”Недеља је, 4. април. Још није свануло. Амерички председник Клинтон одбио је папин апел да бар на католички Ускрс не бомбардује Србију. У 3,17 часова одјекују жестоко три експлозије, потом још две, па једна, онда две јаче, затим једна јака и коначно још две громогласне! Тресе се земља, подрхтавају куће, звецкају прозори… Одјекнуло је дванаест детонација за само 33 минута! Поново је гађана чачанска ”Слобода”. Један непријатељски пројектил је оборен. Близу фабрике је погинула једна старица. Срушено је више кућа. У болницу је пребачено седам лица, међу њима и два противавионца са положаја на Љубићу. Њихову ракетну батерију агресори су гађали кукавички из даљине и са велике висине само минут и по после њеног дејства по нападачким авионима…”
Из књиге Родољуба Петровића „Овако је било“. Један од најжешћих напада на Чачак, на Цвете 1999. године, као и храбри отпор војника и народа, остали су забележени и у књизи ”Љубићки векове: два столећа од легендарног боја”, аутора Родољуба Петровића.
