Програмом „Био је диван месец мај” у београдском „Пароброду” публици је у понедељак, 27. маја представљен овогодишњи лауреат Дисове награде Ненад Јовановић, као и добитници Награде „Млади Дис” и признања за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву. Такође, промовисана је Манифестација и публикације које је Градска библиотека Чачак издала током 61. Дисовог пролећа.
О овогодишњем добитнику Дисове награде, као о песнику чијим би одсуством српско песништво остало веома ускраћено, говорио је Драган Бошковић (председник жирија). Ненад Јовановић је, према Бошковићевим речима „први савремени културолошки песник чија је поетика урадила нешто са српском поезијом што није било пре, а не зна се ни да ли ће бити поново – извела је на меридијане где она никада није била. Она се догађа од Аустралије, до Канаде, од северне Африке, до средње Азије; а све то у једној савршеној игри знакова, прожето цинизмом, пародијом”. А пошто је Јовановић по својој професионалној вокацији склон сликама, како то каже Бошковић, у сусрету с његовом поезијом „имате утисак да вас те слике гледају”, међутим „оног тренутка када помислите да ћете чврсто ухватити неки знак, он ће се расплинути и појавити као неки фантом, већ трансформисан”. У прилог његовим речима Јовановић је казивао своје одабране стихове из збирке Меснати цевтови која је објављена као 48. публикација у Едицији „Књига госта”.
Саопштење жирија за доделу Награде „Млади Дис” прочитао је Марјан Чакаревић, нагласивши да је једногласно донета одлука да ово признање понесе Симона Дмитровић. Њен рукопис Осим шумског пожара оживљава фигуре и наслеђе античких митова, лирски обликујући догађаје тек кроз наговештај, па су они „само наслућени, језички тако затамњени да читалац мора сам да их допише и домашта”.
Када је реч о есејистима, „Дисова поезија, функција и статус Скерлићеве критике, али и интертекстуалне везе стваралаштва једног од лауреата награде која носи име Владислава Петковића, предмет су трију есеја који су ове године награђени”, истакла је Милица Ћуковић (председник жирија). Прву награду понео је Петар Д. Такић за есеј „Песник и критика – прилог уз (узалудни) песнички скандал. Наднивои критике Дисаˮ, друго место припада Јелени Милић која је писала на тему „Дис, Бошковић, Црњански, језиво болно – свеˮ, а добитник треће награде је Павле Зељић са есејом „Чуло и сензација у Утопљеним душамаˮ. Ћуковић је представила овогодишње добитнике признања напоменувши да „есеји нису само индивидуално поетичко уобличење, запажање и рефлексија радознале и преиспитивању склоне субјективности, нити само изданак културолошких координата, већ нужна, упечатљива и снажна, интригантна тематски идејна трансгресија”.
О концепцији и садржају 55. броја листа Дисово пролеће за који су ове године писали Д. Бошковић, Г. Максимовић, Г. Божовић, Ј. Младеновић, Ј. Алексић, А. Секулић, Б. Трифуновић, О. Недељковић и други – говорила је Тања Вуковић, уредник публикације. Прве странице посвећене су лауреату Јовановићу и његовој поезији сагледаној из перспективе неколико аутора, а поред биографије и речи жирија, лист доноси и интервју и неколико нових песама добитника. Затим је од Момчилове надстварности до Бранковог грандиозног лета испричана прича о два великана, а поводом 130 и 90 година од рођења Настасијевића и Миљковића, да би се након тога дао осврт на наставак мисије Музеја поезије у Чачку, али и на пример јединствене поетске куће у Чикагу.
„Кратак метар, негатив и стих” наслов је каталога и изложбе која је посвећена овогодишњем добитнику Дисове награде, а њени аутори су Наташа Кривачевић Поповић и Тања Вуковић. Дизајн публикације поверен је Миленку Савовићу, а за добру резолуцију фотографија били су задужени Божа Васић, Небојша Човић, Миленко Савовић и Владимир Симић. „Читајући поезију и целокупан књижевни опус Ненада Јовановића, утисак је да се, не само свака песма, већ и стих, реч, па и усамљено слово у њој може сматрати потенцијалном, изузетно значајном и важном темом, јер оно што се у поезији лаурета појављује и опева с посебним осећајем и опажајем је често наша свакодневица, које постајемо свесни и доживљавамо је као истинску, живу и, међу нама присутну, тек када је затекнемо у Јовановићевом стиху или песнички речено, уколико упаднемо у пејзаж”, казала је Наташа Кривачевић Поповић.
Марија Радуловић представила је програмски сегмент овогодишње Манифестације која је кроз гостујућу изложбу и неколико предавања, дала својеврсни омаж Миљковићу и Настасијевићу поводом важних јубилеја. Пролеће је отворио музичко-поетски програм „Stand down са Небојшом Миловановићем”, затим су уследиле промоције неколиких публикација, а у завршници свечаности посвећених Дису наступили су Никола Крстић и бенд „The Cave Dogs” интерпретирајући нумере Ленарда Коена. Такође, важно је поменути и сталне активности, као што су сурети са савременим песницима за децу и радионице намењене младима, истакла је Радуловић, највивши и догађаје који ће уследити током јесени, када ће Пролеће бити промовисано на Сајму књига у Београду.
Извор и фото: Градска библиотека
