Песникиња Ниниа Садробелашвили из Грузије, Мајо Даниловић и Боривоје Рашуо, песници из Београда, чланови Удружења књижевника Србије, добитници су међународне песничке Награде „Повеља Мораве“ за укупно књижевно дело, која им је додељена у недељу, 6. октобра, на 24. Међународним мрчајевачким песничким сусретима, на свечаности одржаној у ОШ „Татомир Анђелић“. Награду додељују организатори манифестације Књижевно друштво Мрчајевци, Удружење књижевника Србије, а од ове године и Центар за неговање традиције из Чачка, под покровитељством Града Чачка. Песнике је у свом маниру кроз сусрете водио оснивач и уметнички руководилац манифестације Луне Левајац, подсећањем на сва хронолошки важна места и људе који су дали допринос њеном трајању.
Песничке сусрете је отворио заменик градоначелника Чачка Владан Милић, који је Награду „Повеља Мораве“ уручио песникињи из Грузије Нинии Садробелашвили. Председник УКС Милош Јанковић је „Повељу Мораве“ уручио Боривоју Рашуу, а Мају Даниловићу прошлогодишња добитница овог признања Гроздана Лалић. Новчани износ награде лауреатима је предала Миљана Бежанић из Центра за неговање традиције, а Повељу „Почасног грађанина Мрчајеваца“ свим лауреатима, у име Месне заједнице Мрчајевци, уручио је Милорад Јевђовић.
Сусретима је присуствовало готово комплетно руководство Удружења књижевника Србије, најстарије књижевне асоцијације у земљи, на челу са председником Милошем Јанковићем, потпредседником Видаком Масловарићем, секретаром Грозданом Лалић, уредником „Књижевних новина“ Братиславом Батом Милановићем, колегом препознатљивог баритона са таласа Радио Београда и песником, наравно. У истом тиму били су и први добитник овог међународног признања Радомир Роко Андрић, књижевник, новинар и својевремено председник УКС Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије и члан Управног одбора УКС, коме припадају и др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине, др Ђорђе Сибиновић, добитница Повеље Гордана Влајић, Чедна Радиновић, Саша.. Међу гостима је била и Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, супруга актуелног председника УКС.
Око 80 песника огласило се у Песничком маратону који је започео већ на самој свечаности доделе награда, а наставио се поред Песничке стене на Илијаку и у етно ресторану „Ерић“. Своје стихове су говорили песници из Београда, Чачка, Горњег Милановца, Панчева, Банатског Брестовца, Никшића, Краљева, Мрчајеваца, Кнића, из Италије…
Химном Песничких сусрета „Ода поезији“, коју је компоновала директорка школе Весна Јевђенијевић, свечаност су започели ученици мрчајевачке основне школе. Оснивач манифестације, председник Књижевног друштва „Мрчајевци“, домаћин и организатор Међународних мрчајевачких песничких сусрета од оснивања 2001. године Луне Левајац, истакао је да су Песнички сусрети имали срећу, јер их је Град Чачак препознао и 2014. године прогласио за манифестацију од значаја за Град Чачак, „пружајући јој изузетну подршку, као мало градова у овој нашој лепој Србији“. Он је нагласио велики допринос директорке Јевђенијевић песничким сусретима свих ових година и рекао ће бити његов наследник, а она истакла да је Луне оставио неизбрисив траг и да је имала част да у свему учествује.
– Ми смо током свих ових времена имали људе који су осетили потребу да нам помогну, а нису из света поезије, међу њиме је и Петар Ђорђевић, привредник из Београда, брачни пар Марковић, Вера и Слободан, фирма „Вибет“, која је урадила Песнички трг и парк, простор испред Песничке стене, а настојећи да уведемо новине, ове године обележили смо путоказима пут до Песничке стене на Илијаку. Данас су Мрчајевци, како неки то умеју да кажу, песничка престоница Србије и света – рекао је Левајац и подсетио да су МПС добили међународни карактер, пошто награду „Повеља Мораве“ добијају два наша песника и један инострани, а да је међу именима 53 добитника „Повеље Мораве“ исписаним на Песничкој и 19 иностраних.
