– Немогуће је описати тај доживљај. Суза сузу сустиже од радости! Видели смо и белог голуба који је после проласка пламена слетео на икону Христовог Васкрсења и обишао три пута око Његовог гроба… – каже Чачанка Хаџи Катарина Јовановић.
До тог несвакидашњег тренутка, њу и њену пријатељицу, Хаџи Бојану Трипковић, такође из Чачка, чекало је неколико, наизглед, непромостивих препрека. Како на велику суботу, без пропусница, проћи поред многобројног народа и израелских полицајаца, који чувају Цркву Христовог Гроба?
Јерусалим, уочи Васкрса 2023. године. Група поклоника из Србије, међу њима и Чачани, упутила се на вишедневно путовање у Свету земљу. Тада нико није могао знати да ће за неколико месеци избити сукоби између Израелаца и Палестинаца и да је „последњи воз“ за такво путовање. Бар за једно време и уочи великог празника.
Од 8. до 20. априла, Срби су посетили сва важна места, Маслинску гору, Назарет, Капернаум, Голготу, пећину у којој је био сахрањен четвородневни Лазар, Цркву Христовог Гроба… Будили су се у раним јутарњим сатима, учествовали у Светим Литургијама, пратили сваку Свету Стопу. Колико год да су утисци непрекидно надолазили, сви су жељно ишчекивали Велику суботу у Цркви Христовог Гроба. Тога дана, православни, Јерусалимски патријарх Теофил трећи улази у Свету Крипту. Сам и моли се за силазак Благодатног огња. Када се појави, разноси га окупљеним верницима. Они су спремни, сви понесу свежањ од 33 свеће.
– Тај пламен не пече, можемо да га принесемо на лице, руке. Једино, ако мало осетимо врелину воска који се топи – каже Катарина. Да би доживеле то искуство и да би њу и Бојану обасјао Свети пламен, требало је много стрпљења, а не „сналажљивости“, како смо склони да опишемо нечји, наизглед, немогући подвиг.
– Устали смо рано на Велику суботу и дошли до зидина у старом граду, којима је окружена и Црква Светог Гроба. Око 6 часова, полиције још увек није било, али су се људи полако окупљали. Онда, у једном тренутку, угледамо постављање великих металних ограда. Полиција је на неколико места оградила пролаз до Цркве. Могли су да уђу само посетиоци који су имали пропуснице. Преостало нам је да чекамо. Наслонила сам се на ограду и читала молитву. Одједном, угледала сан групу верника из Грчке. Предводио их је свештеник који им је узвикивао: „Ела! Ела!“ Бојана и ја пођемо за њима. Али, могли смо само донекле. Људи који су имали пропуснице носили су наруквице. Тако их је полиција препознавала и отварала им пролаз. Једна препрека пређена, шта даље? Одједном се појавила и група из Северне Македоније. Сви су били свечано обучени. Пратили смо их, али су нас вратили и рекли нам да одемо до Патријаршије. Али, где се налази? Ништа нисмо знале. Касније се испоставило да смо ушле у пратњи Јерусалимског патријарха Теофила трећег. Он у цркву улази са чуварима Христовог Гроба – прича Катарина.
Када су Македонци одмакли, Бојана и она нису близу Светог Места. Време је пролазило, људи су били уморни, гладни, жедни. Али, чекају и не жале се. Само чују одјек звона. Ипак, верници не знају да ли је сишао Благодатни огањ.
– У једном тренутку угледам младића, који је био део медицинске екипе. Још увек је средњошколац, дошао је ту да помогне. Започнемо причу, питамо га шта се дешава, пошто још увек не знамо шта се догађа у Цркви Христовог Гроба. Само чујемо египатске Копте. И они врло свечано и помпезно улазе. Тада смо покушали још два пута да уђемо, али нисмо успеле. У једном тренутку смо се Бојана и ја изгубиле. Ипак, нашле смо се и, тада нам се отвара пут. Чувари су се размакли и ми пролазимо, идемо ка Светом гробу. Чујемо аплауз, верници поздрављају улазак Теофила трећег. Схватили смо да још увек не доноси Благодатни огањ. Патријарх три пута обилази око Христовог Гроба и слизали у Крипту и моли се… – описује Катарина тај догађај.
Раније је читала искуства патријарха који на Велику суботу силазе до Христовог гроба. И Теофил трећи је говорио да се Огањ пре појави, када чистог и пуног срца уђе у Крипту. Уколико пожели да га што пре измоли, добрано се начека.
Стрпљење и чисто срце. Био је то најважнији „пртљаг“ на путу по Јерусалиму. Некада тежи од било ког кофера. Али, када се појави Благодатни огањ, схватимо колико је Бог свемоћан.
– Суза сузу сустиже од радости! Угледамо у једном тренутку белог голуба који је слетео на икону Христовог Васкрсења. Прошао је и он литије око Гроба. Док стоји поред иконе, гледа окупљене људе… Неописиву радост нашег несвакидашњег доживљаја прекидају новинари. Тражили су нам изјаву за ТВ Мексико и Historu chanel. Из наше српске групе само је нас неколико ушло у Цркву Христовог Гроба, када је силазио Благодатни огањ. Тај пламен „обасја“ цео свет, али слава Богу што нам је дозволио да будемо у близини и одмах запалимо свежањ од 33 свеће, које представљају Христове године… – подсећа Хаџи Катарина Јовановић.
И после оваквог путовања, остајемо само људи. Вероватно, другачији, пуни љубави. Отворимо срце и дозволимо му да „омекша.“ Зашто и не би, када су мржња или било које друго осећање имали исцелитељске моћи?
