КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ – ВЕЛИКИ ИЗАЗОВ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ
Пољопривреда је један од најрањивијих сектора на климатске промене. Највеће губитке јој, ипак, наносе суша и тропске температуре које су до пре неколико дана достизале и 40 степени Целзијуса. Након тропског таласа који је захватио нашу земљу, температуре су пале за који степен, али су биле праћене учесталим временским непогодама које су у појединим подручјима Србије нанеле додатну штету пољопривредним културама. Такође, јака киша, олујни ветар и град су у претходне две недеље нанели велике штете пољопривредницима западне Србије, додатно умањујући род воћарских култура, које су већ на почетку нове пољопривредне сезоне биле погођене позним пролећним мразевима. Нису добро прошле ни остале пољопривредне културе на подручјима која су протеклих дана била захваћена временским непогодама.
– Тропске температура које су захватиле Србију су утицале да се убрза процес зрења воћа. Код малине је то највидљивије, али се зрење убрзава и код других воћних врста. Једино што може да помогне воћарским културама током периода високих дневних и ноћних температура јесте наводњавање или вештачко орошавање које смањује ниску влажност ваздуха у засадима. Такође, земљиште у воћњацима треба да буде под травом, што је много повољније у оваквим условима. Наравно, и код овако високих температура долази до појаве одређених штеточина, као што су гриње и на то треба обратити посебну пажњу, а када говоримо о гљивичним болестима – тренутно нема услова за развој трулежи плодова – рекао је директор чачанског Института за воћарство др Дарко Јевремовић, посебно наглашавајући да је ове године у чачанском крају поранила вегетација за десет до 14 дана, тако да се то одражава и на раније зрење воћа, а да је, упркос томе, његов квалитет јако висок на локалитетима који нису били захваћени позним пролећним мразевима или најновијим елементарним непогодама.
Kлиматске промене су много измениле воћарство у Србији и постале велики изазов са којим се суочавају произвођачи, јер све оно што се раније примењивало и било делотворно, сада добрим делом пада у воду, а много обазривије се мора приступити и планирању воћарске производње.
Неумерене падавине, пролећни мразеви и тропске температуре праве све више проблема нашим пољопривредницима. Суше током периода вегетације су у последњих 20 година биле четири до пет пута чешће него у другој половини 20. века, што сасвим јасно указује да је то проблем који је потребно решавати систематски. Поред избора одговарајућих врста, сорти и хибрида, ефикасне мере за смањење ризика од непогода су и одабир северне експозиције, остављање травнатих повришина у воћњацима, подизање противградних мрежа које уједно и засењавају простор, обезбеђивање система за наводњавање, као и орошавање засада.
– Уколико клима настави овако да се мења, и за неке воћне врсте које смо могли да гајимо без наводњавања мораћемо да обезбедимо воду или да од њих одустанемо. Сигурно је да би у наредном периоду требало да се фокусирамо на обезбеђивање довољних количина воде. Добро је што је овде код нас стављен у функцију канал за наводњавање, јер је то од огромног значаја за пољопривреднике. Узимајући у обзир климатске промене, морају да се мењају и све друге ствари, почев од избора локалитета за подизање засада, преко прилагођавања агротехничких и мера хемијске заштите, па све до избора одговарајућих сорти воћа које су примерене датим агроеколошким условима и потенцијалним ризицима – објашњава директор Института за воћарство, посебно наглашавајући да ће поједине воћарске културе које су се спустиле у равничарске пределе, рецимо попут малине, морати поново да се узгајају на већим надморским висанама управо због повољних климатских фактора и на локалитетима који су окружени шумама и где су ноћи хладније.
Прва мера заштите воћњака од града су и даље противградне мреже, које су незабилазне. Поред тога што штите од града, оне и засењују засаде у одређеном проценту, тако да представљају и директну заштиту од сунчаве светлости, поручује Јевремовић.
В. С.
Легенда: Директор чачанског Института за воћарство др Дарко Јевремовић
Антрфиле
ЖИТАРИЦЕ СУ У ДОБРОМ СТАЊУ
Суша неповољно утиче на готово све пољопривредне културе, али највећу штету наноси у периодима када је вода неопходна за формирање приноса, као што је то фаза наливања зрна код пшенице и кукуруза. Ипак, то није био случај у овом првом таласу тропских врућина који је захватио нашу земљу. Како истиче Милан Дамљановић из ПССС Чачак, без обзира на високе температуре које су биле присутне данима, житарице су у солидном стању. Ипак, било би добро да се стабилизују временске прилике, јер хлебно зрно треба да уђе суво у амбаре.
– Претходних дана смо имали променљиво време, имали смо смену сунца и облака, било је поприлично кише, али и града у појединим деловима земље. И развоју кукуруза је до сада погодовало време, ако се изузму подручја где је било града, тако да је тај усев у одличном стању. Ово време је било критично и за кромпир, јер на температурама вишим од 28 степени он престаје да налива, кртола остаје онолика колика је и нема раста приноса. Уједно, у условима тропских врућина повећавају се и захтеви за наводњавањем, а сви на терену се жале да немају довољно воде у бунарима. Када је реч о поврћу, оно нема шансе да опстане без заливања на тако екстремно високим температурама. Такође, уколико се онако високе температуре задрже у дужем периоду, питање је шта ће бити са опрашивањем, јер кад кукуруз свила и изметличи, уколико нема довољно ваздушне влаге – он не може да се опраши. У таквим условима је добар као усев, али ће имати штуре клипове –истиче Дамљановић, уз напомену да се у наредним годинама много више пажње мора посветити обезбеђивању наводњавања парцела.