– Ја често волим да кажем да су тамо уписани они који су бесмртни. За ових 24 године, кроз МПС је прошло 3.680 песника, што значи да смо обогатили овај наш садржај, а велики је број наших грађана уграђен у све што чинимо овде – рекао је Луне Левајац и поменуо оне који више нису са нама, а дали су допринос поезији: Бора Ђорђевић, генерал Марко Неговановић, економиста Илија Папак.
БИЛИ СМО У ПРАВУ КАД СМО ПОДРЖАЛИ ПЕСНИЧКЕ СУСРЕТЕ
Заменик градоначелника Чачка Владан Милић отворио је званично Међународне мрчајевачке песничке сусрете и захвалио свима који су дошли да увеличају овај изузетно леп догађај, који се 24. пут одржава у Мрчајевима.
– Захваљујући великом броју ентузијаста, на челу са Луном Левајцем, то је постала традиција, и нормално је да Град Чачак то уврсти у манифестацију од посебног значаја. Сам списак песника који су учествовали и лауреата, говори да смо били у праву када смо то одабрали. Морам рећи да уназад десетак година држава Србија заиста много и енергије и пажње посвећује култури. Парафразираћу Черчила, кад је својим сарадницима рекао „шта ће нам слобода и победа у рату, ако не будемо имали људе и културу којом ће се ти људи бавити“, због тога водимо рачуна о свему.
Захваљујући Лунету Левајцу, МЗ Мрчајевци и свим мештанима ове лепе и живописне варошице, захваљујући Центру за неговање традиције, Културно-просветној заједници и нашим драгим пријатељима из Београда, и уз помоћ локалне самоуправе на челу са градоначелником Тодоровићем, ми се 24. пут окупљамо овде и драго ми је да број присутних никако не опада, већ се повећава, што значи да радимо праву ствар – истакао је у свом обраћању Милић и изразио наду да је Песнички трг „испуњен целе године децом која рецитују или напишу неки стих, а да ће Песничка стена бити место окупљања не само на дан кад се манифестација одржава, већ и преко целе године, где ће се окупљати љубитељи поезије, љубитељи традиције и љубитељи природе“. И као и сваки политичар, заменик Милић је обећао у име локалне самоупаве да ће се потрудити идуће године да простор за манифестацију буде још улепшан, као и пут који води до Песничке стене.
НАРЕДНА, ГОДИНА ЈУБИЛЕЈА
Председник УКС Милош Јанковић наговестио је двоструки јубилеј који ће идуће године бити обележен, четврт века ове манифестације у Мрчајевцима која и у оквиру Статута УКС има посебан значај, као и једина међународна песничка награда коју Удружење додељује и 120 година Удружења књижевника Србије, најстарије уметничке, еснафске, струковне организације.
– У име УКС захваљујем Граду Чачку на свему што чини и не сумњам да ће све то проћи како ваља, знајући и Лунета, а ми ћемо се потрудити да нашу 120. годишњицу обележимо достојно и достојанствено, ако будемо смогли снаге код надлежних и што би рекао Мајаковски, пошто је тешко у дебело уво забости нежну реч, ако буде памети и жеље и воље, да ово што Удружење чини већ 120 година на ползу отечеству и они подрже на начин на који би то требало.
ПОЕЗИЈА ДА НАС ОБЈЕДИЊУЈЕ И ОГРЕЈЕ
Први добитник „Повеље Мораве“ 2003. Радомир Андрић рекао је да воли Мрчајевце и пре него што је постао њихов Почасни грађанин, а у Чачку је оставио и део своје младости, градећи бедем за одбрану града од поплава као учесник једне омладинске савезне радне акције. За овај крај га везује и много значајних песника, од којих је, каже, доста учио, класика и савременика, као што су Владислав Петковић Дис, Александар Ристовић, Бранко В. Радичевић, Бранислав Петровић, или пријатељ Тихомир Живковић Тића из Мрчајеваца, али и Луне, као „подухватник културе, захваљујући чијем здушном ангажовању и осећању које има за све као песник, ови сусрети постоје“. Поменуо је Андрић и Слободана Ракитића, који је међу првима овде дошао, као и Србу Игњатовића, обојица у својству председника УКС.
