ПИШЕ: ВЕРОУЧИТЕЉ ЂОРЂЕ ЧОЛОВИЋ
Још од владавине Стефана Немање, потом и Светог Саве, почињу и први помени деловања Срба у Палестини. Велики жупан Стефан Немања није посетио Свету Земљу, али је богато даривао и стварао задужбине, параклис цркве Васкрсења Христовог – Христов Гроб у Јерусалиму, који касније Свети Сава проливши многе сузе, дотичући се очима и тијелом животворнога гроба Владике својега Христа, и рукама га грлећи са љубављу целива. Цркве Светог Јована Претече и Светог Теодосија Киновиарха у Јудејској пустињи. После крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са Јерусалимом као владарски дом Немањића. Па и касније, у турско доба, хрлили су српски монаси и световни људи у Јерусалим, прихвативши назив хаџија – хаџи, који им је остао као саставни део имена, односно презимена.
Свети Сава је, осим честих путовања између Свете Горе и Србије, путовања у Цариград 1199. и Никеју 1219. године, два пута одлазио на велика путовања у Свету Земљу, 1229. и 1234. године, посетивши многе светиње Африке и Мале Азије. Његова путовања нису имала само лични карактер већ су у многоме значајне за духовност, културу и уметност читавог српског народа. Путовања Светог Саве у Свету Земљу опширно су описали писци његових житија, Доментијан и Теодосије, а предмет су изучавања књижевности и уметности све до наших дана.То је био почетак ходочашћа (хаџилука) Срба у Свету Земљу.
Током средњег века бродови из западних лука полазили су за Сирију и Палестину само два пута у години. Први пут су лађе с трговцима и ходочасницима испловљавале после Васкрса, а други пут после Ивањдана (24. јун), с тим што је пролећни полазак често одлаган до почетка маја.
У Венецији је 1229. године, било је предвиђено да први полазак бродова за Исток буде 8. маја, па би то значило да је лађа на којој су се налазили српски ходочасници предвођeни архиепископом Савом запловила ка Истоку у другој половини априла, или у првој половини маја 1229. (Васкрс је те године био 15. априла), а већ 24. септембра 1229., Свети Сава се поново налазио у Жичи. Извесно је, наиме, да је Сава током првог ходочашћа само у путу провео најмање два и по месеца, за обилазак светилишта у Јерусалиму и околини, Христов гроб где је узео благослов од Јерусалимског патријарха Атанасија II и оставио за спомињање имена својих родитеља и те године преминулог брата Стефана Првовенчаног. Посетио је Светињу над Светињама, Јордан, Назарет, Витлејем, Гетсимански врт, Гору Јелеонску на многим местима је вршио Свету службу и делио милостињу. Као и остале посете и послови које је обавио током путовања (активности у вези са оснивањем задужбине на Сиону, обилазак најважнијих светилишта Галилеје, боравак у гостима код никејског цара, боравак на Светој Гори са задржавањем у Кареји, Ватопеду и Хиландару, кратак сусрет са царем Теодором I Анђелом у Солуну) захтевали су одређено време, можда и више од месец дана.
На прво путовање у Свету Земљу Сава је, највероватније, кренуо лађом из Будве (из Старог града), за ту тврдњу немамо тачне чињенице, али је она најреалнија зато што је само 5 година касније на друго путовање кренуо управо одатле. Из Будве је био принуђен да прво оде до неке луке у којој се сигурно могао наћи брод за Свету земљу. Најоснованије је претпоставити да се и тада радило о Бриндизију или некој другој значајној луци у Апулији (Бари, Трани, Барлета). Поред тога што је Сава на друго ходочашће отпловио из Апулије, треба узети у обзир и чињеницу да су градови апулијског приморја имали веома важну улогу у морском саобраћају између западне Европе и крсташких држава предње Азије током XII и у првој половини XIII века. Mорепловци који су својим бродовима превозили трговце и ходочаснике од јадранских лука до Сирије и Палестине, било да је реч о апулијским, било о млетачким лађама, држали су се копна од самог испловљавања. Прешавши у Јонско море, настављали су пут крећући се ка Криту и при томе су пролазили поред Крфа, Кефалоније, Закинта и лука западног Пелопонеза. Стигавши до Лимасола, ишли су право ка Акри и Јафи.
