Обрадовали су се Мрчајевчани, а посебно Островци, поновном доласку Радојице Кузмановића. Иако је већ пет година на неким другим, небеским рекама, све што се догађало 15. марта, у Дому културе у Мрчајевцима, личило је на поновни сусрет са њим. Рођен у Кикинди, а о томе колико је био везан за своје корене говори и песма „Ој, Мораво, мутна реко…“, записана баш у Остри, одакле су Кузмановићи потекли, а којом је Радојица 2019. испраћен у вечност. У част једног од највећих кореографа, на дан његове смрти, откривена је спомен-плоча у здању Дома културе, где је често и радо долазио на сваки позив својих рођака, не само по коренима, већ и по љубави према народном колу и песми…
Успео је да на овом догађају у Мрчајевцима окупи многе своје пријатеље, сараднике, родбину, уметнике из „Кола“ и „Венца“… Спомен-плоча је постављена на иницијативу породица Кузмановић, Тубић, Бачкуља, мештана, поштовалаца Радојичиног дара и рада. Иницијативу је покренуо Милош Циле Митић из Ансамбла „Венац“ из Грачанице, Радојичин пријатељ и последњи сарадник.
– Био је једно од највећих имена сценског фолклора, не само на простору Србије, већ оне некадашње Југославије. По пореклу је из Мрчајеваца, тачније из Остре. Уткао је у овај крај много своје креативности. Желели смо да се и на овај начин одужимо великану фолклора, као и Мрчајевцима који су дали таквог човека. Поред тога што је свој рад посветио професионалним ансамблима, био је и стожер окупљања аматера. И у овом крају је децу учио фолклору и народној игри… – испричао је Митић.
Изворну песму „Ој, Мораво, мутна реко“ у „Коло“ је донела Радојичина сестра Љиљана. Песму је чула од своје мајке. О томе је причала и Живана Бачкуља, старија сестра Радојичина.
– Сво троје смо били у фолклору. Као студент била сам у „Шпанцу“, а Љиљана и Радојица су били у „Лоли“. Њих двоје су отишли у професионалне воде, а ја у просвету, али сам и даље радила са младима, преносила им љубав према традицији, народној игри. И овде, у КУД-у „Радиша Поштић“ провела сам годину дана… Наша мајка и тетка неговале су музику, то су, очито, понеле из родне Горње Трепче… Када смо били мали, свако лето смо долазили у Остру и део игре уз мајку је било учење корака, песама… Радојица је горео и живео за народну игру, да научи младе, од којих су многи постали врсни кореографи – присетила се Живана за коју је цео догађај био веома емотиван.
Спомен-плочу је открио Радојичин син Андрија Кузмановић. Иако је отишао у глумачке воде, остао је везан за фолклор. Често је са оцем долазио у Остру, у Мрчајевце, нарочито када је радио са овдашњим фолклорцима.
– Драго ми је да су људи дошли у оволиком броју и што се ово догађа у Мрчајевцима, где је волео да долази и које ја памтим као нешто лепо. Док би он био на пробама, ја сам играо фудбал на стадиону „Орловца“. Драго ми је да су Мрчајевци и даље једна жива средина, и даље млада и весела. А оца ћу памтити као мог тату! Био је диван, нежан тип… То бих желео да имам од њега, неки лагани живот. Фолклора је било много у кући, сви су се бавили фолклором, мајка, отац, тетке, и можда сам мало побегао од тога. Али, што сам старији све више му се враћам. Мислим да људи треба децу да шаљу на фолклор, јер се ту дешавају здрава пријатељства и љубави, здраво одрастање – поручио је Андрија.
Милорад Јевђовић, директор Дома културе у Мрчајевцима, рекао је да је Кузмановић оставио велики траг у целом крају, а посебно у КУД „Радиша Поштић“. У овом друштву је поставио десетак кореографија, са којима су фолклорци пронели име Мрчајеваца и Чачка, надалеко, по целој Европи, па и даље, присетио се Јевђовић:
– Имао је посебну харизму, снагу, срце и душу… Увек, кад би се завршила проба, која је трајала неколико сати, он би рекао: „Хајде, још једно коло…“. У КУД „Радиша Поштић“ био је неколико година као уметнички руководилац. Научио је много једну генерацију фолклораца у Мрчајевцима. Та генерација освајала је бројне награде у Србији. Имали смо велике заједничке планове. Пре свега, били смо се договорили, када буде у пензији и дође у Остру, да у мом излетишту на Морави покренемо међународни камп за кореографе из свих српских друштава, из Европе и Америке… На жалост свих нас, отишао је прерано – рекао је Јевђовић.
И догађај у Мрчајевцима започет је са „Ој, Мораво, мутна реко“. Отпевала ју је Вишња Караклајић из Националног ансамбла „Коло“, у коме је Кузмановић био дугогодишњи солиста и директор. Приредили су организатори у Дому културе и велики концерт културно-уметничких друштава из чачанског краја у којима је Радојица оставио траг, са кореографијама које је он осмислио. На концерту су учествовали мрчајевачки фолклорци – КУД „Радиша Поштић“, Фолклорно удружење „Мрчајевачко коло“, као и чачански „Дуле Милосављевић Желе“ „Абрашевић“, „Дукати“, „Фра“ и Музичка радионица „Етнос“. На самој завршници наступио је Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије „Венац“, играма из Кумановског поља, која је била последња кореографија Радојице Кузмановића.
В. Т.
Рођен 1955. у Кикинди, Радојица Кузмановић је цео живот посветио народној игри и оставио траг у многим ансамблима. Његов уметнички опус обухвата више од 30 кореографских дела и музичко-сценских приказа, реализованих у земљи и иностранству. Био је редовни сарадник РТС-а и стручни саговорник о традиционалним играма и кореографијама. Био је стални члан жирија у серијалу „Шљивик“. Као кореограф био је ангажован на Песми Евровизије у Београду 2008… За допринос очувању и неговању традиционалне уметности награђиван је бројним признањима, поред осталих, и Наградом за животно дело Ансамбла „Коло“.
