ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “ЗАПИСИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ”, АУТОРА МИЛУТИНА СТАНЧИЋА
У оквиру манифестације “Светосавске свечаности”, у малој сали Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”, у уторак, 23. јануара, представљена је књига “Записи из Македоније”, аутора Милутина Станчића. Осим аутора, на промоцији су говорили и Петар В. Арбутина, извршни директор “Службеног гласника”, Горан Максимовић, професор и Борисав Челиковић, историчар. Гости су дали увид у збирку путописа и причали зашто је она важна и зашто би било добро да је прочитамо. Књига је сагледана, не само са књижевног аспекта, него и са историјског. Публици је представљено колико су “Записи из Македоније” важни за нашу историју, културу и традицију, за нашу будућност, јер будућности без сећања ко смо и одакле долазимо – нема.
ИСТОРИЈСКИ ОДЈЕК ЗА ВРЕМЕ ПРЕД НАМА
Збирка текстова и репортажа “Записи из Македоније”, аутора Милутина Станчића, светлост дана је угледала током септембра 2023. године, у издању “Службеног гласника”. Ова прича сведочи о историји и људима, али и подсећа која места треба посетити и чијим се моштима може поклонити. Реч је о збирци путописа и репортажа које је Станчић бележио годинама, обилазећи трагове Срба на простору Северне Македоније, повезујући славну прошлост са данашњицом, у којој мањинска српска заједница покушава да сачува идентитет и име. Према речима аутора, ова књига проговара фотографијом и топонимима о људима, историјату и новим околностима, и тежи да постане печат у времену које предстоји: “Она је сведочење о простору Македоније, која није само успутна станица на путу до Грчке, већ колевка “Старе Србије”, она проговара о људима који су погубили своја имена и презимена, о онима који стидљиво кажу да славе крсну славу”.
За писање књиге Станчић је користио бројне историографске изворе, као и етнографске и географске студије о овој територији.
– Част и задовољство је да се у оваквој установи културе говори о Македонији, па и о мојој књизи “Записи из Македоније”. То су репортажни колажи, путописи, подељени у 40 одломака, посебних глава. Наслови су по топонимима, Македонија, Кајмакчалан, Гостивар, Охрид, Стровија, Битољ, Кучевиште, Тетово… Дакле, то су посете меморијалима, црквама, али и разговори са људима, сведочења људи који данас обитавају и другачије доживљавају тај простор. Проговорио сам специфичним речником. Ово су само делови нашег свакодневног живљења и бављења српском културном баштином на територији Македоније – рекао је Милутин Станчић.
“СИЛА БОЖИЈА СЕ У НЕМОЋИ ПОКАЗУЈЕ”
Највећи утисак аутора је то што је књига уопште угледала светлост дана, што је ово сведочење, овај жвот изашао пред публику, што је ушао у корице књиге, јер једино тада има историјски одјек за поколења и за време које је пред нама.
– Књига сведочи другачије када уђе у библиотеку и међу читаоце. Ова збирка је дуго настајала, она је резултат дводеценијског рада и живота. То је за мене највећа фасцинација, феномен који не могу да објасним и опишем речима. А порука књиге је да се сила Божија у немоћи показује. Дакле, ми овакви, ништавни, мали, никакви који не можемо са маленим плећима и снагама да се боримо са стихијама, трудимо се да нашим животима, на креативан начин допринесемо и покажемо да постојимо, да имамо нешто што сведочимо и што је, можда, данас недоступно за просечног Србина из матице Србије. Желимо да наше постојање и сведочење, на један специфичан начин, остане печат данашњег времена за будућа поколења – нагласио је Станчић.
О значају ових записа говорио је и професор др Горан Максимовић и, поред осталог, рекао да књига “одаје признање савременим људима које аутор сусреће на својим путовањима, а који покушавају да спасу преостали део онога што је српско”. Према његовим речима, овакви путописи се наслањају на белешке владике Николаја Велимировића, Јована Цвијића, Бранислава Нушића и продужавају велику традицију записа и сведочења о траговима српског идентитета у Македонији.
– Књига је упућена најширој читалачкој публици, не научницима, већ људима који воле тај простор Македоније, који на тој територији имају корене и порекло. Многе емоције које рукопис носи чине прави путопис, и историјски и савремени путопис о том српском простору – нагласио је Максимовић.
Према речима Петра Арбутине, највећа вредност ове књиге је што је показала да је “идентитет у “Старој Србији” изграђен од почетка до краја и да није нешто што је наметнуто, јер је он постојао и утврдио људе у језику, у именима, у топографији и топонимији и свему ономе што је неопходно, као једна врста дубинске идентитетске координате, која утврђује један народ на једном простору”.
Историчар Борисав Челиковић сматра да су сећање и наук који произилази из тог сећања две битне карактеристике књиге. Челиковић је говорио о личном искуству обиласка многих места приликом којих је спознао шта за људе из тих крајева значи очување порекла и традиције.
Вече посвећено “Записима из Македоније” музички је дочарала ученица седмог разреда ОШ “Ратко Митровић” Ђурђина Василијевић, као и Тијана Петрић из Удружења “Светосавске свечаности”, прочитавши неколико одломака из књиге.
Н. Р.
МИЛУТИН СТАНЧИЋ: ЈЕЗИК И КУЛТУРА СРБА
Милутн Станчић је рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Свети Кирил и Методије у Скопљу. Један је од оснивача Културно-информативног центра Срба у Македонији – “Спона”, у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис “Слово”. Био је дописник из Македоније за лист “Спорт” и новинар у Македонској радио телевизији при редакцији на српском – Видик. Станчић је објавио и текстове о знаменитостима и културној баштини Срба у Македонији у листовима “Национална ревија Србије”, “Геополитика” и “Политика”. Активно учествује у раду организације “Срби за Србе”, где помаже социјално угроженим породицама на територији Македоније. У два мандата је био директор Управе за развој и унапређење образовања припадника мањих заједница у Македонији, а за време првог мандата 2019. године, издејствовао је да се у основне школе уведе изборни предмет језик и култура Срба, подсетила је водитељка програма Тијана Петрић.