На данашњи дан, 11. октобра 1873. године, у Чачку се родила Надежда Петровић. Те јесени њени родитељи су започели пету годину службе у чачанским школама. Имају двогодишњег сина Драгутина и стечено уважавање међу мештанима ове вароши која тада има око 2000 становника. За малу Надежду наступа шест година детињства проведеног у Чачку. Смењиваће се безбрижни дани и они обојени стрепњом због одвијања српско-турских ратова у којима њен отац учествује као добровољац.
Надежда, вероватно, није упамтила много тога из родног града, али ми не треба да заборавимо да је у њему проговорила прве речи и начинила прве кораке. Ту је својом малом руком нацртала прве неспретне линије на папиру који јој је пружио отац, заљубљеник у сликарство и запамтила прве стихове које јој мајка чита пред спавање. Касније је постигла доста тога што је допринело да постане једна од најцењенијих особа наше уметности, кутуре и друштва.
Извор: Уметничка галерија „Надежда Петровић“
