Тропско августовско вече, у уторак 13. августа, памтићемо по врхунском доживљају уметничке, филмске, али и обрадама популарне и патриотске српске музике у извођењу најбољих. Прва национална престоница културе прошле године, Чачак, наставља да живи и кроз квалитетне јавне програме, оправдавајући тако титулу коју је понела. Неколико хиљада Чачана и гостију нашег града уживало је на Градском тргу у двосатном музичким спектаклу који су нам приредили Фестивалски оркестар и хор „Виртуози“ под диригентским вођством маестра Бојана Суђића, а специјални гост овог концерта био је тенор Душан Свилар. Концерт је организовала Уметничка галерија „Надежда Петровић“, а покровитељ Град Чачак.
Речима да „Виртуози” није неки пуки назив за оркестар и хор потврђују и њихови еминентни чланови, међу којима су професор хармонике из Берлина, соло виолина, солисткиња, започео је овај концерт маестро Бојан Суђић.
„Виртуозе“ чине врхунски музичари из неколицине најбољих професионалних оркестара и хорова у Србији, професори Факултета музичке уметности, употпуњени најперспективнијим младим снагама наше музичке сцене. Од оснивања, овим ансамблом руководи маестро Бојан Суђић, о чијој биографији смо опширније говорили у интервјуу прошле године, такође, након спектакла који су приредили у првој националној престоници културе. Вишедеценијску каријеру овог харизматичног диригента, професора ФМУ, обележили су бројни наступи са најбољим домаћим и светским ансамблима, као и сарадња са најистакнутијим светским солистима. Посебно је препознат по популаризацији уметничке музике, а његови концерти постају драгоцена традиција у нашем граду, о чему је уочи почетка концерта за „Чачански глас” рекао:
– Ја диригујем већ више деценија и прошао сам заиста кроз велики програмски дијапазон. Мислим да сам, заиста, пуно тога урадио на пољу класичне музике, међутим, свих ових година сам, такође, био и свестан да уметничка музика не комуницира само са публиком која долази у концертну салу. Није увек случај да је публика у концертним салама образована, често пута у концертној сали имате људе који су ту први пут дошли из чисте знатижеље, или, иако су и долазили, не знају баш много, али често пута, управо они људи који мисле да не слушају уметничку музику у суштини су најбоља потенцијална публика, јер у њима живи уметничка музика на начин који они не препознају и не знају.
Значи ли то да они кроз овакве концерте откријавју сву лепоту и вредност уметничке музике?
– Тако је, откривају је управо кроз пријемчиву музику, кроз музику када се одабере и презентује на прави начин, мислим да она отвара неке нове видике, неке нове слушне путеве и, мислим, да смо сви ми, као после одређене књиге, када останемо обогаћени или запитани, тако и после оваквих концерата који су, пре свега, намењени, заиста, људима који немају увек времена да размишљају баш о уметничкој музици, често мислећи да воле само оно што се нуди, како бих рекао, у овој кафанској музици. Људи на овим програмима остају, чак и када не знају како се изводи овај програм, чак и застану, остају до краја и схвате колико је, у ствари, та музика дивна. Као што сам и рекао, сваки пут је то за нас откриће, како нова публика све више и све боље прилази овим концертима и мислим да је то оно што је неопходно.
Откако сте изашли у јавни простор, какав утисак стичете, чињеница је да људи све знатижељније и са стрпљењем желе да чују нешто вредно и квалитетно?
– Тако је. Ја сам са том популаризацијом кренуо код нас, па, мислим, добрих две деценије, и видљиви су резултати на друштвеним мрежама, на јутјуб каналу, видљиви су у одушевљењу људи који све више и све већем броју долазе на ове концерте и слушају их, без обзира што то можда није „Ин”, као што су то нека имена која, нажалост, не знамо увек по добрим насловима, већ само је битно да се данас нешто, да се по било ком наслову препознаје. Наша публика долази у све већем броју, свих категорија, од најмлађих до најстаријих и, мислим да осмеси и та лепота која пролази је оно што је за нас највећа сатисфакција – истакао је маестро Бојан Суђић у краћем разговору за наш лист.
Специјални гост концерта био је Душан Свилар, препознатљив и као поп певач, који је заокружио своје академско образовање. Завршио је Факултет музичке уметности у Београду, на смеру за соло певање у класи професорке Анете Илић. Наступа као тенор и солиста је у Позоришту на Теразијама у Београду, где пева мјузикле. Има главну улогу у мјузиклу “Фантом из опере”, мимо концертног наступања…
– Драго ми је што ћу вечерас бити специјални гост маестра Бојана Суђића и „Виртуоза”. Наравно, овај програм није ограничен само на класику, него много шири. Почињемо од неких финих оперских мелодија, па идемо до најлепших српских народних мелодија. Крећемо од „Кармине буране”, па идемо све до српских патриотских песама попут „Тамо далеко”, „Марш на Дрину”, „Још не свиће рујна зора” и неких лепих песама из филмских остварења као што су „Пукни зоро”, „Бесаме мућо” и других. На естради сам и даље присутан, али не у тој мери као раније, али, свакако присутан – рекао је на нашу опаску овај талентовани Суботичанин.
На репертоару су били: почетна „Кармина Бурана” Карла Орфа; Кармен (Бизе), Лака коњица (Супе); „Bella ciao“ (Иван Илић, хор); Данзон нм. 2 (А. Маркес); „Besame mucho“ (Вртачник/ тенор Свилар и Суђић у дуету); „Пирати с Кариба“ (Баделт); Мађарска игра бр. 5 (Брамс); „Песмо моја” (Милош Борисављевић хор, тенор Душан Свилар); „Кан, кан” (Офенбах); „Грлица (Христић); „Ово је Србија” (хор, Војкан Борисављевић) Потпури српских песама: „Зајди, зајди“ (хор, Свилар), „Реше чича да се жени”, „Ајде Јано, коло да играмо” (хор); Навала, навала та ваљевска подвала; “Ружо румена” (Милош Борисављевић, тенор и хор, Суђић и Свилар у дуету); Драмска свита; На бис: „Марш на Дрину”, „Ружо румена” дует, Свилар и Суђић.
Дакле, била је то музика за душу од које задрхти срце!!!
Зорица Лешовић Станојевић