Што се тиче Савине лађе, сме се претпоставити да је она пристала у Акру где Сава одмах откупљује цркву Светог Ђорђа. У тој луци најчешће су се искрцавали европски ходочасници, а Јафа је, иако најближа Јерусалиму, избегавана, јер је била непогодна за пристајање и сидрење већих бродова.
И брод којим је Сава приликом свог другог ходочашћа стигао до источне обале Средоземног мора имао је као крајњу станицу Акру. С тим што се на другом путовању прво упутио ка Египту – Александрији, долином Нила до Каира, преко Синаја стиже до ушћа Тигра и Еуфрата. Враћао се преко Јерусалима и Антиохије, где посећује патријарха, тад борави и у Јерменији. Одатле одлази у Никејско царство, у Цариград, а преко Црног мора у Несебар. Своје дуго путовање и богоугодни живот завршава у Трнову, у посети бугарском цару Асену II.
Прво Савино путовање у Свету Земљу било је пре свега испуњење његове давнашње жеље да посети Христов гроб, а друго, које је дуже и трајало, представљало је дипломатски, државнички, верски и медицински циљани пут.
Свети Сава српски “многе свете мошти у манастирима и у Јерусалиму и од патријарха затраживши и купивши, и свете службене одежде и часне сасуде, и по целој Палестини ако би налазио што свето и часно свети архиепископ куповаше, хотећи донети у своје отачество”.
Оно силно благо које је добио од краља Радослава и Владислава, Свети Сава је утрошио у куповину задужбина, црквених утвари, реликвија као и медикамената и медицинских инструмената. Одлазећи из Јерусалима, од патријарха је добио сребрно жезло, при врху украшено дијамантима, које је било у манастиру Милешева, да би, због сигурности, средином 16. века било, пренето у ризницу манастира Свете Тројице, код Пљеваља. Боравак у Светој земљи искористио је да набави утвари и реликвије за младу Српску православну цркву којој је био глава, да је утврди подршком јерусалимског, а касније и александријског и антиохијског патријарха и монашким колонијама тамо где све подсећа на Исуса Христа, али и да поради на себи, да
што је могуће више избистри своју душу. Из Акре, Свети Сава је отпловио у Малу Азију, у Никеју. Ту је од владара Јована (Калојован) Ватаца, који је Светог Саву дочекао највећим почастима добио многе дарове. Даривао му је одежде, црквене сасуде, мошти светих, злато и највећу светињу, делић Часног крста, на којем је Господ распет. Сада се овај делић троједног дрвета чува у манастиру Хиландару. Такође, једна честица Часног крста, али другим путем, стигла је на Цетиње, и сада је на кивоту светог Петра Цетињског.
Свети Сава српски, по писању Доментијана, “На месту рођења Светог Јована Крститеља (где је данас фрањевачка црква) даде „злато Јеврејима који ту живе“. Злато даде и Јеврејима у Витанији, на месту где је Исус васкрсао Лазара „за спомен родитеља својих и самога себе и свељубазног брата свога, краља кир Стефана“. Исто је поновио и у Испосници Господњој (манастир Карантал над Јерихоном). Злато много раздаде свима по реду од Гроба Господњег, часном патријарху и клиру свете велике цркве Христове и свима убогим, и кога год нађе у светом граду Христовом.
После Саве Немањића, задужбине и дарове у Светој Земљи наставили су да подижу и да сакупљају краљ Милутин, цар Душан, патријарх Јоаникије, Урош Нејаки, Јакшићи, Бранковићи и многи други.
Соба тајне вечере, Горњица, Српска соба
Горњица, соба Последње, Тајне Вечере, на Сионској Гори, једна је од централних тачака ходочашћа људи из целога света. У Јерусалиму је од Сарацена Свети Сава откупио ову кућу Светог Јована Богослова у којој је била Горњица (соба Тајне Вечере) златом и сребром које је добио од краља Радослава. Легенда каже да ју је купио тако што је цео под прекрио златним дукатима.
Манастир Светог Јована Богослова на Сиону
Уз саму кућу Горњицу Свети Сава српски купио је и надградио манастир Светог Јована Богослова на Сионској Гори, на месту дома Јована Богослова, где је Богородица дочекала своје последње дане, заједно с кућом, да би осигурао заштиту своје задужбине, поклонио је Лаври Светог Саве Освећеног. У крсташким ратовима и црква и кућа су порушене. Највероватније су је запалили темплари у последњем крсташком рату. За Јевреје ово место је изузетно значајно, јер је Горњица грађена над гробом цара Давида и то је, после Зида плача, друго по значају и светости место јеврејског ходочашћа.
