ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА “АНАЛОГНА ВРЕМЕНА”, СЛОБОДАНА М. ПАЈИЋА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
“Не знам да ли да кажем да ми је драго што овде говорим. Јесте, драго ми је и поносим се. Када је реч о изложби, волела бих да је погледате редом, зато што има своју причу коју смо ми, чланови Фото групе “ФорМат”, направили. Поставка је оно чиме смо се на неки начин, ако је то могуће, одужили тати за све што је урадио за уметност, Чачак и дружење. Хвала вама и хвала тати”. Овим речима је Ивана Пајић, кћерка недавно преминулог кандидат мајстора фотографије Слободана М. Пајића, отворила изложбу, под називом “Аналогна времена”, прошле суботе (29. јуна), у Народном музеју, у оквиру Фестивала фотографије Србије – Чачак 2024.
– Слободан М. Пајић је био човек из Чачка, човек у Чачку, човек за све што би ширило Свемир, побољшавало Свет и наш град, дружења и свакодневицу чинило лепшима… Био је по занимањима и интересовањима грађевински техничар, фоторепортер, организатор Фестивала анимираног филма и Смотре анимираног филма у Чачку и секретар Центра за анимирани филм ЦентАф, оснивач Дечјег фестивала анимације ФедАФ, био је један од оснивача, певач и бубњар чувеног, првог чачанског рокенрол састава “Беле вишње”, један од оснивача Фото-кино клуба “Чачак”, а затим и Фото групе “ФорМат”, кандидат мајстор фотографије у Фото савезу Србије, најчешће “мали од палубе” и једини који има добар однос са огромном Снагом у себи, а велики друг, Човек, човек за све што би ширило Свемир, побољшавало Свет и наш град, дружења и свакодневицу чинило лепшима, уз музику, фотографију, гледање филмова, књиге, разговоре, љубав према породици, школским друговима, колегама, кумовима и пријатељима… – написала је Ивана Пајић, у пропратном каталогу изложбе “Аналогна времена”.
У препуној Галерији Народног музеја, минутом ћутања одата је пошта Слободану Пајићу, Човеку, како је речено, који је за фотографију и фото клубове у нашем граду учинио више, него било ко други.
– Ова изложба је специфична за разлику од осталих, јер је ово серија Пајићевих фотографија које су урађене чувеним традиционалним аналогним поступком. Реч је о комплетној аналогној продукцији. То су фотографије рађене на фото-папиру, “мокрим поступком” кроз лабораторију. Дакле, снимање на филм, негатив, развијање филма, рад у лабораторији и, на крају, сређивање фотографије. То је технички процес, који данас више не функционише, јер је све прешло у дигиталну сферу. Управо због тога су посебне, као и теме, мотиви, кадрови и композиције Пајићевих фотографија. Он има врло интересантан опус, од пејзажа и мртве природе, до портрета и живота, такозваних лајф фотографија. Нажалост, Пајић није имао амбиције да поставља своје изложбе, више се посвећивао едукацији деце и организовању њихових изложби. Поставком изложбе “Аналогна времена” у Народном музеју желимо да му се одужимо – рекао је Миленко Савовић, мајстор фотографије ФСС из Чачка.
Председник Фото савеза Србије Бранислав Бркић нагласио је да је “апсурдно да у ситуацији када Паја нема, имамо ову предивну изложбу, која подсећа на њега”:
– Док сам гледао радове, некако ми лети Пајов дух, онај смирени човек који из прикрајка, са стране посматра на свет. Свака фотографија и то крупно зрно некако одише Пајом.
Н. Р.
ФОТОГРАФИЈЕ – УМЕТНИЧКА ДЕЛА, КАО СВЕДОЧАНСТВО ЧЕСТИТОГ, ЛЕПОГ И ИСПУЊЕНОГ ЖИВОТА
– Одабрао је аналогне фотографије за “Аналогна времена”, самосталну изложбу фотографија која је била постављена у Банатском Брестовцу. Претходна самостална изложба уметничких фотографија Слободана М. Пајића била је у просторијама Културног центра “Шумице”, у Београду 1993. У Чачку су “Аналогна времена” тек сад, од 29. јуна 2024. године. Пајо би био задовољан, верујем, и могао би да се потпише и испод Фестивала фотографије и аналогних времена у Чачку која је оживео на својим фотографијама, уметничким делима, сведочанствима једног честитог, лепог и испуњеног живота – написала је Ивана Пајић, у пропратном каталогу изложбе.
