Вук Вучковић из Прељине, освојио је престижну награду – Златну косу, на овогодишњој 55. Косидби на Рајцу у близини Љига. Ни екстремно висока темпрературе, Вука и његове колеге није омела у томе да са добро наоштреним косама покашу своје умеће. Вукова љубав према овом старом, традиционалном послу, који је некада спајао и окупљао људе када су ишли у мобе, датира још из времена када је био дете.
– Мој отац се такмичио још када сам био мали, па је и мене некада водио са собом, са седам година сам први пут отишао на Рајац и косио у ревијалном делу. Касније, када сам напунио 17 година такмичио сам се са младима, а са 18 година сам победио први пут. У тим манифестацијама учествује углавном старија популација, а ми млади желимо да наставимо ту традицију. Ја сам то заволео, мени је то једноставно у крви, као што неко воли фудбал, кошарку, ја волим кошење, то је мој спорт. Први пут када сам видео како се људи такмиче, одушевио сам се. Сваке године кажем да нећу ићи на неко такмичење, али када дође тај дан, остављам сав посао и идем да се такмичим – рекао је Вук Вучковић, троструки победник Косидбе на Рајцу.
Да је љубав према неком послу кључ успеха, Вук је показао кроз више од две деценије такмичења, наравно поред тога потребно је и умеће које је још као дете наследио од оца. Породица и пријатељи, верни су пратиоци, па чак и непознати људи који су одушевљени тиме што један млад момак чува и баштини традицију, којом су се поносили наши преци.
– Ту нема неке припреме, кошење траве само по себи и такмичење су један напоран посао, само кошењем траве добија се косачка кондиција и то је све. Ја никада нисам отишао на неко такмичење са циљем да победим, увек идем првенствено због дружења, а сада успех долази сам. То некако зависи и од тога ко има више среће, каква се парцела извуче, ако добијете добру парцелу, велике су шансе да се победи, ако је тешка и лоша парцела, онда су шансе за победу мање. Кошење не може да се научи за један дан или за неко кратко време, то се учи цео живот. Иако сам сада међу најбољим косачима, стално се дограђујемо, измењујемо себе, неке цаке долазе саме по себи. Мора да се зна посао, да коса буде добра, да се откива, да се оштри, а умеће је пресудно – рекао је Вучковић.
И ове године на Косидби такмичио се велики број већ изграђених и способних косача, а иако је такмичење саставни део њиховог посла, пријатељство, дружење и поштовање су неизоставни.
– Конкурекција је увек јака на Рајцу, али и на другим местима у која идемо да се такмичимо. Такмичења годишње има око десет на територији бивше Југославије, идемо у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску, Словенију, такође и по Србији, на Фрушкој Гори, у Смедереву, сви идемо заједно и једноставно смо као једна велика породица. Мој највећи успех и највећа радост је када победим на Рајцу, јер ипак то је најчувенија и најстарија манифестација. Где год са ишао, увек сам освојио неко од прва три места. а такмичим се у целој бившој Југославији. Ја то поредим са Ђоковићем, као што он побеђује на Вимблдону, ми косачи кажемо да је Рајац „Косачки Вимблдон“ – истакао је Вучковић.
Троструки добитник Златне косе на Рајцу, припрема се за наредно такмичење и како каже са поносом и пуног срца иде ка следећим признањима.
Виолета Јовичић.