МАРТА БРАДИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ПРЕХРАМБЕНО-УГОСТИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ
САЊАЈТЕ ВЕЛИКЕ СНОВЕ И БУДИТЕ ОПТИМИСТИ!
– Моју личност карактерише бунт и огромна жеља за напретком. Током детињства била сам специфичног, немирног духа, што је мојим родитељима понекад задавало и главобоље. Али, знали су да ту дечју посебност треба да негују, на чему сам им данас неизмерно захвална – овим речима започиње своју причу још један ђак генерације, овога пута Марта Брадић, ученица која је заблистала у Прехрамбено-угоститељској школи.
Одличну основу за средњошколско образовање, каже, добила је у ОШ „Милинко Кушић“ у Ивањици, која јој је осталa у изузетно лепом сећању. Одувек је осећала приврженост према природи и њеном очувању и управо су то она интересовања и питања за које је пронашла одговоре у Прехрамбено-угоститељској школи, на смеру Техничар за заштиту животне средине:
-Ова школа је надмашила сва моја очекивања. Пуна је дивних и изузетно стручних професора, а уз то је и у потпуности нова и модерно опремљена, са мноштвом преспективних смерова. Стручна школа на неки начин представља изазов, јер је све ново и другачије од онога што смо учили у основној школи. Све наставне активности су увек биле организоване до најситнијих детаља, као и сва студијска путовања и екскурзије. Стекла сам одлична теоријска знања, која сам уз помоћ блок-наставе практично употпунила.
Не може ни Марта а да не помене да су, нажалост, и они генерација која је одређени део школовања провела у околностима ковид пандемије, али превладали су лепи тренуци који су дошли после:
–Догодило се да након готово читаве две године школовања врло мало познајемо једни друге. Али, када се прави људи нађу на правом месту ништа не може да их спута. Било је и у нашем разреду понекад неслагања, али је, наравно, било много више лепих тренутака. Одељење IV/2 ће ми остати у лепом сећању. Заједно смо сазрели и научили како сложно да функционишемо, чак и када је то деловало немогуће. Док сам била председник одељенске заједнице и члан школског парламента, увек сам се трудила да сви заједно постижемо склад и равнотежу. Професори су гоговирли да им је било задовољство да уђу у одељење као што је наше. Надам се да ће се свако од мојих другара и другарица остварити у ономе у чему је најбољи.
Сви професори су јој, истиче, били драги, међутим, неке од њих ипак жели да издвоји:
– Посебно сам захвална онима са којима сам највише сарађивала, професорима Владимиру Мајсторовићу, Анети Петровић и Биљани Ћировић, који су у мени пробудили још веће интересовање и додатно проширили моје видике што се тиче екологије и заштите животне средине. Такође, захвалност дугујем и професоркама Јелени Ђуровић, Јелени Ружић и Снежани Селаковић, које су ми отвориле врата света математике, српског језика и књижевности, али и енглеског језика. И, наравно, не могу а да не поменем и професора Далибора Марковића, који ми је помогао да развијем креативност у области фотографије.
Бројне су биле Мартине ваншколске активности, учествовала је на разним такмичењима, пројектима и фестивалима:
– Издвојила бих Књижевну олимпијаду, такмичење у фотографији, такмичење из енглеског језика, такмичење ,,Европа и ја”, манифестацију ,,Еко фест”, пројекат ,,Покрени се за планету”, ,,СТЕМ” пројекат, еколошку акцију поводом обележавања Светског дана рециклаже, фестивал јабука, конференцију ,,Вода: глобални изазов-локално решење”, литерарни конкурс ,,Дисово пролеће”, изложбу поводом Дана словенске писмености… Такође, била сам члан разних школских секција, попут филолошке, еколошке и фотографске.
Али, ту није крај, Марта од шесте године тренира карате. Почела је у клубу ,,Јавор”, а потом прешла у Карате клуб ,,Борац”. Носилац је црног појаса. Тренирала је чак и бокс.
-Мислим да тренинг, поред физичког, има огроман утицај и на ментални развој. Кроз спорт сам стекла дисциплину која се одразила на сва моја интересовања. Наравно, поред борилачких вештина, уживам и у свим осталим спортовима и редовно их пратим.
А љубав према природи наследила је, каже, од деде. Жеља јој је да упозна још боље, прво Србију, а затим и најразличитије крајеве и културе, јер као и већина младих, воли путовања. Осим тога, воли да чита, помало се бавим хортикултуром, воли рок музику, а учи и да свира гитару…
Претходне године, када је Чачак био национална престоница културе, посећивала је многе изложбе, концерте, предавања, али, није пропустила ни многа спортска дешавања.
-Мислим да је Чачак веома леп град и да би уз одређене промене, могао да постане прави град младих. Надам се да ће у будућности постати универзитетски град, препун наших и страних студената. Такође, требало би више труда уложити у отварање нових радних места, што би, готово сигурно, подстакло младе да остану у нашем граду и на тај начин бисмо успели да спречимо одлив интелектуалаца.
Марта је уписла Факултет за заштиту животне средине у Словенији, а планира да се врати и примени стечено знање у својој држави.
Најдуже лето је при крају, а она жели да га проведе што лепше, уживајући у животу пуним плућима и при том цитира Андрића: ,,Толико је у животу било ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети.“
Својој генерацији и уопште младима овогодишња најуспешнија ученица Прехрамбено-угоститељске школе поручује:
– Сањајте велике снове и будите оптимисти чиме год да се бавите. Чувајте здравље и срећу, волите, негујте своје породице и мењајте свет.
Гордана Домановић
