ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “УТРОБА ПРЕДАКА”, АУТОРКЕ СВЕТЛАНЕ ДУЊИЋ
“Покушала је да побегне у тамне вилајете своје душе и да тамо одболује све своје туге које су је годинама мучиле, али је зидала још веће зидове око себе, а потом је у тим зидинама покушала да се сакрије довека. Њена слободна душа није могла без лета”. Роман “Утроба предака”, ауторке Светлане Дуњић, говори о тешкој судбини девојчице Радмиле, која живот проводи у манастиру и сусреће се са великим искушењима због љубави. Она често наилази на страхове и немоћи, али са вером у Бога долази до одговора и решења.
ПРОНАЋИ ДОБРОТУ ПРВО У СЕБИ, ПА У ДРУГИМ ЉУДИМА
“Свака моја књига се ослања на то како бити Човек у овом животу. Сви смо ми људи. Али, време у коме живимо и све оно што нам се дешава убило је у нама емпатичност према другом човеку. Кроз своје књиге се трудим да нас вратим на размишљање о доброти која се налази у људима. А то је озбиљан посао, пре свега, пронаћи доброту у себи, а потом и у другим људима”. Ово је изјавила за “Чачански глас” Чачанка Светлана Дуњић, ауторка романа “Утроба предака”.
Нова књига наше суграђанке говори о трагичној судбини две жене. Заправо, о усуду који влада у Србији.
– Често можете чути људе да кажу да им се дешавају немили догађаји у породици, а не знају порекло, не знају зашто. Наравно, човек се преиспитује зашто се нешто догодило, уколико је добар и ако није чинио рђава дела. Поред тога што се преносе болести, лепота, гени, трагајући о прецима, сазнала сам како се преносе и осећаји који су имали наши преци. У себи препознајемо неки осећај за који не знамо порекло. А онда се испостави да је неко од наших предака патио, да га је у животу опхрлила туга, која се преноси и на потомке. Заправо, говорим о томе како исцелити “болести осећаја” предака, односно, како променити гене и то је могуће. Јер, ДНК може да се промени уколико се заиста трудимо, што уопште није лако. Ако свако вече почнемо да записујемо о чему смо у току дана размишљали, какве су нам мисли биле – сутрадан, када видимо дневник, бићемо изненађени, односно када видимо ко смо – напомиње Светлана Дуњић.
ДУША НЕ МОЖЕ БЕЗ ЛЕТА
Књига говори о девојчици Радмили која је стицајем околности одведена у манастир. Како каже ауторка, многи су је питали: “Како је могуће да неко некога одведе у манастир”?
– Радња се не догађа сада, већ је реч о дешавањима у Првом светском рату. У то време, када је била сиромашна земља, многи људи су одлазили у манастир, многи су склањали мушку децу. Тако је и ова девојчица остављена у манастиру, јер није имао ко да о њој брине. Стицајем околности дешавали су се разни догађаји, не њеном вољом. Често можете чути да неко каже како се све дешава нашом слободном вољом. А имате и супротност, да неко каже да је све судбина. У ствари, истина је негде између. Судбину не можете да промените, на пример, у којој сте се земљи родили. Али, можете да бирате како да живите после смрти, наравно, ко верује у живот после смрти. Ја верујем да живот после смрти постоји. Какав би смисао живота био када живот после смрти не би постојао? Да душа живи после смрти говори и чињеница да се у Старом завету “дух” или “руах” помиње 758 пута, а душа око 340. То говори о заједништву духа и душе док смо живи, јер без духа нема ни могућности да се човек покрене, да нешто ствара, односно, да промени судбину која му је наметнута. А Радмили је судбина наметнута и она се током живота бори молитвама да исцели нека немила искуства. Успева да прихвати разне, изузетно тешке моменте у животу. Али, у њој остаје невероватан осећај стида и срамоте, који се преноси на њене потомке, на другу јунакињу књиге, на Даницу. Она би све урадила на своју штету, само да не доживи стид и срамоту. Пита се одакле такав страх, кад у животу ништа није урадила толико страшно. Али, за њу је страшно јер је била огољена, управо, у периоду када је била у манастиру – објашњава ауторка романа.
“КАДА МОЖЕТЕ СВАКОГА ДА ЗАГРЛИТЕ И ИЗЉУБИТЕ – ЦЕО СВЕТ ЈЕ ВАШ”!
Питање шта би поручила читаоцима, нашу саговорницу подсећа да се 8. маја (када је вођен разговор) слави Марковдан.
– Јутрос је служена Литургија на којој сам била први пут у животу, која је сасвим другачија од оних које се служе сваке недеље. А другачија је јер се причешћује из путира, као у четвртом веку, када је установљен. И сви људи се међусобно целивају. Моја порука је да опростимо свима, не због других, него због себе, да себе ослободимо бола и патње. То је и порука Марковданске Литургије. Ослободити се свих страхова могуће је једино кроз опроштај и љубав према ближњем свом. Када можете свакога да загрлите и изљубите, као на Марковданској Литургији, онда је цео свет ваш! – поручила је Светлана Дуњић.
САМОПРЕИСПИТИВАЊЕ, МОЛИТВА, ПОКАЈАЊЕ…
Промоција књиге “Утроба предака” организована је у среду, 8. маја, у оквиру Књижевног програма Културног центра Чачак, а в.д. уредница програма Верица Ковачевић подсетила је на досадашња остварења ауторке Светлане Дуњић:
– Аутор је романа “Пут у повратак”, Издавачке куће “Књижевна омладина Србије”, за који је добила трећу Награду “Пегаз” на Међународном београдском сајму књига, 2019. године. Члан је Свесловенског књижевног друштва и Огранка Вукове задужбине у Чачку. Књигу новелета “Игрокази белином” објавила је, 2021. године, Издавачка кућа “Словенско слово”. Трећу књигу “Утробу предака”, крајем децембра 2023. године, издала је Издавачка кућа “Графопринт”. Ауторка слави живот, песму и тишину, човека и природу, реч и мисао, покрет и слику, задовољна је када ради са људима и за људе… Како су корени ауторке у свештеничкој породици, приликом приказивања књига се уочава утицај васпитања и везаности за цркву. Самим тим, морални и етички кодекси књижевнице се крећу у тој вертикали и подсећају нас и опомињу о важности вере и молитве, о важности светих тајни и налажењу већине решења у молитви, покајању и причешћу. Ето нечега што је основа нашег бића, а од чега се прилично удаљило. Тако, да подсећање има задатак да нас усмери на самопреиспитивање.
Осим ауторке романа Светлане Дуњић, њено дело је анализирала и књижевница Александра Мишић путем видео приказа, а књижевно вече употпунили су и чланови оркестра WMC и ученица Гимназије Маријана Петронијевић, која је читала одломке књиге “Утроба предака”.
Нела Радичевић
