ДЕЛА СЕЛЕНЕ КОШУТИЋ И СЛАЂАНЕ ТУРОВИЋ СЕРТИЋ У ЕТНОЛОШКОМ МУЗЕЈУ
Ако их на посебан начин додирне вешта рука уметника, папир, свила, стакло могу постати много више од употребних предмета. Селена Кошутић за папир користи калиграфију, стару вештину лепог писања. Слађана Туровић Сертић на свили и стаклу обликује непоновљива дела. Мирослављево јеванђеље и то што су од ових техника створиле много више од заната, пркосећи брзини којом живи савремени човек, ове две чачанске уметнице спојило је и на изложби „Наслеђе – исписано руком“ која је прошлог четвртка, 25. априла, отворена у Етнолошком музеју.
Како је навела и директорка Народног музеја Делфина Рајић, појавом штампе смањила се потреба за калиграфијом, али је она у другој половини 20. века добила нову улогу, јер је постала грана ликовне и примењене уметности.
– Током векова и миленијума развоја вештине писања, ликовно обдарени појединци су, уносећи свој дар и своје осећање за лепоту, унапређивали естетске вредности писма… Током вишевековног развоја српска калиграфија је оставила многобројне рукописне књиге појединих школа и истакнутих појединаца, писара. И данас калиграф има прилику да се, радећи свој посао, двоструко наслађује – најпре, духовно што произилази из снаге речи и текста који исписује, а затим и естетски што произилази из лепоте уметничког израза датог му дара и талента – рекла је Делфина Рајић.
Слађана Туровић Сертић већ три деценије ствара уникатне предмете. Осликава стакло, иконе, свилене ешарпе, мараме, хаљине… Инспирацију налази у зеленилу Овчарско-кабларске клисуре, где се на обали језера Међувршје налази њен атеље „Сертић С“, као и у традицији и православљу. Детаљи из Мирослављевог јеванђеља су мотиви које је исписивала и осликавала на свиленим ешарпама, управо за ову изложбу.
– Када волите то што радите и имате дар од Бога, а притом живите у прелепој природи Овчарско-кабларске клисуре, онда вам инспирација долази сама – рекла је Слађана Туровић Сертић која је и чланица Удружења пословних жена „Надежда Петровић“.
По сопственим речима, знање о техници осликавања стакла стекла је од своје свекрве, која се и сама бави сликарством.
– Дуго сам градила свој стил, а пре десетак година почела сам да радим и на свили – рекла је Слађана, чијим производима је Министарство привреде 2021. доделило Сертификат производа уметничког заната.
Модна дизајнерка Селена Кошутић већ 22 године са поносом носи звање калиграфа. Вештину, која је као занат била посебно цењена у средњем веку, Селена покушава да сачува као национално културно добро. За дела на изложби одабрала је Мирослављево јеванђеље и уставну ћирилицу.
– Желеле смо да на овај начин промовишемо традицију, све оно што смо наследили и што је вредно да се сачува и за будућност. Идеја је да младе подстакенем да споро дишу и полако пишу, јер перо само вуче потез, не дозвољава нам да будемо брзи – рекла је Селена Кошутић, која се чачанској публици представила са пет великих радова и неколико мањих, који су „позајмљени“ из колекција, које је Селена раније урадила за људе са разних страна света.
Данас калиграфија има широку примену – у писању молитви, диплома, захвалница, позивница, честитки… Многа писма доспела су у компјутерски фонт и вешта су имитација рукописа. Колико, ипак, сваки калиграф на папиру оставља и свој печат, показала је Селена Кошутић вешто исписујући имена заинтересованих Чачана на отварању изложбе, која се у Етнолошком музеју може погледати до 15. јуна.
Свечано отварање изложбе „Наслеђе – исписано руком“ употпунили су акорди на гитари Зорана Бранковића и стихови Ане Новичић.
В. Т.
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ СЕДАМ ВЕКОВА ПЛЕНИ ЛЕПОТОМ
О важности „Наслеђа исписаног руком“ говорила је и Снежана Ашанин, етнолог чачанског Народног музеја:
– Веома је важно да данас, у времену глобализације, наша народна култура и традиција остану сачувани. То је и техника лепог писања, па и само Мирослављево јеванђеље, та вештина лепог писања стара седам векова. Оно је, Богу хвала, очувано до данашњих дана и служи као пример како се некад лепо писало. Поред краснописа, у Мирослављевом јеванђељу је и око триста слика, осликаних у разним бојама и у златотиску. То је све лепота која посебно плени. Инспирисани тим писмом ми данас скрећемо пажњу на наше велико културно и национално благо, које треба да се негује за будућа поколења.
