ПРЕДАВАЊЕ “ЗЕМЉА МОЈА”, АРХИМАНДРИТА ТИМОТЕЈА МИЛИВОЈЕВИЋА, ИГУМАНА МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ
И за још једно веома занимљиво предавање архимандрита Тимотеја Миливојевића, игумана манастира Вазнесење у Овчар Бањи, који о свим темама говори надахнуто и топло, тражило се место више. Предавање, под називом “Земља моја”, у организацији Културно–образовног програма Културног центра Чачак, одржано је у понедељак, 30. септембра. Основна порука којом нас уче Бог и природа је да ми људи јесмо природа, да заједно дишемо и да треба да будемо у суживоту, јер је човек спој духовног и световног, вечног и пролазног.
“РАЂАЈТЕ СЕ И МНОЖИТЕ, И НАПУНИТЕ ЗЕМЉУ И ВЛАДАЈТЕ ЊОМЕ”
– Библијска истина је да је Бог створио овај свет и човека као круну свога стварања. И да је Бог на крају погледао све што је створио и беше, каже, добро, и то веома добро, јер другачије и друго не може да створи осим оно што је добро. И све то Бог је створио човеку и за човека. Чему Богу земља, травке, биље, инсекти, животиње, он је постојао и пре тога и постојаће и после тога. Он је Бог који постоји од вечности и који испуњује све. Дакле, све што је створио, створио је за нас људе и због нас људи. И тек кад је створио све неопходне услове за живот човека, онда је створио и човека и благословио прве људе, рекао: “Рађајте се и множите, и напуните земљу и владајте њоме” – подсетио је архимандрит Тимотеј Миливојевић, игуман манастира Вазнесење у Овчар Бањи, током излагања на тему “Земља моја”.
Бог је нама дао земљу и све материјално да бисмо ми владали тиме, а то нам је показао што је првом човеку Адаму привео све животиње да им он да име. Јер, онај који неком даје име, има власт над њим, каже игуман и додаје:
– Зато имамо кума који на крштењу даје име своме кумчету и он има над њим власт. То би требало кум да ради, а не да се он саглашава са родитељима. Зашто си кум? Да му даш име, зато си кум. А родитељи, ако већ хоће кума, морају да га послушају, јер је он духовни родитељ свом кумчету. Дакле, човек је дао свему име и на тај начин је Бог указао да је дао човеку да господари над земљом, над свим живим бићима, да им буде кум.
СВЕ ШТО ЈЕ БОГ СТВОРИО, НЕ САМО ДА ЈЕ ДОБРО, НЕГО ЈЕ И СВЕТО
Човек је био тај који је био спој духовног и материјалног, духовног и телесног, вечног и пролазног, нетрулежног и трулежног. Јер, једино је човек тако створен, од земље и од даха Божијег.
– Кад је створио човека од праха земаљског, кроз нос удахну му дах живота и поста човек душа жива. Човек је тај који је требао да сву природу створену од Бога, приведе ка Богу и да је преведе у вечност. Природа, која нема разум као што човек има, ипак је знала, јер је стварањем од Бога она то имала у себи, да је упућена на човека, и сва природа се окретала ка човеку. Међутим, уместо човек да приведе природу у вечност, он је природу повукао са собом у смрт… Јер, онда када је човек прекршио заповест, убрао забрањени плод, па не приневши признање и покајање за оно што је учинио, био је избачен из раја. Дакле, не зато што је убрао забрањени плод, него зато што није хтео да призна своју кривицу и да принесе покајање, зато је био избачен из раја. Тада је човек повукао сву природу из раја у овај свет. Од тада су животиње подивљале, од тада је почело да расте трње и коров, од тада су почеле болести да нападају човека и од тада је човек почео да стари и на крају да завршава свој живот смрћу, и повукао је целу створену природу у смрт. Пошто човек више није био кадар за оно за шта га је Бог створио, за ону улогу коју му је доделио, Бог је морао да учини искорак из себе, да пошаље Сина свога јединороднога, да се роди од жене, од свете девојке Марије, потоње Богородице; да он као Бог постане човек, по природи Бог и по природи човек; да се сједини са природом коју је створио и да је узведе у вечност; да прође кроз врата смрти да би васкрсао и да би нам показао пут, да би нам показао смисао, да би нам показао оно достојанство за које нас је и створио, а то је седење са десне стране Бога Оца. Јер Христос, као Бог и као човек, васкрснувши трећег дана из гроба, у четрдесети дан се узнео на небо са васкрслим телом и сео са десне стране Оца. То је достојанство које је за нас Бог створио. Када то имамо на уму, онда се наш однос према другом човеку мења. Наш однос према свој створеној природи се мења. Како и зашто? Па, тако и зато што ми онда појмимо другачије Божије стварање, да Бог није створио све ово да пропадне, него да наследи вечни живот. У том смислу све што је Бог створио, не само да је добро, него је и свето – нагласио је игуман Миливојевић.
