У Даблину се од педесетих година 20. века налази изузетна збирка старих рукописа, илустрација и предмета сер Честер Битија (1875–1968), коју је овај рударски магнат активно прикупљао током неколико деценија прве половине века и завештао као Библиотеку „Честер Бити” држави Ирској. Између десетина хиљада предмета изузетне лепоте и значаја за чување културног наслеђа целог света налазе се и четири старе српске књиге, три рукописне и једна штампана. У збирци од укупно двадесетак словенских старих књига истиче се познато „Никољско јеванђеље” (инвентарни број W. MS.147), написано и богато илустровано на пергаменту вероватно у скрипторијуму краља Твртка крајем 14. века, а које је 1820. године Вук Стефановић Караџић пронашао у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури.
Од 1864. године „Никољско јеванђеље” се налазило у Народној библиотеци Србије у Београду, да би током евакуације старих рукописа, књига и повеља из Народне библиотеке на југ, током Првог светског рата, нестало под неразјашњеним околностима. Након Другог светског рата, 60-их година 20. века, јавност је сазнала да се оно налази у Библиотеци Честер Бити, заједно са другим старим рукописима. У овој збирци су икњиге написане српском рецензијом старословенског језика: „Српско четворојеванђеље” на пергаменту или велуму (из 13. века, W. MS.148), делимично сачуван „Служабник” (или молитвеник) на пергаменту из средине 14. века (W. MS.158), као и „Празнични минеј” (W. 149), једна од најлепших раних штампаних српских књига, чије је штампање у Венецији 1538. године финансирао трговац Божидар Вуковић. Према мишљењу стручњака, „Празнични минеј” у Даблину је најочуванији примерак штампан на пергаменту.
Управо су ове књиге биле мотив да се др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” поново нађе у Даблину, након првог боравка 2022. године током одржавања светског конгреса библиотекара у овом граду, када је први пут имао прилику да у читаоници Библиотеке „Честер Бити” прегледа „Никољско јеванђеље”. Захваљујући обезбеђеној стипендији Европске уније кроз програм мобилности за стручњаке у култури (Culture Moves Europe), као и пројекту Министарства културе Републике Србије и средствима Библиотеке у Чачку, било је могуће финансирати пут, боравак и истраживање у Даблину од 16. до 25. априла 2024. године, које је већим делом било посвећено архивској грађи о набавци ових књига од стране Честер Битија. Иако истраживање није окончано, на основу прегледане и фотографисане грађе може се закључити да су ове књиге највероватније дошле у посед Честер Битија током двадесетих година 20. века посредством, за сада још увек непознатог продавца, што потврђују записи из сачуване кореспонденције слависта Џона Барникота и Владимира Мошина, односно Ричарда Хејса, управника Националне библиотеке Ирске, касније библиотекара „Честера Битија”. Занимљиво је нагласити да је Честер Бити оставио забележено сећањена сусрет у Паризу са Николом Пашићем, тадашњим председником Владе, коме је показао „Празнични минеј”, а који је Пашић са сузама у очима пољубио.
Истраживачки боравак у Даблину искоришћен је да се припреми званични захтев за позајмицу и излагање „Никољског јеванђеља”у Србији као и других српских књига из Библиотеке „Честер Бити”, који ће у име Градске библиотеке Чачак упутити др Богдан Трифуновић. Уколико се испуне услови за излагање старе и ретке грађе, може се очекивати да ће у другој половини 2025. године јавност у Србији имати прилику непосредно давиди ове изузетне споменике српског културног наслеђа, након 110 година од њиховог нестанка. Ово би био и начинда се истакну необичне културне везе Србије и Ирске, две географски удаљене европске државе.
Текст и фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“
