ЦЕНА ПРАСАДИ ПРЕПОЛОВЉЕНА
Према последњем извештају Система тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС), прасићи су прошлог месеца у откупу просечно коштали од 320 до 350 динара за килограм, а у поређењу са претходним периодом пад цена забележен је и на сточним пијацама и у кланицама у многим општинама и градовима. На пијаци живе стоке у Чачку прасад су се крајем јула продавала у просеку за 300 динара по килограму.
Значајан раст ове категорије меса забележен је пред васкршње празнике прошле године, када су прасићи достигли цену од око 500 динара по килограму, јер је понуда била значајно већа од тражње, а узгајивачима увоз није био исплатив због високих цена које су биле присутне и на другим тржиштима. Такав тренд се поново појавио у априлу ове године, када је жива вага прасади достигла 750, па чак и 800 динара по килограму, што је подигло и цену прасећег печења у печењарама и довело је до рекордног нивоа. Три месеца након тога, цене прасади широм Србије су практично преполовљене.
Аграрни економиста Радован Шеварлић из ПССС Чачак истиче да Србија има мало тржиште и да је наша производња, таква каква је, под снажним утицајем осцилација понуде и тражње и да то није само карактеристично за сточарство, већ је подједнако присутно и у воћарству и повртарству.
– Цене житарица у свету диктирају берзе. Оне су, углавном, на неком сличном нивоу. Житарице су доста поскупеле са почетком рата у Украјини, јер у кризним условима продуктне берзе бурно реагују. Поскупели су сви инпути у пољопривредној производњи, што је у условима велике светске кризе утицло и на велики скок цене житарица. Ситуација је постала алармантна, јер се у једном моменту говорило о несташици готово свих пољопривредних производа, што је по мени нереално. Сада се светско тржиште стабилизовало, стабилизовале су се цене инпута у производњи, али и цене житарица које су на нивоу вишегодишњих просека. Не очекује се да ће цене житарица драстично расти до краја године. Још увек не знамо како ће се завршити берба кукурузa, првенствено због дуготрајне суше и изузетно ниских количина кише. Стабилизовале су се и цене живе ваге прасади, али не можемо рећи да су оне реалне, јер цене стоке варирају у зависности од ситуације на домаћем тржишту – каже Шеварлић.
Јасно је да ниске цене утичу дестимулативно на произвођаче и да у неком дужем периоду таква производња не може бити одржива. У таквим условима произвођачи једино могу да обезбеде опстанак уколико својим производима кроз прераду додају нову вредност. У последњем периоду се о томе пуно говори, јер је пракса развијенијих европских земаља показала да је прерада пољопривредних производа кључ одрживе производње, истиче аграрни економиста Биљана Јањић, саветодавац у ПССС Чачак.
– Када се суоче са ниским ценама својих производа, као што је то сада случај са ценом прасади, пољопривредни произвођачи као главни разлог обезвређивања њихове робе најчешће виде у неконтролисаном и прекомерном увозу меса. Морамо да будемо свесни да су наше могућноти извоза мање – више неограничене, баш као и могућности увоза. Наше тржиште је мало, а држава интервенише само у случају када дође до великих поремећаја. У тој утакмици свако мора да пронађе себе – поручила је Јањић.
В. С.