– Кад смо одлучили да се и награда зове „Повеља Мораве“, имали смо у виду да је Морава најопеванија река српска и да река даје награду. Тако је песнике наградила, заправо, река Морава. Све ово што се догађало касније, захваљјући пре свега, Мрчајевцима, људима који су се ангажовали, као рецимо Милун Тошић, кога посебно поздрављам и од почетка је ту. Истина, он нам је правио свадбарски купус и подсећао да се не мож’ ни оженити ако не једеш свадбарски купус – говорио је Роко Андрић о свом доживљају овог краја и његових људи, поменувши и своје школске другове којих овде још има, а служе, како каже „да потврде да је ишао у школу“.
– Мрчајевци, заправо, живе с поезијом и поезија захваљује томе извору који овде постоји. То је тај дух обједињавајући, Моравски дух, ја као човек, осетио сам и радујем се увек кад овде дођем… Ми смо награђени заправо, што смо, ја бих рекао, после свих ових несрећа, што смо живи! Треба да живимо братски, да не буде неке сујете, јер песницима и уметницима је сујета оно што нас можда негде зауставља, а песничка реч нас обејдињава по много чему у ономе што треба да живи, да нас огреје у ствари – поручио је Радомир Андрић.
НАГРАЂЕНИ ПЕСНИЦИ
– Иза овогодишњих добитника ове престижне књижевне награде стоји значајан књижевни сумитет. Нешто од тога што је важно у овом тренутку ћемо рећи и уверићете се да је једногласна одлука жирија била потпуно исправна – рекао је Видак Масловарић, потпредседник УО УКС, читајући образложење о наградама.
Петочлани жири за доделу Награде „Повеља Мораве“, чинили су га Гордана Влајић, председница, Видак Масловарић, Зорица Арсић, Радомир Андрић, сви су досадашњи лауреати и Луне Левајац, донео је једногласну одлуку коју је саопштила Гордана Влајић.
Ниниа Садробелашвили, дипломирала је књижевност на државном Институту за културу 2002. у Тбилисију. Актуелни је председник Удружења књижевника Грузије. Њен књижевни првенац била је збирка кратких прича и од тада објављује збирке поезије, кратке прозе и романе, као и романе за децу и добитник је бројних награда. Пише позоришне драме и филмска сценарија, њени радови превођени су на немачки, енглески, француски, италијански, корејски, азербејџански, турски, и захваљујући нашем преводиоцу Душици Ивановић и на српски језик. Занимљиво је да је пре 13 година основала Филмски студио „Комлик“, где ради на уметничким документарним филмовима и активна је блогерка, везано за све ангажоване теме из области културе. Књижевни критичари је позитивно оцењују.
Ниниа се извинила што не зна српски језик, и рекла да је велика је част што је добила ову награду.
– Ја волим Србију и уверена сам да има много сличности између наших земаља, носимо исту бол кроз нашу историју и нашу веру и љубав. Верујем да је поезија вечни језик, оно што нас уједињује, уједињује наша срца. Све најбоље желим и вашој земљи и свима вама – рекла је поетеса и прочитала потресну песму мотивисану материнством… Душица Ивановић је превела њене стихове са енглеског на српски, а захваљујући интензивираној сарадњи, „већ смо на трагу да нађемо преводиоца са грузијског на српски и са српског на грузијски. Ово што је Нинија рекла о сличностима између Србије и Грузије, и по историји и по сензибилитету, потпуно се осећа у њеној поезији.
Боривој Рашуо (Жарговић,1957), гимназију је завршио у Книну. Дипломирао је и магистрирао на Факултету политичких наука… Двоструки је добитник Октобарске нараде Града Београда за истраживање из области политикологије. Обављао је функцију министра спољних послова 1995. и министра информисања 1994. у Републици Српској Крајини у два мандата, 1991. и 1995. Објављивао стручне радове у политиколошким и социолошким и књижевним часописима.
