У ЧАЧКУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО „СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО – ШАНСА И ИЗАЗОВИ“
Након доношења Закона о социјалном предузетништву, социјална предузећа су постала видљивија, као и други правни субјекти, који послују на тржишту у складу са економским принципима, односно, продају производе или пружају услуге којима се доприноси заштити животне средине, циркуларној економији, руралном развоју, али истовремено и решавању изазова са којима се сусрећу локалне заједнице, истакли су учесници округлог стола „Социјално предузетништво – шанса и изазови“, организованог недавно у просторијама РПК Моравичког и Рашког управног округа – Организационе јединице у Чачку.
Социјално предузетништво је обављање делатности од општег интереса, ради стварања нових и иновативних могућности за решавање друштвених проблема, проблема појединаца или друштвено осетљивих група и спречавање настајања и отклањања последица социјалне искључености, као и јачања друштвене кохезије и решавања других проблема у локалним заједницама и друштву у целини. Закон о социјалном предузетништву је ступио је на снагу 15. фебруара 2022, а већ од 15. новембра исте године правна лица и предузетници који су регистровани у Агенцији за привредне регистре добили су могућност да региструју и тиме стекну статус социјалног предузетништва којим се означава превасходни циљ њиховог деловања у друштвеном окружењу, односно пословном и правном промету.
Милица Павић из Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије је посебно истакла да су социјална предузећа и други правни субјекти који послују на тржишту, у складу са економским принципима пословања, постали далеко видљивији са усвајањем Закона о социјалном предузетништву, јер производима које продају и услугама које пружају додатну вредност даје обављање делатности којима се доприноси заштити животне средине, циркуларној економији, руралном развоју и решавању изазова са којима се сусрећу локалне заједнице.
– Деловањем социјалних предузећа се остварује економска, социјална и радна укљученост особа из осетљивих група становништва. Након доношења закона, основан је Савет за развој социјалног предузетништва у оквиру Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који ради на националном програму за развој социјалног предузетништва. Опредељена су и средства у буџету за развој социјалног предузетништва, а донета је и Уредба о критеријумима ко ће моћи и на који начин да их користи. Привредна комора Србије своју подршку социјалним предузећима је усмерила у три правца. Имамо тај промотивни моменат, где освешћујемо представнике локалних институција о значају социјалног предузетништва, затим, промовишемо производе и услуге социјалних предузећа креирањем каталога, организовањем B2B састанака, сајмова. Имамо и технички вид подршке. Планирамо да у нашим регионалним канцеларијама оспособимо колеге које ће да пруже подршку свима који буду желели да стекну статус социјалног предузетништва, као и подршку у писању бизнис планова, креирању стратегије за управљање ризицима и другим административним моментима са којима се буду суочавали. Трећи вид подршке усмерен је на подизање интерних капацитета социјалних предузећа, односно, организовање обука за маркетинг, продају, креирање бизнис планова и друге значајне теме које ће бити од драгоцене помоћи за њихов опстанак на тржишту.
Као и сви који започињу неки посао, и социјални предузетници се суочавају са оним првим моментом када су им потребна додатна средства за покретање бизниса, као и одређени подстицаји. Многи од њих немају своје просторије, па би им значило уколико би могли да добију неки субвенционисани простор за рад. Они нису мотивисани остваривањем профита, већ решавањем одређених проблема у заједници, па им, сходно томе, углавном недостају пословне вештине. Без обзира на њихове мотиве, како је речено на одржаном скупу, уколико социјална предузећа стекну стабилно тржиште за своје производе и услуге, постаће самоодржива на тржишту и самим тим ће моћи да интегришу особе из маргинализованих група да раде код њих – рекла је Милица Павић.
Од усвајања Закона о социјалном предузетништву прошло више од годину и по дана, али још увек нема већег интересовања за оснивањем социјалних предузећа, па је отуда организовани округли сто представљао добру прилику да се укаже на све изазове са којима се суочавају они, који желе да се укључе у социјално предузетништво. Дарко Петровић, иницијатор покретања Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, навео је да је за развој социјалног предузетништва најбитнија системска подршка, која, нажалост, врло често изостаје.
– Процедуре су веома компликоване, доста је неусклађености међу јавним политикама које прате ту област и то је нешто на чему треба радити, можда и неким неформалним путевима, путем заговарачких политика, ради њиховог усклађивања, да би сама власт и органи система то препознали и самостално се укључили у ту иницијативу, како би се олакшао пут социјалног предузетништва, јер је то, нажалост, неопходност данашњег времена с обзиром на масовну незапосленост особа са инвалидитетом и свих категорија становништва које се сматрају теже запошљивим – објаснио је Петровић.
Деловањем социјалних предузећа остварује се економска, социјална и радна укљученост особа из осетљивих група становништва, па је управо због тога битно пружити подршку свим актерима који желе да покрену социјално предузетништво или се још увек двоуме да ли желе да остану у сфери професионалне рехабилитације или социјалног предузетништва, будући да се примена Закона реализује спорије него што је било предвиђено.
– Врло је битно да ми из Привредне коморе Србије, али заједно и у сарадњи са представницима локалне управе, пре свега чујемо информације од привредника који желе да се укључе у социјално предузетништво, који су то изазови са којима се они сусрећу, зашто тај Закон иде много спорије него што смо ми планирали, али такође и да представимо које су то све предности и шансе оснивања социјалног предузетништва. Јако је битно да упознамо и локалну управу о предностима социјалног предузетништва, о измени Закона о јавним набавкама, где видимо социјално предузетништво као једног актера који ту треба да заузме прво место. Истовремено желимо да упознамо ближе и све привреднике Чачка о предностима социјалног предузетништва, како би се развијала емпатија према таквим предузећима, јер им она нису конкуренција – рекла је Горана Танасковић, руководилац РПК Моравичког и Рашког управног округа – Организационе јединице у Чачку.
Организатори скупа су позвали све заинтересоване актере који желе да региструју своју делатност по принципима социјалног предузетништва, или постојећа предузећа, као и предузетничке радње, удружења и задруге, која желе да региструју статус социјалног предузетништва да се обрате Канцеларији ПКС у Чачку, Горани Танасковић (Скадарска бр. 15, канцеларија 207), како би добили све потребне информације.
В. С.
