Шетајући улицама града Чачка, ретко када застанемо да осмотримо знаменитости које нас окружују и често нисмо ни свесни његове богате историје, као ни многих значајних личности чији су животи и дела нераскидив део развитка и формирања града какав је данас.
Историчар Стефан Радојковић подсетио нас је на занимљиву чињеницу о постојању истинске палате у једној од централних улица нашег града, уз посебно истицање податка да управо ове године поменута грађевина броји тачно један век постојања.
‒ Није широко позната чињеница да се на самом почетку Улице кнеза Милоша на броју 6, дакле, у ужем центру Чачка, налази једина палата овог града. Управо та грађевина, која је позната под називом Палата Драгомировић, ове године пуни 100 година свог постојања. У питању је заиста велелепна двоспратна зграда са два улаза, два степеништа, високим подрумом и доста украсних детаља, изграђена у стилској мешавини класицизма и барока. Ове године, на стогодишњицу њеног подизања, треба је поменути, али и подсетити се знаменитог човека који ју је изградио и први боравио у њој – истиче историчар Стефан Радојковић, који је важне податке о овој теми пронашао у литератури: Е. Вишњић, Пронађени у сећању (Чачак, 2021.) и М. Мојсиловић, Само је један твој град: записи о старом Чачку (Чачак, 1995.)
‒ Др Крста Драгомировић рођен је у Пожаревцу 1874. године, школовао се у родном граду, а студије медицине завршио је у Грацу, у тадашњој Аустроугарској. По завршетку школовања, прва службовања била су му у Зајечару и Београду, а потом је 1904. године постао доктор у Десетом пешадијском пуку у привременој болници у Чачку. Из Чачка одлази на трогодишњу специјализацију хирургије у Берлин, по чијем завршетку се, после краће радне епизоде у Крагујевцу, поново враћа у Чачак. Град на Морави неизмерно је заволео, у њему је стекао бројне пријатеље и ту се и оженио. Жена му је била Милица, старија ћерка чувеног генерала, а касније и војводе – Степе Степановића. Са супругом је имао срећан брак и четворо деце: сина Прибислава и ћерке Милеву, Ружицу и Савку – рекао је наш саговорник, откривши нам тако повезаност између доктора Драгомировића и града Чачка.
У наставку нам казује шта је то још обележило живот ове истакнуте личности и куда је све прошао док се није стационирао баш у овом граду.
‒ Учествовао је у Балканским ратовима у Једрену и Пироту где је напредовао до чина потпуковника. Војсци је служио и у Првом светском рату као управник Сталне војне болнице у Крагујевцу, касније и као командант болничке чете Шумадијске дивизије I позива. У време повлачења преко Албаније, по наредби, остаје у Чачку да брине о рањеницима, одакле је у време окупације одведен у заробљеништво, а касније и враћен разменом. После рата кратко је радио у Крагујевцу као начелник хируршког одељења, да би се затим вратио у Чачак на исту службу коју је вршио у Крагујевцу. Убрзо решава да медицином почне да се бави приватно, што ће и радити до краја живота. Био је међу првим докторима у Србији који је користио лумбалну анестезију, коју је проучавао и на ту тему објавио научни рад едукујући бројне колеге. Др Крста био је веома одан Чачку и нарочито га је волео, што се види из неких сачуваних приватних писама. Био је и први председник Соколског друштва у Чачку по његовом оснивању 1910. године. Он је и један од иницијатора за подизање Соколског дома, који се ових дана реконструише и преправља у будући музеј посвећен кошарци – истакао је Стефан Радојковић.
Оно што је остало као трајно сведочанство о животу доктора Драгомировића у Чачку јесте управо дом у којем је живео, а који има статус палате.
‒ Др Драгомировић 1924. године себи је направио овај луксузни дом – палату, која је по његовом презимену и понела име. У палати није дуго живео, јер је преминуо 1928. године. Имао је несрећу и да надживи свог сина, такође лекара, који је преминуо несрећним случајем. После смрти мушких глава у породици, удовица Милица палату убрзо продаје Пошти Србије. После Другог светског рата ова зграда кратко је служила и као Дом здравља, а данас је поново у употреби Поште као, како на њој пише, „Подручна јединица вишег ранга ‒ Чачакˮ ‒ закључује причу о једној палати и њеном некадашњем власнику историчар Стефан Радојковић.
Текст приредила: Марија Миљуш
Фотографије палате: Стефан Радојковић
Фотографија др Драгомировића, преузето из: Е. Вишњић, „Пронађени у сећањуˮ, Чачак 2021, 48.