– Од овог часа, то могу рећи с пуним правом, јер сам постао почасни грађанин Мрчајеваца, хвала Књижевном друштву „Мрчајевци” што ми је омогућило да то будем. Од данас, поред свог рођендана, 10. октобра, славићу и обележавати и овај 6. октобар, као свој други дан рођења, с обзиром да је то у земљи и месту који су ми толико драги. Хелдерлин је својевремено рекао – Чему песници у оскудном времену. Мени се чини да би се та ствар могла окренути и рећи – свако време које нема песника је оскудно време. Судећи по овим песничким сусретима и бројности српских песника, њиховој престижности, Србија је у том смислу богата и ја јој желим још веће и потпуније богатство – рекоа је, поред осталог, овогодишњи лауреат Боривој Рашуо.
Мајо Даниловић, (1955, Дервента), дипломирани политиколог и графички дизајнер, члан Светске академије за поезију у Верони под покровитељством УНЕСЦО, једини са ових балканских простора, са још 60 истакнутих песника света, међу којима су три добитника Нобелове награде. Сарадник и водитељ културних програма, четири године секретар редакције Књижевних новина УКС и УКЦГ. Дугогодишњи главни уредник и водитељ Књижевног салона поезије „Стенка“, кроз који је прошло више од 5.000 уметника разних вокација. Заступљен је у многим антологијама, часописима, зборницима и превођен на више језика. Добитник тридесетак књижевних награда и признања.
– Сада пуноправно могу да сматрам да су моје пјесме и моја поезија „оморављени“, под тим подразумевам неку врсту „обредног купатила“ за прочишћење моје пјесме, што значи оне сада могу прочишћене, лепршаве окупане у драгој води (Морава и моравски крај ме подсјећају на моју родну Дервенту и ријеку Укрину), и лагане попут лептира, да круже и одлете од Песничког трга у Мрчајевцима, све до Илијака и Песничке стене. Добити овако значајно и престижно признање свакако вуче са собом и одређену част и одговорност, али и што би, чини ми се, Данило Киш рекао, и одређену врсту забринутости аутора, када се упита како даље, шта даље, да ли ће у њему бити још довољно снаге, енергије, адреналина, инспиративности. Ја имам обичај да кажем када добијем овако неко признање, да ако ништа, убудуће моја казивана и писана реч ће бити далеко одговорнија и концизнија. Ако сам имало на трагу, што би рекао Бела Хамваш, да је поезија, у ствари, одбрана изгубљених достојанства и честитости, ако сам имало на трагу одбране универзалних, хуманистичких вредности, онда сам можда имао и право и смелост да пишем – истакао је Мајо Даниловић.
Други дан сусрета, 7. октобра, традиционално је био посвећен новим члановима Удружења књижевника Србије, сећањима на преминуле, Округлом столу „Ставан Баралић“, а ове године у програму „Песници говоре ученицима школе“, поред мрчајевачке школе, уприличена су дружења у ОШ „Ратко Митровић“ и Гимназији у Чачку.
Зорица Лешовић Станојевић
КОНКУРС ЗА УЧЕНИКЕ
Песнички сусрети редовно расписују и конкурс за младе ствараоце, ученике основних и средњих школа, тематски везан за завичај, Мораву, домовину… Жири, коме је председавала песникиња која пише и поезију за децу Надежда Танасковић, прогласио је најуспешније радове пристигле на адресу Књижевног друштва „Мрчајевци.“ Прву награду „Петар Милошевић“, названу по мрчајевачком песнику за децу, освојила је Миленија Вучинић, 8/2 из „ОШ „Татомир Анђелић“ из Мрчајеваца песмом „Кад љубав влада“, другу Ива Крнетић, 8/1 из ОШ „Свети Сава“ из Чачка песмом „Лептирићи“ и трећу Дуња Симовић, ученица мрчајевачке школе песмом „Мој завичај“.
