Увелико одмиче оптимални рок за сетву наше најраспрострањеније житарице, којом би овог пролећа, према проценам стручњака, у Србији требало да буде засејано око милион хектара ораница. Упркос високим температурама које су владале током током претходног месеца, али и упротеклим данима априла, ако се изузме најновије погорашање времена, овај најважнији посао на пољима широм наше земље одвијао се у отежаним условима због недостатка падавина. Дефицит влаге главни је разлог што многи ратари и на подручју Моравичког округа још увек нису ушли са сејалицама на своје њиве. Чекали су да падне киша, како би могли лакше да припреме земљиште и обаве сетву, посебно на парцелама које нису пооране током јесени.
И Снежана Мајторовић из Жаочана, која се годинама бави производњом млека, још увек није успела да обави сетву кукуруза. Како каже, планирала је да овог пролећа засеје два хектара кукуруза, јер у штали има шест крава музара, како би обезбедила довољно хране за своје млечно стадо. Још увек није одлучила које ће хибриде кукуруза засејати, па ће савет потражити од пољопривредних стручњака.
– Прошла година је била изузетно неповољна. Нисам успела да обезбедим довољно кукуруза, који ми је био преко потребан за исхрану стоке. Управо због тога сам одлучила да овог пролећа засејем два хектара кукуруза. Због великих количина кише, нисам успела да поорем њиве током јесени, тако да је тај важан посао завршен тек средином зиме. Иако смо у претходном периоду имали повољно време, нисам обавила припрему земљиште за сетву, јер је било превише суво. Морала сам да сачекам кишу – каже Снежана.
Ове године је сетва кукуруза почела чак десет до 15 дана раније, јер је време било повољно. Земљиште се врло рано загрејало, тако да су многи пољопривредници искористили прилику да пребрину бригу и успешно заврше овај важан пољопривредни посао. У овом моменту је засејано нешто више од 40 одсто планираних парцела на подручју Моравичког округа.Иначе, ранијих година, ниске температуре су најчешће биле лимитирајући фактор сетве кукуруза, па су због тога и пробијани сетвени рокови.
Према подацима Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Чачак“, на подручју Моравичког округа овог пролећа биће засејано око 11,5 хиљада хектара, од чега ће приближно 3.000 бити намењено силажи, а преосталих око 8.000 хектара за бербу у клипу или сувом зрну. У зависности од године, како истиче Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство из ПССС Чачак, овај однос може бити и другачији и најчешће варира за пет до десет одсто. Уколико буде неповољна година, нешто више кукуруза ће отићи у силажу, а ако буду владале одговарајуће временске прилике више ће бити обрано у клипу.
– Пре овог пада температуре, владали су неповољни услови за сетву кукуруза због великог дефицита влаге и у површинском и у дубинском слоју земљишта, јер је зима била изузетно сува. Киша нам је била преко потребна, како би се са стабилизацијом временских прилика наставила сетва у повољнијим условима. Због недостатка влаге, и на засејаним парцелама зрно није могло да клија. Ратарима су највише проблема задавале парцеле које нису пооране јесенас и на којима није било могуће обавити одговарајућу предсетвену припрему у условима недостатка влаге. То и јесте главни разлог што поједине парцеле још увек нису засејане – истиче наш саговорник.
Када је реч о добром одабиру хибрида кукуруза, пољопривредници треба да се руководе својим ранијим искуствима у овој производњи, али уједно и препорукама стручњака.
– Препоручујемо пољопривредницима да овде, у нашем крају, сеју хибриде четврте и пете групе зрења, јер су нове селекције кукуруза углавном постигле генетски потенцијал родности шесте и седме групе. Шесту и седму групу углавном препоручујемо за силажу и за услове интензивне ратарске производње која подразумева обезбећене системе за заливање. За услове сувог ратарења у нижим пределима препоручујемо четврту и пету, а у брдско-планинском подручју трећу групу зрења. На тржишту има доста хибида кукуруза, нема проблема са семеном, а није ни много скупо, посебно ако се погледа какве цене имају земље у окружењу. Оно што је неповољно, то је релативно ниска цена кукуруза на тржишту, па су пољопривредни произвођачи незадовољни и мање заинтересовани – објашњава Дамљановић и додаје да има случајева да пољопривредници овог пролећа одустају од сетве кукуруза, после 20 или 30 година гајења ове ратарске културе, посебно ако су га гајили ради плодореда, док су сточари принуђени да га сеју, јер га користе за исхрану стоке на фармама.
В. С.
