Ивањички Црвени крст је, поводом Дана добровољних давалаца крви, 11. маја, доделио признања вишеструким учесницима акција. Добили су их њих 28 који су десет пута дали крв, 18 за 20 пута, пет за 35 и два даваоца за 50 пута дату крв.Уручио их је председник СО Ивањица, Владимир Бојановић који им је захвалио и истакао потребу заједничког ангажовања на повећању броја давалаца.
Како је овом приликом речено, у односу на број становника потребно је да буде 4% давалаца крви да би се обезбедиле оптималне резерве. У Србији се креће око 3% а у граду на Моравици је 2,4%. Зато је и даље мото „Из сваке породице бар један давалац крви“. Црвени крст Ивањица, добровољни даваоци су већ десет година добитници награде „Шампион солидарности“ за успешно организовање летњих и зимских капања давалаштва када су резерве на минимуму. Зато је неопходно да заједнички се допринесе повећању резерви како би крв чекала пацијента а не обрнуто. То је нарочито важно за младе који треба да се укључе у већем броју на шта су апеловали и сами даваоци.
Ненад Ремовић (46) је први пут дао крв са 19 година и стигао до 54 давања. Мотив му је, каже, увек био да неком помогне и сваки пут се због тога добро осећа. Углавном је редован у акцијама свака три месеца. Отац му је такође добровољни давалац, а нада се да ће и син наставити њиховим стопама.
– Неко каже као што дајеш крв кад не знаш где она иде, мене то не занима. Важно је да сам помогао. Најдраже ми је било када сам у војсци повређеним војницима 1998. године дао крв директно из вене у вену. Стално мотивишем и сина и надам се да ће се и он прикључити.
Ни припаднице нежнијег пола нису тако чести даваоци. Једна од оних које су редовне у акцијама је Наташа Куртић која је до сада дала крв 20 пута у Ивањици, а укупно и више.
– Ја сам из Нове Вароши и почела сам да учествујем у акцијама још као ученица. Наставила сам и када сам се удала овде у Ивањицу и чиним то редовно.Узор ми је био мој отац који је вишеструки давалац и који ме је стално бодрио да и ја то постанем и спашавам животе. И мој покојни муж је давао крв. Деци говорим стално да треба да се укључе у ову породицу хуманих људи. Пошто су пунолетни, надам се да ће и они схватити значај добровољног давалаштва.
Свако ко може и размишља да да крв треба да има на уму да једним давањем може да спасе три живота.
Текст и фото: Јелена Савић
