Kultura

„МОЈ ИЗБОР“ РАЈКА КАРИШИЋА

По образовању је дипломирани инжењер машинства, по вокацији уметник у фотографији већ 50 година, а тим поводом настала је и изложба „Мој избор“ Рајка Каришића, отворена у среду, 7. августа,  у Галерији Народног музеја у Чачку. Готово да је немогуће избројати број светлописа насталих за пола века, каже аутор, који се фотографијом почео бавити априла 1973. године у Фото-клубу „Машинац“ на Машинском факултету у Новом Саду на коме је дипломирао на Термоенергетском одсеку.

Мирко Каришић, Делфина Рајић и академски сликар Мирко Ковачевић

Рајко Каришић (1952, Бачко Добро Поље, општина Врбас) је до сада имао више од 130 самосталних изложби, учествовао је у више од 200 ликовних колонија у земљи и иностранству, а реализовао је исто толико ауторских фотографија и књига за друге уметнике, као и 33 монографска издања о манастирима и црквама СПЦ, истакла је директорка Народног музеја Делфина Рајић, осврнувши се и на све већи значај фотографије као уметничког експоната. Каришић је добитник свих најзначајнијих признања за своје стваралаштво, међу којима је и Сретењско одликовање 2022. године – Сребрна медаља за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у областима уметничке фотографије, а исте године постао је и редован члан Матице српске у Новом Саду.

Уметник са супругом Јованком

Рајко Каришић је члан УЛУПУДС-а, Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине, Удружења ликовних уметника Врбаса, Удружења новинара Србије, Удружења уметника железнице Србије, Уметничког братства Манастира Добрун.

СВЕДОК ПОЖАРА У ХИЛАНДАРУ

Фотографску каријеру Рајка Каришића обележила је чињеница да је био лични фотограф Његове Светости блаженопочившег Патријарха Павла, као и 48 боравака у, како наводи, окриљу Богородице Тројеручице у Манастиру Хиландар на Светој Гори. Био је и једино цивилно лице које је боравило у Хиландару седам дана након великог пожара 2004. године, када је забележио последице ове несреће.

– Тог марта 2004. у осам сати ујутру ми је звонио телефон и отац Петар, који је тада био старешина ми је ракао – Хиландар гори, крећи, имаш благослов. Морао сам неколико дана да сачекам у Ураниполису, јер је бура била јака и бродови нису могли да исплове. Од тога што сам тада снимио у знак сећања на 20 година од паљења, ставио сам у књигу, поклонио сам је игуману Методију и његовом заменику Теодосију, као докуменат на ту трегедију. И верујте, кад год се сетим тог времена, још увек осетим мирис палежи и звук пуцкетања и догоревања греда које су се сручиле доле. Манастир Хиландар је вечита инспирација сваком уметнику и сваком човеку и доведе га у ситуацију да се бар мало промени у односу на време пре одласка у ову светињу. То се речима не може описати – сећа се уметнички фотограф Рајко Каришић.

СЕДАМ ЦИКЛУСА

Поставку „Мој избор“ чини избор из седам тематски насловљених колекција, тротомна монографија његових фотографија, као и монографије које је током дуге каријере приредио и потписао за друге уметнике. У избору фотографија за монографију која је ауторско издање, помагали су му Милан Живковић, МФ ФСС, уједно дизајнер монографије, и супруга Јованка Каришић, као, према речима уметника, објективни селектори. Каришић наводи називе седам изабраних целина и објашњава како су настајале:

– Први и мени најзначајнији светлопис су фотографије из циклуса који је посвећен нашој Српској Светој царској лаври манастиру Хиландару. Ту је циклус посвећен Музеју на отвореном „Старо село“ у Сирогојну који сам назвао „Повратак коренима“, за мене врло инспиративном, о чему бих могао много да причам, јер сам за то етно-село направио до сада четири или пет тематских фото-монографија, а када сам га 1998. први пут посетио, себе сам видео у тим кућама у каквим су живели моји родитељи и родитељи мојих родитеља. Био сам опчињен том лепотом мог детињства и кроз мој рад сам осетио дуг према тим непознатим неимарима, јер је неоспорна чињеница да су наши људи у то време имали изражену културу живљења.

Народно градитељство и људи који се нису потписали на својим радовима, то је остало забележено у мојим и другим књигама. Трећи циклус је „Зима у квадрату“, где сам хтео да зиму у црно-белој фотографији представим кроз квадрат који је тежа форма за фотографе, али је фантастична као ликовно решење. Из циклуса “Портрети“ издвојено је осам фотографија на челу са Блаженопочившим Патријархом Павлом. Поред овог, налази се изложен циклус „Шапат коља“, црно-беле фотографије на којима сам представио дрвене тарабе, ограде, које су веома изразите у златиборском крају и оне су на мене оставиле упечатљив утисак, а њима су посебно одушевљени склуптори који их доживљавају као монумент у простору. Следи циклус „Морске импресије“, који сам снимао приликом повратка са Свете Горе, у дане када је ваш суграђанин Владимир Марковић, сада игуман манастира Хиландара Методије, био рукоположен у игумана. Ја сам био официјелни фотограф том приликом и на повратку у месту Јерисон сам видео брод извучен из мора, да би га исекли у отпад. Оно што сам видео тада ме одушевило, фотографисао сам газ, део брода који се налази у води, где сам затекао изванредно богату флору и фауну која је сасушена и залепљена за корито брода. То се тада десило и никада више. Још један циклус је „Поглед испод облака“, а то су фотографије снимљене дроном, од којих сам направио неколико монографија. За све њих је каратеристично да су снимљене под углом од 90 степени, имају ликовност, графизам, и то су чиста ликовна решења неке апстрактне форме и то се многима свиђа, и то је нека предност ових фотографија у односу на пејзажне – рекао је Рајко Каришић и захвалио Народном музеју на прилици да излаже у Чачку.  

МИРКО КОВАЧЕВИЋ: ВЕЛЕМАЈСТОР КАДРА

Отварање изложбе и портретисање Рајка Каришића обојено дугогодишњим пријатељством и сарадњом, како са њим, тако и са водећим именима у српској култури, употпунио је академски сликар Мирко Ковачевић, чијем опусу је Каришић, такође, посветио неколико монографских издања.

– Вечерас је са нама господин Рајко Каришић, човек, уметник, велемајстор кадра, аутор више стотина монографија, десетина хиљада документарних фотографија, лични фотограф Његове Светости блаженопочившег Патријарха Павла, сведок и хроничар Хиландарског страдања – иде испред времена, иде испред нас чудесно убирајући непоновљиве кадрове и простирући их пред нама да се осветлимо, да откријемо, да научимо… Динамичан, непредвидив, изузетне оштрине ума и ока, креативно храбар и неуморан, ваља у себи и око себе силну енергију, несебично је ширећи на друге… Подгрмечким, Ћопићевским шармом плени добротом, предусретљивошћу и оптимизмом – говорио је Мирко Ковачевић и подсетио на Каришићеву блискост са чачанским сликаром Грујицом Лазаревићем, али и Душаном Миловановићем, дугогодишњим директором Музеја примењених уметности, сликарима Александром Луковићем Лукијаном, Момчилом Момом Антоновићем, Драганом Бартулом и другима.

Изложба ће бити отворена до 28. августа.

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.