И земља по којој ходамо је света земља, јер је створена од Бога, који је извор сваке светости. Са тим сазнањем другачије размишљамо о свему што нас окружује, о земљи по којој ходамо и која нам даје живот.
– Семенку бацимо, она никне и роди, а још и ако се потрудимо, ми из те земље добијемо живот, из те земље Бог је створио и нас, из те земље ми пијемо и воду која извире, из те земље ми једемо и хлеб наш насушни, из те земље ми добијамо и светост. Јер, хлеб из те свете земље узмемо и донесемо у Цркву на Литургију и тај хлеб из земље Светога Бога, благодаћу Духа Светога претвори се у тело и крв Христову и ми на светој Литургији кажемо: “Твоје од Твојих Теби приносећи због свега и за све”. Твоје дарове Боже, од твојих добара, теби приносимо због свега и због свих. Принесемо му, он благослови и освешта, претвори у тело и крв своју и врати нам да га поједемо, да се освештамо, да се обожимо, да се припремимо за вечни живот, за долазак Христов. Такав однос морамо имати према својој земљи – рекао је архимандрит Тимотеј Миливојевић.
Нела Радичевић
БИБЛИЈСКИ НАВОД У СКЛАДУ СА НАУЧНИМ ОТКРИЋИМА
– Следећи библијски навод у складу је са научним открићима: “А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни, и поста човјек душа жива”. Научници су открили да скоро 99 одсто људског тела сачињава шест елемената: кисеоник, угљеник, водоник, азот, калцијум и фосфор. Од преосталих један одсто, око 85 процената чине: калијум, сумпор, натријум, хлор и магнезијум. Преосталих 0,15 одсто чине елементи попут: гвожђа, галијума, иридијума, кобалта, чак и злата, сребра… Исте ове материје налазе се и у земљиној кори. Сви ови хемијски елементи улазе у састав воде, масти, протеина, ДНК, РНК и других неорганских и органских једињења, која су саставни део живих организама. Вода заузима највећи проценат, око 70 одсто. Када човек умре, његово тело се претвара у земљу. Током живота то тело се и хранило из земље. “Прах се у земљу враћа какав је и био, а дух се враћа Богу, који га је и дао” – речи су којима је игуман Тимотеј Миливојевић завршио предавање.
СКЛАД И ЉУБАВ СА ПРИРОДОМ
– Земља и све што је величанствено створено постојаће вечно, непрестано узрастајући у Божјој свесности и светлости, мењајући своје светлосне атоме, молекуле и своју божанску структуру. Ми смо земља својим великим материјалним делом. Бог је животни дух удахнуо у материјално – земаљско и тако сачинио наша тела. То се никада не сме заборавити, ни једно од другог одвојити. Ако погледамо реч материја, (мајка) и ја, такође је вечна и може мењати своја енергетска стања постојања, али је бесмртна као и дух, зато што је сачињена од божанске светлости. Основна порука којом нас уче Бог и природа је да ми људи јесмо природа, да заједно дишемо и да треба да будемо у суживоту, јер је човек спој духовног и световног, вечног и пролазног. Склад и љубав са природом јесте склад и љубав са самим собом, склад са другим људима и са свим што нас окружује. Све је повезано и сви смо једно на предивној земљи која нас воли, негује и исцељава, а човек је тај који је требао да сву природу, створену од Бога, приведе ка Богу и да је преведе у вечност, да је ослушкује и прати њено вођство. Постали смо толико одвојени од природног света да је врло лако, а често и прикладно заборавити да природа остаје тако великодушна, као и пре, упркос томе што мало по мало нестаје, јер је човек природу повукао са собом у смрт – увела је у предавање Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Културног центра.
