Трибина „Пoложај српског народа у земљама региона” у организацији Удружења „Светосавске свечаности” одржана је у уторак, 16. јануара, у Градској библиотеци Чачак. О покушајима да се одрже српски идентитет, духовност, језик и култура у различитим срединама, али и о одвојености српског народа од матице, говорили су др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савјета Црне Горе, проф. Љубомир Алексов, члан мађарског парламента и представник српског народа и Српске самоуправе у Мађарској и мр Дејан Дракулић, председник Заједничког вијећа општина Вуковара и Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема.
Трибину је водио Мирослав Вујанић и он је у име Удружења „Светосавске свечаности” дао уводну реч осврнувши се на значај покренуте теме за цео српски род широм Балкана који ван граница своје земље трпи различите културне, духовне и политичке утицаје, међутим, како каже, историјско искуство показује да државне границе никада нису биле препрека српској духовности, језику и култури и њиховом очувању. Трибина или „свесрпско сабрањеˮ попут овог потребно је ради разговора, размене искустава, али и братског зближавања упркос вештачки створеним „даљинамаˮ међу припадницима истог народа.
Професор историје и представник српске заједнице у Мађарској Љубомир Алексов говорио је о животу Срба на простору Мађарске, али и о националној организацији Конференција Срба из земаља региона, која окупља све националне организације из земаља бивше Југославије, Румуније, Албаније и Мађарске и повезује их са матичном земљом Републиком Србијом. Одржано је седамнаест конференција на различитим локацијама, као што су Вуковар, манастир Милешева, Скадар, Косово и планира се да се та традиција настави. Говорећи о Србима у Мађарској, проф. Алексов истиче да је њихова специфичност у томе што нису живели на територији која је припадала српском народу, већ су присутни на простору Мађарске вековима уназад, што потврђују писани документи, попут повеље мађарско-угарског краља Св. Сави којом се дозвољава оснивање манастире на простору тадашње Угарске. До средине 20. века једина организација која се бавила очувањем српског националног бића у Мађарској била је Српска православна црква и Епархија будимска, која вуче корене с краја 14. века, док се од 20. века јављају и важне световне организације и самоуправе. Упркос малом броју Срба на територији Мађарске, којих по последњем попису има 11 620, уочљива је подршка од стране државе у којој живе, као што је образовање на српском матерњем језику у пет државних школа, културно-уметничка друштва, удружење уметника, професионално српско позориште, „Српске недељне новинеˮ на ћирилици, гимназија, Епархија будимска са средиштем у Сент Андреји и сл. Број Срба у Мађарској значајно се смањио након Првог светског рата због њиховог повратка у Србију, тако да има опустелих села и напуштених цркава које пропадају, али, упркос проблемима, српска верска и културна баштина у Мађарској је очувана и очекује се да ће тако бити и убудуће.
Мр Дејан Дракулић подсетио је на значајан резултат сарадње са Удружењем „Светосавске свечаностиˮ који се огледа у скорашњој посети деце из Вуковара граду Чачку која је оставила посебан утисак и повезала српску децу са различитих простора. Говорио је о институцији Заједничко вијеће општина која је осмишљена 1995. године на основу Ердутског споразума и променама до којих је долазило у њеној организацији и начину функционисања током година. Поменуто Вијеће обавља значајан посао за српску заједницу на простору Хрватске, усклађује интересе Срба на простору Источне Славоније, Барање и Западног Срема и расправља са Владом и државним институцијама Хрватске о свим важним питањима, а чине га градски и општински већници изабрани на локалним изборима. Уочава се проблем смањења броја српских становника на простору Хрватске, који сада износи око 50 000, као и тзв. административна дискриминација. Заједничко вијеће општина чини седам општина са преко 90% припадника српске заједнице и општине са већинским српским становништвом, као што су Бели Манастир и Вуковар. Тамо се налази шеснаест матичних школа где се настава изводи на српском језику и ћириличном писму, девет подручних школа и 1 460 ученика који похађају наставу по моделу А, затим двадесет пет културно-уметничких друштава, завичајних удружења, међу којима је и Вуковарско српско певачко друштво „Јаворˮ основано 1836. године које се бави хорским певањем, што све доприноси очувању српске културе, идентитета, обичаја и традиције, упркос различитим проблемима са којима се припадници српске заједнице сусрећу свакодневно.
Др Момчило Вуксановић потврдио је значај оснивања заједничке Конференције како би се повезао Србе из земаља региона и истакао активности Српског националног савјета, који чува српски идентитет на простору Црне Горе упркос потешкоћама. Савјет је заслужан за оснивање српске радио станице, српске телевизије, „Српских новинаˮ, сарадњу са Српском православном црквом, Епархијом Милешевском и Митрополијом црногорско-приморском, враћање ћириличног писма у државне институције, сарадњу са Министарством образовања, али и формирање Српске књижевне задруге која је објавила преко двеста педесет хиљада књига на српском језику и ћириличном писму, што је значајно утицало на очување језика и културе Срба. Планира се наставак сарадње са осталим српским заједницама у региону и успостављање још бољих односа међу институцијама Србије и Црне Горе, како би се побољшао положај Срба и издејствовала њихова легитимна права.
Закључак након одржане трибине био је да је српски народ један упркос границама које га привидно деле и да га повезују јаке културне и духовне везе, од Светог Саве до данас, али и да је потребно што више оваквих сусрета, разговора и сарадње како би се јединство ојачало, а српски идентитет одржао и ван граница матичне државе.
Текст и фото: Марија Миљуш
