ОДРЖАНИ ТРИНАЕСТИ „ДАНИ СРПСКЕ КАЈСИЈЕ” У МИОКОВЦИМА
Миоковачки крај је надалеко познат по сортама кајсија које се на хектарима воћњака обрађују традиционално у овом селу. Миоковчани су чувени као воћари и изузетни произвођачи свих прерађевина од златног блага ‒ кајсије коју узгајају. Воћки која је завредела пажњу светског тржишта више од деценије се приређује Манифестација „Дани српске кајсије”. Отуда је из потребе очувања кајсије као својине која увезује традицију и производњу, у Миоковцима 28. и 29. јуна одржана Смотра привредно-културног и духовног подвижништва српског села „Дани српске кајсије”, позната и као „Кајсијада”. Домаћин Смотре био је др Дарко Јевремовић, директор чачанског Института за воћарство, а Организатори Центар за неговање традиције Чачак, Месна заједница Миоковци и Удружење „Миоковачка кајсија”, а покровитељ Град Чачак.
МЛАДОСТ И ТРАДИЦИЈА
Први сегмент манифестације подсетио је да младост и традиција јесу нужно здружени како би опстајало српско село! Наиме, први дан у част српске кајсије отпочео је турниром у малом фудбалу, у организацији Фудбалског клуба „Миоковци” и Немање Класановића.
Фудбалски турнир отпочет је симболично, минутом ћутања у част недавно преминулог Ђорђа Гавриловића, некадашњег фудбалера овог миоковачког клуба. Том приликом Гавриловићевој супруги уручен је Ђорђев урамљен дрес. У надметању је учествовало чак 16 пријављених фудбалских екипа, док су учесници финала били ФК „Цонга логистик” и ФК „Атина”. Победник турнира био је „Цонга логистик”, друго место освојила је фудбалска екипа „Атине”, док је треће место освојио ФК „Максбет”. Уручени су пехари и новчане награде за све три екипе, као и за организаторе из ФК „Миоковци”.
Како је манифестација не само привредног, већ и едукативног и научног карактера уприличено је и предавање професора др Драга Милошевића „Основни принципи заштите воћа од болести и рационалне примене пестицида”. Такође, отворена је и изложбе „Штапови патријарха Павла” и старих српских предмета у издвојеном одељењу Основне школе „Степа Степановић” у Миоковцима.
Наведеним је доказано да су разнородни садржаји сублимирали једним – потребом да се етнографско, етнолошко и етичко сусретну у једном – окупљању око плодоносног грумена српског села!
ЗАШТИТА ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА МИОКОВАЧКЕ КАЈСИЈЕ!
Молитвено, благосиљањем села и кајсије отпочео је други дан Смотре! Након Свете литургије у миоковачком храму Покрова Пресвете Богородице и благослова свештеника Ивана Босића званично су отворени тринаести „Дана српске кајсије”.
Посетиоцима се обратио домаћин др Дарко Јевремовић, а наступио је и Дечји хор „Ирмос”, којим диригује професор Весна Јањић. Уследило је „Посело код лампека”, „Златне руке шумадијске”, „Кујна мога краја”…
Конферансу програма забележио је публициста и књижевник Миладин Вукосављевић, а публици је представљена водитељском речју Марије Никитовић и глумца Владимира Јоцовића.
На саборишту је на овај начин представљена изложба воћа, садног материјала, пољопривредна механизација и препарати за заштиту воћа. Умеће Удружења „Жене Катржанке” из Катрге , „Жене Соколице” из Остре, „Вујетинчанке”, „Беле Пчеле” из Доње Трепче, Удружење жена „Милена Чубраковић” из Бреснице, „Шумадијске краљице из Горње Трепче” представљено је обилним и разноврсним ђаконијама од кајсија!
Посебну захвалност организатор Рајичић упутио је овим удружењима вредних жена које су ђаконијама од кајсија, али и кувањем џема и бројним производима успеле да за тренутак да поврате дух, мирис и укус старих времена. Такође, упућена је захвалност организованом раду запослених у Центру за неговање традиције Чачак, који је био носилац активности Смотре.
Посебну пажњу завредела је и Ликовна радионица Центра за неговање традиције која је у радионичарске активности укључила 10 ученика миоковачке школе који су на тему кајсије сликали радове различитим техникама! У наредној години ће бити уприличена и изложба младих радионичара!
