АКТУЕЛНО: ПЕДИЈАТАР ДР НАТАША ЈОВАНОВИЋ
Мада се због изненађујуће топлог времена чини да је зима на измаку, а самим тим и вирусне инфекције карактеристичне за овај период, лекарске ординације говоре супротно. То нам потврђује и педијатар др Наташа Јовановић, начелница Дечјег диспанзера чачанског Дома здравља, али наглашава да је то уобичајена слика током зимских месеци. Када је реч о великом кашљу, у Чачку нема опасности од епидемије, јер је, каже она, веома висок степен вакцинисаних.
НАЈВИШЕ ГРИПОЗНИХ
Још увек је најзаступљенији вирус грипа, а у Чачку је потврђена инфлуенца А. До сада је у Дечјем диспанзеру дијагностиковано око 60 позитивних на грип, али како истиче наша саговорница, увек је то и десет пута већи број, јер се на грип тестирају, углавном, деца која имају факторе ризика за теже оболевање (превремено рођене бебе, деца са хроничним болестима). Поред вируса грипа, према речима др Јовановић, тренутно у колективима циркулишу још најмање четири вируса. Сви имају сличне симптоме: цурење носа, кашљуцање, малаксалост, блага температура…
– Најчешћи је риновирус који изазива симптоме прехладе праћене кијавицом, гребањем у грлу и кашљем. Респираторни синцицијални вирус (RSV) код одраслих даје симптоме обичне прехладе. али код деце млађе од две године може да прави бронхијалитисе, који се манифестују кашљем, отежаним дисањем и „звиждањем“ у грудима. Карактеристичан је за децембар и јануар, али још имамо „репове“ тог вируса. Присутни су параинфлуенце хумани метапнеумовирус, затим аденовирус, а спорадично и корона вируси – наводи др Јовановић.
Од обичне прехладе грип се разликује по изненадној високој температури, која дете буквално „обара“, затим малаксалост, цурење носа, надражајни суви кашаљ… Телесна температура иде и до 40 степени и тешко се снижава. Првих дана болести деца се жале на главобољу, болове у леђима, ногама, свим мишићима, јер вирус грипа изазива инфективни миозитис, односно, благу упалу мишића, објашњава др Јовановић.
– У пракси, код деце и одраслих, симптоми трају од три до пет дана, али је веома важна изолација из колектива и седмодневно одмарање уз симптоматску терапију. Потребно је узимати што више течности, лекове за обарање температуре (ибупрофени, парацетамоли за децу и за одрасле), што више витамина, посебно полифенола којих има у воћу боје индига (купине, рибизле, боровнице, црна зова, аронија…). Поред тога, добра је и домаћа пилећа супа. Али, приоритет је одмарање – наглашава др Наташа Јовановић и додаје да сезона грипа може трајати и до краја марта.
Педијатри саветују да се не обара благо повишена телесна температура, јер је то одбрамбени механизам организма, као што се и плућа „бране“ кашљем.
– Саветујемо обарање температуре тек од 38,5 степени. Уколико детету дате оброк, а након тога сируп за температуру, почеће да делује тек за око сат, док се ресорбује у танком цреву. Ако се догоди да дете поврати лек у року од 30 минута, понавља се цела доза. За брзо обарање температуре боље је дати чепиће, посебно малој деци. Уколико температуре трају дуже од три дана или када родитељ види да и после обарања температуре дете постаје адинамично, поспано, одбија оброк, не игра се, брже дише, то је знак да дете доведете одмах код лекара – саветује педијатар.
И деца старија од шест месеци могу примити вакцину против грипа, а посебно се препоручује превремено рођеној и деци са хроничним болестима (урођене срчане мане, шећерна болест, астма, неуролошке болести, хроничне болести бубрега), која су у већем ризику да добију тежи облик вируса грипа.
– У пракси је одзив за вакцинацију деце против грипа веома мали, јер родитељи сматрају да је грип нешто што ће проћи за неколико дана. То је тачно, али наш савет је да већ на почетку сезоне, у новембру, деца „нежнијег“ здравља приме вакцину – истиче др Јовановић.
ЗАШТО НАМ СЕ „ВРАТИО“ ВЕЛИКИ КАШАЉ?
У првим деценијама 20. века готово сва деца до школског узраста оболевала су од великог кашља (pertussis). Колико је ово била опасна болест говори и чињеница да је тада на сваких десет оболелих малишана један умирао. Докторка Јовановић наводи и да је четрдесетих година прошлог века у свету започета вакцинација против великог кашља целоћелијском вакцином, што је значајно смањило оболевање од великог кашља. Али, због нежељених реакција (висока температура, бол и оток вакцинисаног места) целоћелијску вакцину је потиснула технолошки усавршена ацелуларна вакцина, која је мање реактогена, али садржи и мање антигена.
