ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ТАЈНА ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПСИХОЛОГИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТИ” ПРОФ. ДР ЖАРКА ТРЕБЈЕШАНИНА
Поимање људске душе различито је кроз развој и рађање наука и уметности. Отуда ће она постати предмет испитивања психологије, филозофије, религије, књижевности…
Љубав према психологији и књижевности проф. др Жарко Требјешанин објашњава не само својом књигом „Тајна веза између психологије и књижевности”, већ и својим афинитетима приликом опредељења сопственог занимања! Представљање поменуте књиге есеја уприличено је 4. априла, у Клубу Културног центра Чачак. Организатор програма био је Књижевни програм Културног центра Чачак.
ОД АНТИЧКИХ ТРАГИЧАРА ДО СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА
„Тајна веза између психологије и књижевности” садржи промишљања аутора који се посредством есеја као књижевно-научне врсте годинама бавио белешкама о поетикама бројних књижевника од зачетака писане речи.
‒ Књига има више делова, дакле, ту пре свега говорим о књижевницима који су и велики психолози. То значи да треба да пођемо од великих грчких трагичара, граматичара, Есхила, Софоклеа и тако даље, па до Шекспира, Достојевског, Чехова, нашег Душка Радовића и Светлане Велмар Јанковић – истиче проф. др Требјешанин.
Тумачећи нити које увезују књижевност и психологију, аутор је разрешио значење наслова:
‒ Постоји једна заиста дубока и озбиљна веза: и књижевност, и психологија имају један те исти предмет, имају људску душу, с тим што психологија се све више удаљава како се развијала од саме душе, све више се бавила понашањем и оним што може да се измери. Књижевност на један сасвим другачији начин, који није научан него уметнички, бави се управо оним што је најдубље у људској души и уопште оним што је најзначајније у људској природи – разјаснио је аутор.
Како проф. др Требјешанин проучава и пише о проблемима психологије личности, социјалне психологије, психоанализе, аналитичке психологије, психологије књижевности, политичке психологије, етнопсихологије и фолклористике, отуда је јасно како се изродила и ова књига! Требјешанин је посвећен изучавању теорија личности, посебно Фројдове, Јунгове, Адлерове, Масловљеве, Олпортове и Фромове, што утиче и на његово тумачење различитих епоха у књижевности као уметности и поетикама различитих књижевника. Отуда се веза између филозофије, психологије, књижевности, али и религије очитава на страницама које похрањују есеје у књизи проф. др Требјешанина.
‒ Тајна веза између психологије и књижевности је у томе што ако погледате психоанализу, њу су открили, пре свега, књижевници, они људи који су наизглед далеко од психологије, али су они много боље схватили Фројдову мисао. Дакле, схватили су да је то нешто сасвим ново, револуционарно, док су многи психолози и психијатри одбацивали психоанализу – открио је проф. др Требјешанин.
Један од циљева бележења есеја који су се нашли у овој књизи био је и неговање љубави аутора према књижевности, тачније према перу, али и читању. Подстицај да споји своју професију са својим талентом за писање проф. др Требјешанин је добио и од др Михаила Пантића, што кроз осмех наводи као покретачку снагу за формирање ове књиге.
ЦИЉЕВИ И НАМЕНА ТРЕБЈЕШАНИНОВИХ ЕСЕЈА
У томе каква је природа душе, психологија се не упушта, то је емпиријска наука, а за разлику од ње књижевност се бави људском душом и на књижевни начин урања у људску душу. Требјешанин је објаснио да књижевност одатле износи то благо које налази и битно је како је то уобличено у текст. Према речима аутора, психологија нерадо говори о људској природи, мада нема ниједне теорије у личности која нема макар неку имплицитну замисао о томе каква је људска природа. Ни књижевност не даје одговоре експлицитно какве даје филозофија, филозофска антропологија. Освртом на историју књижевности и до модерних времена у суштини јасно је да се она бави људском природом, а то какви су ти ликови даје нам визију какав је човек, пренео је Требјешанин.
‒ Оно што је моја намера била јесте да заинтересујем што више људи у психологији, најпре психолога за то да истражују књижевност јер сматрам да за то могу да добију доста неких идеја, инспирације. С друге стране, да књижевни критичари, књижевници и они који се баве теоријом књижевности и да боље упознају психологију јер тако ће боље упознати и књижевност – предочио је Требјешанин.
ШТА ЈЕ СА ЕМПАТИЈОМ И ПСИХОМ НАРОДА ДАНАС?
Низом немилих догађаја које је наше друштво задесило, различитих убистава деце која су потресла Србију, проф. др Требјешанину се наметнуло и питање које се тиче и васпитне улоге књижевности, али и потребе да се оваквим књигама осврнемо и на оно суштинско за опстанак друштва – психу.
‒ Мислим да је код нас на веома ниском ступњу политичка култура. Ми овде немамо развијену политичку културу, па, чак, рекао бих и нешто темељније и дубље, а то је да ми немамо уопште развијену културу. Нажалост, у нашем друштву се много више иде ка неком профиту, ка неким материјалним вредностима, а у великој мери је запостављено оно што су истинске људске вредности. Кад ви то запоставите, кад нема солидарности међу људима, кад нема саосећања за другог онда, наравно, долази до овога. Људи се затварају свако у себе или праве неке интересне групе, али то онда није друштво – објаснио је Требјешанин.
О начинима да се људи у ова кризна времена призову људским вредностима, истакао је:
‒ Потребно је да се људи освесте и схвате да друштво не може да постоји без емпатије. Значи, не могу ја само да мислим на себе, на свој успех, своје богатство… То не води ничему. Ево, видели смо, било је тих случајева, поготову она трагедија у „Рибникару”, у Младеновцу, са малом Данком… То је да мало људе протресе, да их врати себи и неким истинским вредностима, али, некако прође пет, десет или месец дана и све се врати уназад – рекао је.
ВАЖНА УЛОГА ПОРОДИЦЕ И ОБРАЗОВАЊА ДАНАС!
Вредност здраве породице као централне фигуре здравог, очуваног, хармоничног друштва потребно је преиспитати. Наведено је саговорник потврдио:
‒ Да би породица била породица мора да се негује други систем вредности. Затим, нама је потребно да се образовање доведе макар на ниво на ком је било некад, пре тридесет година и више, када је школа била стварно не само место образовања већ и васпитања! Дакле, школа као место и моралног васпитања, а данас, нажалост, то школа више није, а породица је у великој мери изгубила своју функцију и, ето, ово је резултат – сумирао је проф. др Требјешанин.
Теме које је расветлио аутор књиге тичу се, надасве, тумачења и васпитне улоге књижевности, тачније, сегмената који разрађују психологизацију или карактеризацију ликова у књижевности. С друге стране, психологија приступа на други начин, преиспитивањем личности на начин на који су деловали психолози од најранијих открића која се тичу људске душе, модела понашања, структуре личности итд. О детаљима који су удружени у „Тајне везе психологије и књижевности” читаоцима остаје да раскриле корице књиге и поменути наслов упознају посредством Требјешаниновог поимања истражених подручја.
Милица Матовић
