„ЗОВИТЕ МЕ НЕЖНОСТ“
Успеси уметника из нашег града и округа нису остали незапажени у јавности. Академски вајар Раде Мутаповић радио је неколико година као предавач стручне праксе и уметничких предмета у средњој Уметничкој школи у Чачку, а сада је самостални уметник са својим студијом у Београду, али и другим у Чачку, у којима компаративно остварује своје уметничке визије. У марту ове године у Паризу је имао заједничку изложбу под називом „ЗОВИТЕ МЕ НЕЖНОСТ“ (колекција плаве и жуте змије) са београдским уметником Миљаном Стевановићем. Део изложбе из Париза у априлу је са другом групом аутора постављен и у „Коларцу“. Звала се „ПУТ У НОВО“, а приређена је поводом јубиларних 60 година Галерије Задужбине Илије М. Коларца.
Раде Мутаповић је рођен 1990. године у Горњем Милановцу, али живи и ради у Чачку и у Београду. Средњу Уметничку школу завршио је у Краљеву 2009, а исте године уписује Факултет ликовних уметности у Београду, одсек вајарство, у класи професора Мрђана Бајића. Од 2013. радио је као сарадник Атељеа “Маринковић” у Краљеву, а школске 2015-2016. радио је на Факултету ликовних уметности у Београду као студент демонстратор на предмету уметничко ливење. До 2019. Био је запослен у чачанској средњој Уметничкој школи.
Докторирао је 2020. године, а докторски уметнички пројекат ,,ЈЕДИНКЕ И ВРСТЕ“ је настао као вишегодишњи резултат истраживања природних промена животне средине и начина на који човек те промене прилагођава на један неприродан начин.
– Глобално загревање и еколошке катастрофе су сада већ константне промене живота на Земљи које се свакодневно допуњавају новим генетичким модификацијама. Мој задатак је био да кроз медиј скулптуре коју користим као основно изражајно средство упозорим на значај животне средине и генетичке информације која се, по мом мишљењу, не би смела значајно мењати, јер према речима једног од првих заговорника еволутивних промена Жана Ламарка (Јеаn Baptise Lamark, 1744-1829) – „Све што јединка стекне током живота преноси се на њено потомство“. Изложбу сам припремао две године, док су се прве идеје кристалисале раније. Кроз ову изложбу значајно истичем положај скулптуре која се у модерном схватању уметности полако губи, без обзира што су њени потенцијали неисцрпни. Различити материјали попут полиестера, месинга, полимерног гипса и храстовог дрвета задавали су одређене границе којима сам се морао прилагодити, али и предности које сваки од њих има. Један од ових радова је излаган у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку, када су представљена дела неких чачанских уметника, а која је заслужна што су иста дела излагана у Музеју савремене уметности Републике Српске у Бања Луци – рекао је поред осталог академски вајар Раде Мутаповић.
Говорећи о циљу овог пројекта Мутаповић наводи да је желео да из нетипичног угла упозна читаоца са основним појмовима лабораторијске генетске модификације, појмовима биотехнологије, биоетике, еволуције и екологије…
– Уз све то догодила се и ,,еволуција” уметности хронолошки праћена неким од ових наука, догодило се њено прилагођавање новим начинима изражавања, али и бунт према потрошачком друштву и масовној производњи. Сједињавањем ових дисциплина покушавам да се придружим онима који су увидели значај животне средине и уведем је у поље уметности како бих направио што већи утицај на њен значај за опстанак, како угрожених врста, тако и здравог разума човека – истакао је наш саговорник и навео да управо припрема нову изложбу.
Од 2013. његов рад се налази у сталној поставци Музеја ,,ZEPTER“ у Београду. Од 2014. његова скулптура „На површини“ постављена је у јавном простору у Пријепољу. У сарадњи са Милошем Тимотијевићем, 2015. реализује мозаик Свете Тројце за Цркву Свете Тројице у Рударима (Куршумлија), а те године самостално реализује и мозаик Светог Пантелејмона за Цркву Светог Пантелејмона у Брђанима (Чачак). Раде Мутаповић је учесник и реализатор пројекта „МЛАДИ 2013” Галерије „Надежда Петровић“ Чачак (2014. године), где даје своја идејна решења скулптура за уређивање кружних раскрсница. Од 2015. реализатор је награде коју додељује Форум привредника Чачка. Учесник је више уметничких колонија: ТЕРА Кикинда (2012. и 2014); Летња уметничка школа Пријепоље (2014); “Препознавање 3 – резиденцијални програм” у Нишу и Сићеву (2014).
Зорица Лешовић Станојевић
Фото: Архива саговорника
НАГРАДЕ :
– 2012. Прва награда Факултета ликовних уметности за мозаик.
– 2013. ФЛУ награда “Врт добре наде“, за најбољи рад из области сликарства, вајарства и мозаика на тему животиње.
– 2014. Награда СО Савски венац за скулптуру у материјалу – камен.
– 2014. Трећа награда на Новембарском салону визуелних уметности у Краљеву.
– 2018. Специјална награда за скулптуру на ,,Бијеналу минијатуре“ у Горњем Милановцу.