Манастир Светог Крста у Јерусалиму
Манастир који је саграђен на месту где су из једног корена израсла три дрвета, кедар,
бор и кипарис, од којих је сачињен крст на коме је касније
Манастир Светог Саве Освећеног
разапет Исус Христос, по Божјем промислу. У грузијском
манастиру Светог крста, Сава је подигао конаке, на свом првом ходочашћу 1229. године. Како истиче Доментијан, „и данас стоје палате које он створи, као и помен родитеља његових и њега самог“. Неки извори тврде да су и у главној
цркви манастира биле фреске Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог.
Лавра Светог Саве Освећеног
Велика лавра Светог Саве Освећеног најзначајнији је манастир јудејске пустиње. Његова историја је дуга преко 1500 година. Налази се у срцу пустиње између Витлејема и Мртвог мора. Подигнут је на стрмој западној страни Кедронске долине. Манастир је основао свети Сава Освећени 485. године и још тада је назван Велика лавра. Свети Сава при посети Великој лаври Светог Саве Освећеног доби на дар две чудотворне иконе, Тројеручицу и Млекопитателницу, као и жезло оснивача храма. Дарови су били знак испуњења древног пророчанства које се испунило на Сави Немањићу. Срби су били ктитори манастиру Лаври Светог Саве Освећеног, где су подигли две манастирске куле и изградили параклисе, црквице у њима, а српски монаси су управљали лавром Светог Саве Освећеног 130 година током целог 16. и првих деценија 17. века.
Црква Светог Георгија у Акри
Већ на својим првим корацима у Светој Земљи, Свети Сава је 1229. откупио од Ђеновљана цркву Светог Георгија у Акри, тадашњем главном палестинском пристаништу. У тој цркви се последњи пут помолио у Светој Земљи, пред последњи одлазак из ње 1235. Цркву је вратио, као метох, Великој лаври Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи.
Црква Светог Јована Богослова у Акри
Претпоставља се да је Свети Сава био главни ктитор и задужбинар цркви Светог Јована Богослова у Акри, у исто време када је откупио цркву Светог Георгија у Акри. До данас је црква претрпела многе измене тако да није имала исти изглед и величину коју има данас.
Манастир Светог Герасима на Каламону
На свом првом ходочашћу, Свети Сава српски је обишао и јудејску пустињу и, наравно, Лавру Светог Саве Освећеног као и реку Јордан и место крштења Исуса. Притом је на Каламону обишао један од најстаријих православних манастира Палестине и Јудеје, манастир Светог Герасима који је у то време био у оронулом стању. Он је даривао златом и сребром манастир и био уписан у ред ктитора и задужбинара и веома дуго био спомињан на Литургијама уз ктиторе манастира. Од српског блага обновљен је католикон, подигнута трпезарија и конаци.
Манастир Светог Јована Крститеља у Јерусалиму
Манастир Светог Јована Крститеља у Јерусалиму једна је од најстаријих хришћанских цркава у свету. Њу је изградила царица Евдокија у 5. веку. Црква је много страдала у 11. веку од освајача крсташа. На свом првом и другом ходочашћу Свети Сава је затицао у јадном стању ову богомољу и даривао је сребром и златом и у великој мери помогао њену ревитализацију, након које су се опет отворила врата ове цркве. Дуго је Свети Сава српски у њој спомињан на Литургијама уз ктиторе.
Света Гора и Цариград
Док о везама првих Немањића са Цариградом говоре савремени извори, о њиховом боравку у византијској престоници поред помена сведоче и сачувани споменици. Прве посете монаха Саве Цариграду, помињу се у вези са добијањем манастира Зиг на Светој Гори, од цара Алексија, као и везама њега и његовог оца Стефана Немање са цариградским манастиром Богородице Евергетиде (Благодетелнице). Од биографа Светог Саве, Теодосија, сазнајемо да је он поред свога оца сматран за једног од његових ктитора. Поред тога, Пролог Типика манастира Богородице Евергетиде послужио је Светом Сави када је писао Студенички и Хиландарски типик.