Како организатор Зоран Рајичић, директор Центра за неговање традиције наводи, манифестација подсећа на корене села, чак и у реализованим садржајима предсаборских дана. Они су снажно увезани и са културним садржајима првог и другог дана. Наиме, значај проучавања споменика и епитафа са гробља у порти миоковачке цркве говори о великом културно-историјском, али и својеврсном народном, књижевном стваралаштву народа.
Рајичић је подсетио и на значај кајсије која прати мештане овог и околних села више од века!
– Прва кајсија у Миоковцима посађена је 1900. године на имању породице Лужанин. Данас, у овом селу има више од 200 хектара засада. У Миоковцима и околини, Горњој Горевници, Пријевору, Милићевцима, деловима Вранића и Ракове, кајсија је засађена на више од 300 хектара. То је, отприлике, трећина укупне производње у Србији – подсетио је Зоран Рајичић, директор Центра за неговање традиције.
Сходно претходном, а у корист произвођача миоковачког жутог блага, одржано је предавање др Дарка Јевремовића „Искушења воћарске производње у условима климатских промена”. Др Јевремовић је акцентовао започету мисију која је овом приликом доживела обнову која ће ступити с јесени ове 2024. године, а то је заштита географског порекла миоковачке кајсије!
Уздизање песме и игре уследило је традиционалним српским колом на саборској бини, а наступ фолклораца именован је симболично: „Играле се делије насред земље Србије”.
У програму су наступали и Удружење гуслара „Танаско Рајић”, Школа фруле „Етнос” Чачак, који раде под покровитељством Министрства културе и Центра за неговање традиције и уметничким руководством Зорана Јевтића. Такође, учествовали су школарци из Фолклорне секције ОШ „Степа Степановић” и ОШ „Божо Томић”, (покровитељство Центра за неговање традиције, под уметнничким вођством кореографа Млађа Ристановића), као и Фолклорни ансамбл „Дукати”, чији је уметнички руководилац Василије Матовић, а уметнички директор Бобо Вранеш.
ПРОГЛАШЕНИ ПОБЕДНИЦИ У РАЗЛИЧИТИМ КАТЕГОРИЈАМА
Предвечерје другог дана Смотре обележио је програм именован као „Жуто злато миоковачко”. Проглашени су победници у категоријама најбоље кајсије, најбоље ракије од кајсије, најлепшег дворишта у Миоковцима, као и победник турнира у малом фудбалу.
У надметању за најбољу ракију учествовало је 18 самосталних произвођача из Миоковаца, Милићеваца и Горње Горевнице, а надметала су се и два регистрована произвођача. Чланови оцењивачке комисије били су др Бранко Поповић и дипл. инж. Милољуб Гојковић.
Према прегледу оцењених узорака ракије, златну медаљу освојио је произвођач Желимир Василић из Миоковаца, са 18.23 поена, потом Ђорђе Југовић из Горње Горевнице, са 18.18 поена, Југослав Лазовић из Миоковаца, са 18.15 поена и Слободан Обрадовић из Милићеваца, са 18.10 поена. Велику сребрну медаљу освојили су Ненад Класановић из Миоковаца, са 17.98 поена, Рајко Шишовић из Горње Горевнице, са 17.93 поена, Милан Марјановић из Миоковаца, са 17.70 поена, Милисав Шуњеварић из Миоковаца, са 17.68. У категорији сребрне медадље награђени су: Ђорђе Југовић из Горње Горевнице са 17.48 поена, Драган Стевановић из Миоковаца, са 17.45 поена, Ђорђе Тодоровић из Милићеваца , са 17.38 поена, Предраг Русић из Горње Горевнице, са 17.26 поена, Милорад Ковачевић из Миоковаца, са 17.00 поена, Томислав Никитовић из Миоковаца, са 16.85 поена, Стефан Пантелић из Чачка, са 16.73 поена, Владан Тодоровић из Миоковаца са 16.48 поена и Александар Стојановић из Миоковаца, са 16.40 поена. Бронзану медаљу освојио је Драган Радуловић из Милићеваца, са 14.60 поена.
Регистровани произвођачи су дестилерија „Љута гуја” из Миоковаца, која је вреднована са 17.80 поена и СЗТР „Златни брег” из Доње Трепче са 16.95 поена.
У категорији најбољег дворишта награђен је Владан Тодоровић.
Традиција и марљив рад остају да плодноносно сведоче о својим изданцима!
У наредном издању „Чачанског гласа” читајте о мисији обнове заштите географског порекла миоковачке кајсије у разговору са др Дарком Јевремовићем, дирекотром Института за воћарство Чачак…
Фото: Јелена Милићевић
Милица Матовић
