РАДНИ КОНТИГЕНТ СТАНОВНИШТВА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ЧАЧКА И ДАЉЕ БЕЛЕЖИ ПАД
НОВИ ПОДАЦИ НЕ ОХРАБРУЈУ
Радни контигент становништва на територији Града Чачка се у периоду између два пописа континуирано смањивао. Од 2015, када је број запослених почео да расте у поређењу са претходним периодом, па закључно са 2022. годином, радни контигент у у Чачку је смањен за 8.575 лица. Реч је о значајнијем смањењу него што је укупнан пад становништва у међупописном периоду. Иначе, радни контигент обухвата становништво старости од 15 до 64 године.
Постоји више разлога који су утицали да дође до смањења учешћа становништа у радном контигенту, а један од главних је, како истиче социолог Горан Јаворац, што генерација рађана 1955, 1956, 1957. и 1958. године, која представља бројнију популацију становништва услед бејби-бума који је тада владао у земљи, сада излази из радног контигента. Управо због тога се данас читава Србија, а самим тим и чачански крај, суочава са ситуацијом да мањи број становника улази у радни контигент у односу на број оних који излазе из њега. Други разлог је изузетно висока смртност, јер се број умрлих из године у годину не смањује. Висока смртност становништва је посебно била изражена у периоду пандемије короне. Само у 2023. години, на територији Републике Србије разлика између броја рођених и броја умрлих износила је 36.285 лица. Иако је дошло до пада броја умрлих за 13.741 становника или 12,4 одсто, истовремено прошле године је рођено 1.437 деце мање или 2,3 одсто, без обзира на мере које се доносе у циљу стимулисања рађања.
– За радни контигент становништва и даље је карактеристично да имамо јако изражену унутрашњу миграцију становништва, изузев у последње две године, у којима Чачак бележи позитиван миграциони салдо, односно, више становника се досељава у овај град, него што се из њега одлази. Интересантан је и податак да бележимо мањи прилив становника у радном контигенту него што имамо одлив становништва. Наравно, ту је и изузетно важан податак о расту броја запослених на територији Града Чачка. Запосленост становнштва је од 2015. године стално ишла узлазном путањом и од тада ни у једној години нисмо забележили смањење броја запослених лица у поређењу са претходном. Та динамика је мало успорена у 2021. и 2022. услед економске кризе и пандемије. Према најновијим подацима Републичког завода за статистику објављеним 30. јануара, број запослених са пребивалиштем на територији Града Чачка у прошлој години био је 39.161 са забележеним повећањем од укупно 974 радника у поређењу са претходном годином. На територији Града тренутно имамо 66.240 становника који припадају радном контигенту. Само пре седам година (2015. године) имали смо у том контигенту 74.816 становника и то је пад од 8.575 лица. У 2022. забележено је смањење радног контигента у односу на претходну годину за 2.778 лица. Прошле године је из радног контигента изашло становништво које је рођено 1958. и тај удео се много осетио, јер је тада било веће рађање у односу на период који је сада карактеристичан за лица старија од 15 година која улазе у радни контигент – наводи Јаворац.
Смањење радног контигента становништва се, према речима Јаворца, у наредном периоду не може поправити и биће све израженије. Тај удео радног контигента који се у Чачку смањивао за 1.200 до 1.500 становника сада прелази цифру од 2.000 и тај тренд ће се наставити и наредних година. Смањење контигента радне снаге, сигурно за више од 2.000 становника, било је присутно и у 2023. години и о томе ће бити накнадно објављени подаци.
– Услед недостатка становништва у радном контигенту имамо продужено радно ангажовање људи старости преко 65 година, као и велику потражњу за што ранијим уласком младих у радни однос. Град Чачак има позитиван тренд да се млади све више запошљавају услед недостатка радне снаге. Стопа незапослености младих на територији Града Чачка је много нижа него у Републици Србији. Они брже долазе до запослења и брже улазе у процес рада у односу на друге градове и општине, што је добро, јер ће на тај начин доћи до њиховог ранијег осамостаљивања и стварања могућности за заснивање породица. Незапосленост младих испод 30 година старости, а који се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање, на територији Града Чачка износи 13,89 одсто. На територији других градова је то далеко више. Тренутна стопа незапослености у нашем граду закључно са 31. децембром 2023. износи 5,16 посто и знатно је нижа од стопе незапослености у Републици Србији која је негде око девет процената. Незапосленост је виша код жена него код мушкараца. Када незапосленост падне испод пет одсто, тада настају огромни проблеми у ангажовању радника да би се попунила упражњена места због масовног одласка припадника старијих генерација у пензију – објашњава Јаворац и додаје да ће стопа незапослености у Чачку и даље сигурно падати и да ће већ у наредној години она бити испод пет одсто.
Дефицит радника у наредним годинама, како наводи Јаворац, неће се односити само на одређене профиле, што је био случај у претходном периоду, већ ће, поред стручних, недостајати и квалификовани, као и сви други профили радне снаге. Посебно ће бити дефицитарна занимања за која немамо одговарајуће школе и факултете у Чачку. Овакав тренд може довести до тога да Чачак више неће имати тако динамичан раст запослености, а истовремено неће бити ни тако интересантан за нова улагања уколико не буде имао довољно радне снаге.
– Увоз радне снаге не може у потпуности надоместити недостатак квалификованих домаћих кадрова. Ангажовање радника из иностранства је обично карактеристичано за приватни сектор и реч је о полуквалификованоим и квалификованим радним занимањима. Још увек у Чачку нема висококвалификованих стручњака који долазе из било којих земаља да би радили код нас, јер динамика наших зарада не отвара им могућност напредовања и рада. Углавном су странци ангажовани за она занимања која захтевају нижи степен стручног образовања, за која наши грађани нису заинтересовани, или је реч о квалификованој радној снази за профиле који су у Србији дефицитарни – каже Јаворац.
Иначе, према пројекцији РЗС, на територији Града Чачка у 2022. години живело је 105.612 становника.
В. С.
