ИНТРИГАНТАН САДРЖАЈ ДВОБРОЈА ЧАСОПИСА „ГРАДАЦ“ О САЛВАДОРУ ДАЛИЈУ
У галеријском простору Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, у току је ретроспективна изложба посвећена 50 година постојања часописа „Градац“, приређена у оквиру програма прве националне “Престонице културе“. У међувремену, „Градац“ је новим издањима кренуо даље, ка новим јубилејима. Тематски двоброј часописа за књижевност, уметност и културу „Градац“ бр. 227, 228, посвећен је Салвадору Далију, једном од највећих уметника надреализма 20. века. Иако га порекло одређује као шпанског-каталонског сликара, вајара, писца, сценографа и глумца, рођеног у Фигерасу, 11. маја 1904, преминулог у родном граду, 23. јануара 1989, његово дело је својом особеношћу, постало голобална појава и баштина. Двоброј је приредио Бранко Кукић, уредник и оснивач часописа и Уметничког друштва Градац, које је са чачанским Културним центром издавач овог култног часописа. Графичко решење корице потписује Растко Кукић.
Најчешће области уметничке опсервације Салвадора Далија су феномени простора, религије, пијанства и грознице. Веоровао је читавог живота у своју посебност, једни су га сматрали генијем, други „поремећеним егоцентриком“, чија дела немају никакву вредност.
Називајући га у уводном тексту „Спасилац“, Бранко Кукић већ првом реченицом даје читаоцима до знања колики је степен недокучивости и детерминисања опуса овог генија, чије су дело тумачили велики умови овог света, остављајући иза свега простор и за оно „али“… Кукић каже: „Рећи било шта о идејама и мислима Салвадора Далија значи бити у идеалној прилици да се изрекне беспрекорна глупост.“
Истичући да је свака Далијева идеја „у центру сублимације човековог ума, неоптерећена замкама дидактичности, држања придика, задртости и испразности“, Кукић наводи да су његове идеје “чиста двосмисленост, противречне су самима себи, али и целом природном систему, што је најпоузданији знак узвишености људске имагинације и стања, како сам Дали каже, „перманентне интелектуалне ерекције“. Према његовом убеђењу, тврди приређивач Бранко Кукић, „није тајна у томе да свет функционише онако онако како је то законима човекове логике устројено, јер је и човекова логика део једне велике нелогичности која се уочава када се суочимо са свим могућим начинима планетарне организованости.“
За Далија „све може да буде обрнуто, насупрот, да дуби на глави да буде противречно себи, само ако ми то желимо“.
„Свима је јасно да у свету влада неред разума. Потребно је да звалада луцидни ред лудила. Потребан је луди реализам. Само тако би свет могао да спозна своју деведесетопроцентну испразност, немоћ и одвратну похоту за поседовањем свега и свачега. Дали: „Већина будала има потребу да ради како би зарадио паре. Ја имам потребу да зарадим паре како бих радио у миру.“ Једино тако би свет увидео како је знање једнако незнању, и да се у том незнању крије један други, паралелни свет…
Наводи приређивач и један дијалог између уметника, Далија и Коктоа, који је сам Дали често цитирао:
„У том разговору је постављено питање шта би њих двојица спасили кад би се запалио Музеј „Прадо“. Кокто је одговорио да би он спасио – ватру. Дали је одговорио да би он спасио – ваздух, ваздух са Валескесових „Менина“.
„Тајна света, дакле, није у распрострањености и бројности, она је у најситнијем делићу стварности, у њеном пламену, у зрну песка које може да буде читав свет“, закључује Бранко Кукић.
Темат овог двоброја „Градца“ доноси, између осталих, текстове који га сваки на свој начин насловом одређује: Свети Себастијан, Божић у Бриселу, Салвадор Дали пита Луиса Буњуела, Андалузијски пас…Последњи скандал Салвадора Далија, Пикасо и ја, Моја културна револуција, Тотална камуфлажа за тотални рат, Надреализам у Холивуду, Мистични манифест, Изазивам Арагона, Гаудијева визија, Дали конквистадор, Дали или антимрачњаштво, Декларација независности маште и права човека на сопствено лудило… Ту су и текстови Дневник једног генија, 50 магичних тајни, Тајни живот Салвадора Далија, Одломци из аутобиографије, Далијеви симболи, два интервјуа за „Плејбој“, „Стерилизовати“ Далија, Дали и антимрачњаштво…Текстове потписују: Федерико Гарсија Лорка, Луис Пермање, Пол Елијар, Андре Бретон, Луис Пауелс, Рене Кревел, Жилбер Ласко, Џералд Фишер, Никола Клас, Бранко Алексић, Миленко Пајић…
Приредила: Зорица Лешовић Станојевић
