум привредника, ЛАГ Чачак – Горњи Милановац и чачански Центар за неговање традиције.
В. Т.