– Нова вакцина има мање нежељених дејстава, али је слабија, односно вакцинални имунитет траје шест, седам година. Такође, од деведесетих година, због пада вакциналног обухвата у целом свету, поново се јавља велики кашаљ у мањим епидемијама. Ове године у Чачку је дијагностикован код петнаест пацијената, углавном деце школског узраста, старијих од 11-12 година. Разлог је што вакцине које су примала деца за упис у први разред до 2021, нису у себи имале компоненту против великог кашља. Од 2022. године у календару обавезне имунизације је Tetraxim вакцина која, осим заштите против дифтерије, тетануса, полиомијелитиса (дечја парализа), садржи и заштиту против великог кашља. У Чачку је 96 одсто деце на систематском прегледу за упис у први разред вакцинисано против великог кашља, тако да не очекујемо значајнији број оболелих. Пошто ова вакцина не даје доживотни имунитет, педијатри и пулмолози се залажу да се у вакцини коју примају осмаци дода компонента против великог кашља. Светска здравствена организација саветује и Adacel, вакцину за одрасле – каже др Јовановић и додаје да се велики кашаљ може јавити у било које доба године, па и лети.
Најопаснији је у дечјем узрасту. Зато се вакцина даје од другог месеца у три дозе, са размаком од шест недеља. Ревакцине су у другој години и пред упис у први разред.
КАКО ПРЕПОЗНАТИ ВЕЛИКИ КАШАЉ?
Типична клиничка слика код оболелих од великог кашља, који изазива бактерија Bordetella pertussis, је дуготрајан, упоран кашаљ који се јавља „у нападима“ читавог дана, а највише ноћу, са зацењивањем, некад и са повраћањем, јер пацијенти „не могу да дођу до даха“. Понекад може бити праћен благом температуром, у првих неколико дана.
– Велики кашаљ се у народу зове и “магарећи кашаљ”, што сликовито описује серију кашљања током једног издаха, па потом снажни дубоки удах, што стручно зовемо инспираторно зацењивање. Други назив је “стодневни кашаљ”, због дужине трајања болести (од шест до осам недеља). Између напада кашља пацијенти немају никакве респираторне симптоме, што и јесте карактеристично за велики кашаљ, па када дођу на лекарски преглед налаз буде потпуно уредан, осим евентуално повишених леукоцита са лимфоцитозом у крвној слици, што одговара и другим вирусним инфекцијама. У 75 одсто случајева преноси се од укућана. Зато увек питамо да ли је дете, код кога се развијају знаци инфекције горњих дисајних путева, било у контакту са особом која је дуготрајно кашљала. Пацијент са пертусисом најзаразнији је у прве две недеље болести. Велики кашаљ, углавном, прође без компликација, али може да узрокује упалу плућа. Опасан је код одојчади која су добила пертусис у првих неколико месеци живота, када још нису потпуно имунизована. Она имају најтежу клиничку слику која је праћена прекидима дисања, што је за њих веома опасно и може се завршити смртним исходом. Треба имати у виду да код особа које су прележале велики кашаљ може доћи до кашља у нападима и у наредним, обичним вирусним инфекцијама, што не значи да су поново добиле велики кашаљ и да им треба антибиотска терапија – детаљно говори др Наташа Јовановић.
За велики кашаљ најчешће се ради PCR тестирање, које је најбрже и најпоузданије. Брис из носа узимају лекари у Чачку, а онда се шаље на анализу у Београд. Природни имунитет код оних који су прележали велики кашаљ траје десетак година.
В. Тртовић
У ЧАЧКУ БЕЗ СЛУЧАЈЕВА МАЛИХ БОГИЊА
До сада је у Србији регистровано више случајева морбила (оболелих од малих богиња), углавном, у Београду. Међутим, ово је једна од најзаразнијих вирусних инфекција, која слаби имунитет, а може имати и веома тешке последице, упозоравају лекари. Вакцинални обухват деце у Чачку је око 89 одсто, што је задовољавајуће, али оптимално је око 95 одсто, наглашава начелница Дечјег диспанзера др Наташа Јовановић.
– Због тога свакодневно позивамо родитеље да вакцинишу своје дете, да га тако заштите. У Чачку ни прошле године нисмо имали регистроване случајеве, а надам се да ће тако бити и ове године. Треба рећи да нам је одлична тријажа, јер сви „сумњиви“ пацијенти се прегледају у изолацији – рекла је др Јовановић.