„Ријетко кад сам у казалишту толико уживао у блискости, мјери и складу, као на „Soundtracku за филм који није снимљен“. Сад је снимљен у мом доживљају и сигурно помало друкчији, а опет само наш те вечери, у доживљају сваког из публике која насмијешена напушта простор“. (Дарко Рундек)
Управо то је публика добила друге вечери „Карусела“ од екипе сјајних српских и хрватских уметника коју предводе Ненад Марић – Краљ Чачка и Нина Бајсић. После једносатне представе, коју је бројна публика поздравила дугим аплаузом, гошћа из Загреба и Краљ Чачка одржали су заједнички концерт. У изјави за „Чачански глас“, одмах након концерта, говорили су (Нина више, јер је Ненад морао да се поздрави са бројним пријатељима) о утисцима са наступа у Чачку, о представи и порукама које носи, о томе да ли лирика може да надјача буку, о плановима за даљу сарадњу…
Са овом радио-драмом која је настала пре три године, наступали сте у многим градовима у Хрватској, а ово је пето извођење у Србији. Бројне су похвале, од колега музичара, критичара… С обзиром на то да је ово мало неуобичајена представа, како је публика прихвата?
Нина Бајсић:
– Веома слично свуда. Можда су вечерас људи били више опуштени, што је увијек када наступамо на отвореном. Овдје смо након сваке пјесме добили аплауз. И сама сам осјетила опуштену, угодну атмосферу. У Загребу, кад смо у театру, то није тако, јер се људи „боје“ запљескати… Иначе, нема пуно мјеста за импровизацију, јер је то текст у формату радиофонске представе. Није се пуно тога промијенило од оригиналног предлошка. Али, мислим да смо временом постали ближи једни другима, лакше нам је, угодније, има мање треме, а више уживања. Можда се још боље разумијемо, иако је то од почетка било добро.
И поред тога што сте, чини се, темпераметима различити, Ненадови и Ваши текстови и гласови се на један лирски начин уклапају и надопуњују. За обоје је поезија кључна. Шта је још одредило да покренете ову причу?
– Заправо је Павлица (Бајсић) покренула цијели пројект. Она нас је спојила и окупила као екипу. Представа је настала у склопу циклуса који се бави сличним формама, којима је фокус на звуку. Ту је цијела екипа, која се бави и документарним звуком, сниматељ, тон-мајстор… Као драматургиња и редатељица и сама се бавим звуком и глазбом. И мислим да смо успјели направити добру представу, која живи већ неко вријеме.
Лирика и нежност, којих има не само у песмама, већ и у прозном делу представе, нису баш одлика модерних текстова. Може ли се са њима најдачати бука која влада светом?
– Без обзира колико су наши свијетови различити, као и наше свакодневице, повезују нас точке преклапања. То се провлачи као тема представе. Вјерујем да се тиме може најдачи бука. Вријеме се не може зауставити, али са нашим представама волимо пробати да га успоримо и обзиром да живимо у свијету који је визуално агресиван, потакнути људе да слушају. Вољели бисмо кроз наше представе постићи управо то – да се људи врате слушању.
Радите радионице радио-драме за слепе и слабовиде. Колико то утиче на Ваше стваралаштво?
– Јако волим тај пројект који радимо већ трећу годину заредом. Доста је успијешан, јер нам се сваке године много полазника јави. Мислим да је за њих важно радити пројекте који, није само да им прилагођују културни садржај, већ да могу бити аутори… То су показала наша три циклуса, јер су направили сјајне радио-драме. Сами, а то је медиј којим нису ограничени ни на који начин. Могу рећи да сваке године и ја нешто научим, иако сам на позицији менторице.
Путује овај ваш влак/воз?Какви су даљи планови када је реч о представи?
Краљ Чачка:
– Мало споро иде, као „ћира“, али ради и неће искочити из колосека (смех). Надамо се да ће живети и даље. У Србији је ово пето извођење. Били смо у Нишу, Новом Саду, Београду, Суботици. Ову представу видим као нешто веома лепо и чини ми се да мало враћа људе нормалности. Волео бих да је тако. Не знам колико је то могуће у овом ненормалном свету. Али, нека бар остане како би било кад би ствари биле нормалне!
За две песме из представе су снимљени спотови – „Обрнут ред ствари“ и „Влак/воз“. Публика у Чачку је сада имала прилику да чује и друге песме. Да ли ће и оне бити снимљене, можда и у некој форми албума?
– Ускоро би требало да се ради спот за још једну песму „Ми смо се срушили нама“. Албум је већ снимљен, остаје само како ћемо га објавити. Пошто има пет-шест песама вероватно као неки EP-албум. Радимо на томе и надам се да ће то бити у неко догледно време, пошто нас „дистанца“ успорава, па и сопствене каријере.
Да ли ћете наставити сарадњу кроз неке друге пројекте?
– Причали смо о томе. Видећемо. Ја бих искрено волео, као и они. Ако се то деси, биће супер. То зависи доста од наших личних обавеза, али и од подршке…
Музика, одлично уклопљени гласови, проза и поезија Краља Чачка и Нине, разноврсни звучни и други ефекти који прате представу „Soundtrack за филм који није снимљен“, амбијент новог, отвореног простора Уметничке галерије „Надежда Петровић“…, све то учинило је да претпоследње јулско вече заличи на нешто већ доживљено, па дуго призивано из сећања. Да се понови. Бар још једном! Истина, свако је могао радио-драму у продукцији Радио Театра из Загреба, доживети на свој начин, склопљених или широм отворених очију.
В. Т.
ТРЕЋИ АЛБУМ КРАЉА НА ЈЕСЕН
Са „Каруселом“ сте од његових почетака. Слушали смо Вас у разним амбијентима, али увек је то било право уживање, за публику, а чини се и за Вас. Какви су Вам утисци из овог новог-старог простора, сада дела Уметничке галерије?
– Ово је много леп простор. Када се испунио, баш је била лепа атмосфера. И симболички је – све нам је ту, полиција, култура, религија, затвор… (смех).
Већ дуго најављујете трећи албум?
– Да, доста тога смо већ снимили и сада смо у процесу рада. На јесен ће сигурно бити трећи албум, са новим и неким старим песмама. Не знам тачно када ће то бити, јер није лако снимити албум код нас.
