ВУКОВЦИ ЧАЧАНСКИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА НА НАГРАДНОМ ПУТОВАЊУ
Путем краљевских градова Европе
ПИШЕ: Јелисавета Ђокић (Гимназија)
Четворогодишњи труд и залагање током средњошколског образовања није био опажен само од стране школа које смо похађали, добијањем дипломе ,,Вук Караџић“, већ и од стране Града Чачка. Као Вуковци, можемо поносно да кажемо да смо добили привилегију да у пет дана посетимо четири краљевска града и један царски – Беч.
Наше путовање започело је 15. августа, где нас је испред ОШ ,,Вук Караџић“ чекао превоз, где су се сместили сви чачански ђаци. Први град који смо посетили била је величанствена Будимпешта. Шетња Ваци улицом, обилазак дворца Вајхуњади и пловидба бродом по Дунаву су неке од ствари које су учиниле да ово историјски важно место на граници два велика царства, остави одличан утисак на све нас.
Наредног дана запутили смо се у Праг. Овај град је пун незаборавних призора, од старог града, па све до нових савремених грађевина које чине једну праву европску метрополу. Када смо дошли до Карловог моста, сви смо се пријатно изненадили угледавши заставу Републике Србије на једној од грађевина украшеном детаљима стила сецесије. Та зграда је у ствари Aмбасада Републике Србије која је добијена од Владе Чехословачке у другој половини 20. века. Током дана чешки главни град се убраја у три најпосећенија града Европе, али током предвечерја ово место бива још више испуњено људима из разних околних држава и света.
Ујутру, 17. августа, запутили смо се у Дрезден. Иако, нисам имала прилике да раније посетим овај немачки град, била сам за кратко време освојена невероватним спојем историје коју овај град са собом носи, једноставности у сналажењу и лепоти архитектуре.
Наредна царска престоница је била Беч. Обилазак Природњачког музеја, Катедрала Св. Стефана и дворац Шенбрун су само неке од значајних локације које смо имали прилику да посетимо. Дворац Шенбрун смо обишли рано ујутру 19. августа, пре високих дневних темература и гужве. Имали смо времена да уживамо у царским вртовима царице Марије Терезије и царице Сиси.
Последњи град је била Братислава. Управо је овде царица Марија Терезија била крунисана и неке од најлепших грађевина у центру су свакако из периода њене владавине. У Будимпешти смо помислили жељу која се тиче нашег даљег образовања, додирујући налив перо на споменику Анонимуса, док смо у претсоници Словачке републике ту жељу и потврдили окренувши се испод Михалске бране читав круг око своје осе, на пети.
(ЦЕО ТЕКСТ У НАРЕДНОМ БРОЈУ „ГЛАСА“)
