ЂУРЂА АЛЕКСАНДРИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ТАТОМИР АНЂЕЛИЋ“
НИКАДА НЕ ОДУСТАЈТЕ ОД СВОЈИХ СНОВА И ЦИЉЕВА
Ученици генерације основних и средњих школа, осим што се издвајају одличним оценама и постигнутим резултатима на такмичењима из одабраних предмета, такође су и лепо васпитани, културни и дружељубиви млади људи који својим примером инспиришу вршњаке, као и млађе ученике. Једна од њих је и Ђурђа Александрић, ђак генерације Основне школе „Татомир Анђелићˮ Мрчајевци, која нам се представила и изрекла захвалност свим учитељима и наставницима због тога што су је усмеравали на прави начин и допринели њеном успеху.
‒ Моје име је Ђурђа Александрић, сада сам већ бивша ученица ОШ „Татомир Анђелићˮ Мрчајевци и себе видим као сасвим обичну девојчицу која се труди да оствари своје снове. Када сам кренула у први разред, имала сам велику срећу да ми учитељица буде Слађана Маричић. Током даљег школовања она нас је научила да није потребно учити много, већ редовно и да градиво не треба да се запушта. Њој дугујем велику захвалност што сам остварила доста успеха касније. Била сам ревностан ђак, али није ми било у плану да будем ђак генерације. То је дошло као награда за сав уложен труд и наравно да ми је било драго. Омиљени предмет ми је био српски језик, што је почело када ме је учитељица спремала за такмичење у лепом говору. Касније, од петог разреда, почела је да ме занима књижевност. Велику захвалност дугујем и професорки Снежани Симеуновић, са којом сам ишла на такмичења из Књижевне олимпијаде, где смо освојиле треће место на републичком нивоу. Од омиљених наставника издвојила бих неколико: наставница географије Сунчица Лукић, наставница историје Стаменка Бојовић, наравно, моје три разредне ‒ Миланка Ђенић, Невена Павловић и Маја Милојевић. Ипак бих посебно издвојила професорку Снежану Симеуновић, јер сам са њом остварила доста успешних резултата, што је и довело до тога да будем ђак генерације. Добре резултате сам такође остварила и на такмичењима из биологије са наставницом Драганом Лазић. Захвалност дугујем и директорки школе, Весни Јевђенијевић, која ме је одабрала за наградно путовање у Чешку где сам упознала много нових другара, видела многа лепа места и научила да скијам.
Осим преданих и посвећених просветних радника, Ђурђино школовање улепшали су и школски другови, али и хобији, јер је важно користити слободно време на занимљив и користан начин.
‒ Другари су употпунили моје школске дане и учинили да осам година прође брзо и лепо. Имам и разне хобије ‒ тренирала сам одбојку, волим да планинарим, да путујем и посећујем нова места. У слободно време читам књиге и излазим са другарима. Омиљена списатељица ми је Хана Голд, а најдражи писац Бранислав Нушић. Као и већина мојих вршњака, користим друштвене мреже и сматрам да могу бити врло корисне, али и да могу да се злоупотребе ако се не користе на прави начин.
У досадашњем школовању, Ђурђа је показала да се одлично сналази у свим областима, а шта је то чему жели да се посвети у годинама које долазе, као и ко јој је ослонац и подршка у свему томе, открива нам наша саговорница.
‒ Уписала сам Гимназију Чачак, смер природно-математички. Жеља ми је да после тога упишем нешто у вези са биологијом мора. Наравно, велика подршка су ми родитељи, брат, деке, али бих посебно издвојила своју баку, која ме је од првог разреда водила у школу, као и другу баку, која више није међу нама, али ми је била велики ослонац.
У данашње време, млади људи се сусрећу са разним изазовима, али пред њима је и много више могућности него раније, а ево шта Ђурђа жели да им поручи.
‒ Својој генерацији бих поручила да уживају и да искористе све добре прилике које им се укажу у животу, као и да никад не одустају од својих снова и циљева.
Марија Миљуш
