МИХАИЛО МАРКОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ“
СВАКИ ТРУД СЕ ИСПЛАТИ, А ДОБРО СЕ УВЕК ДОБРИМ ВРАЋА
Овог лета Михаило Марковић, један од два ђака генерације Основне школе „Милица Павловић“, успео је, каже, да добро „напуни батерије“ за средњу школу. Осим на море, ишао је на базен, уживао у воденим спортовима, шетао и дружио се са другарима до касно увече поред Мораве, у Градском парку, поред фонтане на тргу… А, уписао је – природно-математички смер у Гимназији у Чачку.
-Одлучио сам се за ову школу због тога што још увек не знам чиме ћу да се бавим у животу, а Гимназија ми даје још четири године да се одлучим и имам највећи избор након њеног завршетка – истиче Михаило.
Пријатно је слушати Михаила док нам се полако представља:
-Мој отац је православни свештеник, мајка је дипломирани психолог. Имам брата близанца. У мојој породици се одувек високо вредновало знање и образовање. Откада сам кренуо у школу заволео сам учење. Рано сам схватио да је за успех важна пажња и концентрација, као и редовно учење. У трећем разреду сам кренуо на такмичење из математике, где сам остварио прве значајне резултате. У старијим разредима сам наставио да се такмичим из математике, физике, биологије, српског језика, књижевности, немачког језика и хемије. Као најзначајније резултате истакао бих: 2. место на републичком из Књижевне олимпијаде, 1. место из српског језик на окружном такмичењу и 1. место на књижевној олимпијади на окружном такмичењу и 1. место из физике на општинском такмичењу.
Одувек је, каже, волео да иде на такмичења и шири своја знања, а титула ђака генерације дошла је као награда за његов осмогодишњи труд и рад:
-За мене ниједно такмичење није било тешко, јер сам увек давао све од себе и трудио се да будем најбољи. Некада су изостајали очекивани резултати, али ја никада нисам губио вољу за учењем и такмичењем. Важно је истаћи и то да су ми дружења и упознавање нових другара такође били подстицај за учествовање на такмичењема. Захваљујући такмичењима посетио сам неке градове које не бих упознао другачије и стекао нова познанства. У мојој школи је била велика конкуренција, много ученика учествујe на такмичењима, тако да сам због тога још срећнији, јер сам баш ја успео да освојим ово признање. Ова титула ме обавезује да наставим марљиво да радим и у средњој школи и оправдам то што сам је освојио.
Описујући своје школске дане, Михаило истиче да су се још од првог разреда сви из одељења лепо слагали и волели да проводе време заједно, а издваја и поједине наставнике којима је посебно захвалан за труд и знање које су им пренели:
– Оно најлепше чега ћу се заувек сећати из школе су екскурзије. То је време када су сви слободни и кад нико није под притиском због одговарања и тестова и тада се сви упознајемо у правом светлу. Jедан од најтежих периода у мом школовању био је када смо прешли на онлајн наставу. Срећом, нисам очајавао и схватио сам да како је осталима тако је и мени и наставио сам да се трудим. Није било много потешкоћа, с обзиром на то да су се и наставници брзо навикли и дали све од себе да нам олакшају учење. Желео бих да се посебно захвалим наставницима који су се веома трудили око својих часова и око додатне наставе за такмичења, а то су: наставница немачког Крстина Петровић, наставница физике Катарина Драгутиновић, наставница хемије Соња Божовић, наставница географоје Марија Савић, наставница српског језика и књижевности Оливера Крупеж и наставница биологије Биљана Ускоковић Брковић. Часови код њих су ми били веома занимљиви и све ми је увек било јасно. Било је задовољство спремати се за такмичења и посећивати њихове часове додатне наставе, јер су изузетни предавачи, посвећени раду са ученицима и изузетни познаваоци својих области. Они су ми били највећа подршка. поред мојих родитеља и пријатеља.
Михаило нам још по нешто открива о себи, а ми га с дивљењем слушамо, радујући се што Чачак има овако дивну децу којом се сви поносимо:
– Себе сматрам вредном, упорном и истрајном особом, која када започне неки посао, воли и да га заврши. Тако су ме васпитавали од малена. Трудим се да сваке недеље одем у цркву на литургију. Велико задовољство ми представља и да помажем другима, да им објасним неки задатак из математике или хемије. Такође, истакао бих да сам члан Омладинског позоришта „Морава театар“ и да уживам у глуми. Тамо сам стекао доста пријатеља и са њима се активно дружим. Захваљујући овом хобију био сам у Ријеци и Зворнику на позоришним фестивалима. Посебно уживам у путовањима и упознавању нових култура. Вредности којима тежим су поштење, правда и истина. Трудим се да никад не урадим нешто другоме што не бих хтео да неко уради мени. Такође, сматрам да се сваки труд исплати и да се добро увек добрим враћа.
Гордана Домановић
