ТВОРАЦ СРПСКЕ ЦРКВЕ И КУЛТУРЕ
Српска православна црква и верници данас славе Светог Саву, једну од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава је био српски принц, монах, игуман намастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Све школе у Србији прослављају Савиндан као школску славу, уз пригодне програме, а светкују га и многе занатлије: ужари, мутавџије, опанчари, обућари…
САВИНДАН, ШКОЛСКА СЛАВА
Свети Сава је био рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ, законодавац, књижевник и ходочасник. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Као младић је жудео за духовним животом и због тога је отишао у Свету Гору, каже за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја.
– Школска и занатска слава Свети Сава прославља се 27. јануара, на дан када је окончао овоземаљски живот, 1236. године, у Трнову, у Бугарској. Потом су мошти Светог Саве биле у Милешеви, где су се дешавала разна чуда и исцељења, као велики доказ Христовог постојања. Синан-паша је пренео његове мошти у Београд, на Врачар и спалио их 27. априла 1594. године, где је данас подигнут прелеп храм, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и српску цркву – подсећа етнолог Ашанин.
Кнез Милош Обреновић је 1827. године Савиндан прогласио нерадним даном, а у тадашњој београдској чаршији велику улогу у свету пословања имали су грчки и цинцарски трговци, који су нерадо поштовали светитеље српског порекла, каже наша саговорница и додаје:
– Указом кнеза Михаила Обреновића, Свети Сава је 1840. године проглашен за школску славу. А кнез Данило је у Црној Гори 1856. године, такође, прогласио Светог Саву као школску славу. Савиндан се славио све до 1945. године, када је одлуком тадашњих власти строго забрањен. Међутим, имамо записе по којима можемо да видимо да се славио у црквама и да су деца припремала рецитације до 50-их, 60-их година. Јачањем српске државе, традиционалне свести и религиозности, 90-их година Свети Сава поново улази у школе и величанствено се обележава, уз приредбе и пригодне програме, све до данашњих дана.
“СВЕТАЦ КОЈИ И ДАНАС ХОДА МЕЂУ НАРОДОМ”
После ослобађања од Турака, формирањем прве српске државе, Свети Сава је имао значајно место у просветитељству, као велики мисионар, а са настанком првих школа постао је заштитник образовних установа и писмености, зачетник српске средњовековне књижевности. Не само, да се као велики просветитељ, залагао за описмењавање народа у средњем веку, него је и веома поштовао стваралаштво и рад. Поред тога што је утемељио православље код Срба, на његову иницијативу изграђен је манастир Хиландар, као и многи други манастири и цркве, подсећа наша саговорница.
– Свети Сава је сачувао сву лепоту предхришћанских обичаја, а његова основна мисија је била помагање и подучавање. Сматра се да је путујући Божји човек, да је светац који и данас хода међу народом. Створио је српску цркву, државу и културу, као свето тројство, као темељ једног народа. Установио је Законоправило 1219. године, а прва писана књига се звала “Крмчија”. Захваљујући његовом Законоправилу створена је Српска православна црква, коју народ често назива Светосавска црква, а вернике Светосавци. Законоправило Светог Саве, поред црквеног, верског правила, уређивало је односе у свакодневном животу, попут брачног права, наследног, социјалног, али и о старању о немоћнима, болеснима, незаштићенима… – нагласила је Снежана Шапоњић Ашанин, која Светог Саву сматра и првим српским етнологом, због тога што је све лепе српске обичаје сачувао и заоденуо их велом хришћанског учења.
Према речима наше саговорнице, Савиндан су славиле и многе занатлије: ужари, мутавџије, опанчари, обућари… По народној традицији славе га и сточари, јер се Свети Сава сматра вучјим пастиром. Наводећи нека од веровања Снежана Ашанин каже да се понегде чак и данас верује да ће се догодити важан државни догађај ако загрми на Светог Саву.
– Забележено је да је 1804. године загрмело на Савиндан, кад му време није, и те године се догодила Буна против дахија. Такође, сматрало се да где удари својим штапом о камен, може да потекне вода. Тако је по народном веровању настао извор Савинац, у Такову – наводи етнолог.
Н. Р.
