СЕЋАЊЕ НА ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК И СРЕТЕЊСКИ УСТАВ
Србија данас обележава Дан државности Србије, као сећање на подизање Првог српског устанка у Орашцу, на Сретење, 1804. годне и Дан уставности, у спомен доношења чувеног Сретењског устава, 1835. године, што је почетак уређења српске државе. Поред тога што је обележило историју српског народа, Сретење Господње је велики црквени хришћански празник који се увек прославља 40. дан од Божића, као успомена на дан када је Богородица новорођеног Христа први пут увела у Јерусалимски храм да га посвети Богу.
Сретење је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије, темељ државности и уставности нашег народа. Дан државности се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године. Србија је тада била саставни део Савезне Републике Југославије, која је 2003. године прерасла у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Први пут као самостална држава, Република Србија је Сретење обележила 2006. године. Дан државности Србије прославља се 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу, 1804. године, подигнут Први српски устанак, као сећање на почетак Српске револуције.
– Устанак се сматра једним од најважнијих тренутака српске историје, када су се због зулума дахија и сече кнезова, српске старешине окупиле у Орашцу, донеле одлуку да подигну Први српски устанак и за вожда изабрале Ђорђа Петровића Карађорђа. Крај 18. и почетак 19. века је у историографији препознат као век револуција, а тако га назива и академик Чедомир Попов. То је период постављања нових темеља, односно прелаз од друштва које своје повластице темељи на пореклу, до друштва које се заснива на једнакости и слободи. На збору у Орашцу започела је Буна против дахија, а интересантан је запис Вука Стефановића Караxића: “Срби су ову буну почели само из очајанија, и о срећнијем напретку нико није могао ни сањати, а камоли на јави мислити, него да се освете субашама и дахијама. А ако би како било могуће да их проћерају, па да опет буду раја под владавином доброг царевог везира”. Дакле, буна је почела против дахијског јарма. У години буне устаници су остварили невероватно велике успехе. Побуна против дахијског насиља и зулума, прелила се у побуну против централне Османске власти. Врло брзо се шири слободна територија и лако успостављају локални органи власти, односно магистрати. У мају 1804. године, три месеца касније, одржана је Скупштина у Остружници. Једна од најзначајнијх одлука, коју је устаничка народна Скупштина донела, била је формирање правитељствујушчих совјета. Дакле, ово је био невероватан напредак у првој години подизања устанка, постављени су темељи српске државности, институције власти, и локалне, и централне. А крајем децембра 1805. године, на Скупштини у Смедереву, први пут се јавља идеја да устанак треба проширити ван граница Београдског пашалука, ослободити и суседне нахије у којима је живео српски народ – каже за наш лист Данијела Давидовић, професорка историје у Гимназији.
Сретење се прославља и као Дан уставности у спомен на дан када је у Крагујевцу, 1835. године, донет први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав, један од најмодернијих тог доба. Настао је као последица незадовољства Срба владавином кнеза Милоша. Доношењу Сретењског устава претходила је Милетина буна, коју је предводио капетан Милета Радојковић, у јануару 1835. године. Чувени устав је написао Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустријског царства, користећи као узоре Белгијски и Француски устав из 1791. године.
– Српска револуција није окончана са сломом Првог устанка, већ на Сретење 1835. године, када је након побуне против Милошевог апсолутизма избила Милетина буна, у којој је главни захтев био доношење прописа и ограничавање власти кнеза Милоша Обреновића. Тај посао је поверен секретару Димитрију Давидовићу, који је био изузетно образован државник. Давидовић је за доношење Сретењског устава за узор имао француске уставне Повеље и Белгијски устав из 1831. године – подсетила је професорка Данијела Давидовић, нагласивши да је Србија средњовековна држава.
Сретењски устав је био кратког даха, суспендован је након 55 дана под притиском великих феудалних сила, Аустрије, Русије и Турске. Али, то не умањује његов значај, ни чињеницу да је први српски устав и почетак стварања модерне српске државе. Сретењски устав је био модеран, с обзиром на то да Србија у том тренутку још увек није била независна држава, признавала је турску власт и тек почела да формира своје установе и институције. У то време ни Аустрија, Русија и Османско царство, као врло значајне силе у Европи, нису имале своје уставе, већ су биле апсолутистичке монархије.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
ШТА ОБЕЛЕЖАВАМО 15. ФЕБРУАРА?
Анкете углавном показују да већи број испитаника 15. фебруар повезује само са почетком Првог српског устанка, поједини знају да је реч о празнику државности, али не и зашто је централни државни празник, а неки уопште не знају шта се обележава на Сретење, осим да је верски празник.
– Свака епоха је славила своје државне празнике, као централне. Више од 50 година је централни државни празник био 29. новембар. Србија је од 1989. до 2001. године обележавала 28. март, па потом Сретење. Државни празници су начин да се и држава и народ идентификују са једном традицијом, са једним наслеђем. Већина државних празника, нерадних дана, су верски празници, као и у западноевропским земљама. Сретење – Дан државности Србије, празнујемо нерадно 15. и 16. фебруара – подсећа историчарка Данијела Давидовић.
СУСРЕТ ГОСПОДА – СПАСИТЕЉА И ЧОВЕКА
Богородица је Богомладенца на 40. дан по рођењу увела у Јерусалимски храм да га посвети Богу. Управо се због тога празник назива Сретење, јер су се тог дана срели Бог и човек. Наша саговорница подсећа да се Сретење празнује од почетка хришћанства, али да се свечано обележава од 544. године, у време владавине цара Јустинијана:
– Сретење представља један од 12 највећих празника које празнује Српска православна црква. Када говоримо о духовном значају празника Сретење, говоримо о првом сусрету Господа – Спаситеља и човека. Занимљиво је да је Сретење први пут свечано обележено 544. године у Цариграду. Верници су веровали да је куга заустављена због њихових молитви. Празник је и тада имао симбол победе над пошасти.
СЕНКА МЕДВЕДА?
По народном веровању на Сретење се сусрећу зима и лето. Ако је сунчан дан и медвед угледа своју сенку, он ће се вратити у пећину, а то значи да ће се зима продужити још шест недеља. Уколико се не врати, пролеће брзо долази.
