БИБЛИОТЕКА СВЕДОЧИ О ЉУБАВИ
Пише Јелена Савић
„Библиотека љубави“ чува успомену на бракове склопљене у Месној канцеларији између 1980. године и 2012. године.
Захваљујући идеји некадашње учитељице школе у Катићима Дане Луковић, настала је јединствена библиотека у којој се налази сведочанство љубави више од 300 парова са тог подручја. Сваки пар који би се венчао у Месној канцеларији, која је у просторијама основне школе, поклонио је бар једну књигу са посветом у знак сећања на тај дан. Прве уведене књиге су Речници српско – хрватског језика које су 1980. године даривали Соња и Бранко Стамболић.
Библиотека је, независно од оне школске, временом баштинила наслове разноврсне тематике, од љубавне преко белетристике до политичке.
-Дакле, у овој библиотеци су не само књиге венчаних парова већ и других донатора. Укупно их је око 600, мада многе, сматра се, и нису уведене у регистар. Ова, како је мештани зову, „Библиотека љубави“, је својеврсно сведочанство склопљених бракова и готово свих презимена овог краја. Последња књига је дарована 2012. године. После неколико година је Месна канцеларија затворена и од тада се судбоносно „да“ изговара пред матичарем у Ивањици. Она је под кровом наше школе и волео бих када би се реновирала и почела да ради, да село оживи и традиција буде настављена, каже директор ОШ „Мићо Матовић“, Војислав Миловић.
Оживљавање ове и сличних идеја отвара један други проблем, све већи број нежења. Свештеник Љубодраг Стојковић истиче да их је тренутно 102 и додаје да има и девојака, али мање. Он каже да се црквени бракови и даље склапају на овом подручју али да су то, на жалост, парови који су отишли на пример у Чачак, а пореклом су одавде, па желе да се венчају у свом селу.
Свесни да се нешто мора урадити, мештани иницирају већ неке акције.
-Школа покушава активно да се укључи и подржи иницијативе. Пре неки дан су мештани одржали састанак и покренули причу о повратку одржавања игранки где би се момци и девојке дружили као некада. Подржавам предлог да то буде у школи, у сали али имам услов- да се бар један ожени, у шали каже директор ове установе Миловић.
Да су се времена променила, да девојке све више хрле пут града, као и да су сада популарнији неки савременији начини комуникације свима је јасно. Али, сматрају да се нешто мора покушати јер услови за живот у овом лепом и здравом крају готово и да не заостају за оним градским.