ДА ЛИ ЈЕ ОСНОВАНО НАРОДНО ВЕРОВАЊЕ ДА ВОЋЕ НЕ ТРЕБА САДИТИ У ПРЕСТУПНОЈ ГОДИНИ?
РЕЧ ЈЕ ИСКЉУЧИВО О СУЈЕВЕРЈУ!
У нашем народу постоји уврежено мишљење да воће не треба садити током преступних година. Не ретко, сујеверје постоји и код одабира садница због чега се дешава да поједини расадничари приликом продаје садног материјала морају да објашњавају у које време су обављали калемљење, а они искуснији међу њима вешто избегавају одговор или свесно искривљују истину коју пласирају сујеверним произвођачима који мисле да ће им воће калемљено или посађено у преступној години рађати сваке четврте сезоне. Управо због тога се често догађа да се у години која претходи преступној повећава интересовање, пре свега, хобиста, али и великих произвођача за заснивањем воћних плантажа. Проверавали смо шта о овој теми мисли „струка“.
Потражња садног материјала је током јесењих месеци 2023. године била већа него иначе, а као разлог журбе за садњом купци су често наводили да би желели да засаде воћњаке пре него што наступи преступна 2024. година. Без обзира о којем је профилу произвођача реч, аматерима или онима са већим искуством у воћарској производњи, како наводи др Александар Лепосавић, виши научни сарадник чачанског Института за воћарство, потребно је истаћи да не постоји ни једно научно, па чак ни религиозно објашњење за изостанак садње воћа у годинама које су преступне. Отуда, уместо на празно сујеверје, произвођачи који намеравају да засаде воће требало би далеко више пажње да усмере на правилни одабир и припрему земљишта, као и набавку квалитетног садног материјала, не обазирући се на то да ли је година преступна или није.
– Већину воћних врста не би требало садити на земљиштима која садрже више од 60 процената глине, јер су слабо пропустљива за воду и ваздух. Супротно од тога, песковита земљишта, са преко 70 одсто песка, слабо задржавају воду и сиромашна су у садржају хранљивих материја. Требало би да се избегавају и свеже крчевине, јако закоровљена, плитка, тешка, збијена, забарена и сува земљишта, као и она са високим нивоом подземних вода. С обзиром на велику распрострањеност смонице у нашој земљи, потеницјални произвођачи морају имати у виду да таква земљишта имају веома неповољне водно-физичке особине, да при влажењу јако бубре, а у сувом стању се стврдњавају и пуцају. Такве особине доводе до тога да биљке које се гаје на њима наизменично пате од недостатка воде и ваздуха – наводи др Лепосавић.
Поред избора земљишта, према речима др Лепосавића, његова правилна припрема је од великог значаја за успех у воћарској производњи. Пре саме садње воћа неопходно је урадити механичку и хемијску анализу земљишта, а ако се анализом утврди да су садржај хумуса, фосфора и калијума мањи од оптималних вредности, неопходно је спровести мелиоративно ђубрење.
– У пракси је најбоље резултате показало комбиновано уношење органских и минералних ђубрива у земљиште и то у количинама у зависности од производне способности земљишта и планиране висине приноса. Од органских ђубрива се у ову сврху употребљавају добро згорео стајњак (говеђи и овчији) у количини од 20 до 30 t/ha, уколико се ђубрење врши у тракама ширине од једног метра, односно од 40 до 60 t/ha уколико се растура по целој површини. За поправку садржаја органске материје могу се користити и глистењак, зеленишно ђубриво или компост. Због проблема у набавци квалитетног стајњака, поједини произвођачи користе и полузгорели, или свежи стајњак. У том случају, овакве стајњаке треба заорати у земљиште током јесени, никако током лета, јер се у време максималне активности патогена повећава опасност од инфекције земљишта патогенима – истиче Лепосавић.
БЕЗ КВАЛИТЕТНИХ САДНИЦА НЕМА РЕНТАБИЛНЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Поједини произвођачи прибегавају различитим поступцима са циљем да смање потребне количине органског ђубрива, али истовремено и да би ефикасније контролисали коров у младим засадима. Један од ефикаснијих начина коришћења мањих количина стајњака, како наводи др Лепосавић, огледа се у његовој употреби и заоравању у браздама изораним у правцу планираних редова за садњу:
– Квалитет садног материјала у нашој земљи је врло често проблематичан, а произвођачи зарад уштеде прибегавају куповини јефтинијих садница на пијацама или путем огласа. И поред контроле, постоје неодговорни расадничари који продају заражене и неквалитетне садница, а срећа у несрећи за купца таквог материјала била би да му се лоше саднице осуше одмах по садњи, како их не би годинама лечио и одржавао. Лош садни материјал никада неће дати висок принос и добар квалитет. Управо због тога је за садњу неопходно набавити првенствено сортно чисте, здраве и зреле саднице из регистрованих расадника, које су тестиране на присуство вируса и других патогена. Саднице морају имати добро развијен корен и обиље обрастајућих жилица. Њихов надземни део је пожељно да буде средње дебљине, по могућству са превременим разграњењима и са доста очуваних пупољака целом дужином саднице.
ПРИПРЕМА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА
Припрема садног материјала за садњу обухвата: детаљну контролу кореновог система и надземног дела саднице на присуство проузроковача болести и штеточина и разних оштећења (механичка, измрзавање, сушење и друго), одстрањивање оштећених и сувих жила до основе или до здравог места, скраћивање жилица на 10 до 15 cm, одсецање жила које се укрштају или преплићу са другим жилама, потапање корена садница у кашу која се саставља од једног дела свеже говеђе балеге, два дела иловаче и једног дела воде, са циљем да се лакше успостави контакт кореновог система са земљом и дође до њеног бржег пријема. Уколико се из било којих разлога припремљене саднице не посаде одмах, потребно их је обавезно утрапити.
С обзиром на то да су жилице корена воћа изузетно осетљиве на утицај сунца и ветра, посебно топлог, како наводи наш саговорник, најбоље је да се садња обави по облачном времену или у јутарњим и послеподневним часовима.
Пре садње је неопходно обавити размеравање парцеле и копање садних места. Како би редови у новом засаду воћа били прави, на сваком од њих се затеже канап, па се саднице постављају уз њега. Саднице се саде на исту дубину на којој су биле у растилу, а посебну пажњу би требало обратити да место на садници на коме је извршено калемљење никако не сме бити затрпано у земљу или у директном контакту са тлом. Пошто садница заузме свој положај, загрће се свежом и добро уситњеном земљом док се коренов систем у потпуности не покрије. Затим се додаје мања количина добро згорелог стајњака, 100–150 грама (по садници) NPK хранива, а остатак јаме се до врха попуни земљом. Без обзира о ком термину садње је реч, земљу око саднице је потребно добро сабити и по потреби залити, а све у циљу истискивања ваздуха из зоне кореновог система и његовог бољег контакта са супстратом, саветује др Лепосавић.
В. С.
ЈЕСЕЊА ИЛИ ПРОЛЕЋНА САДЊА?
У сувљим и топлијим крајевима и на лакшим земљиштима примењује се углавном јесења садња. Међутим, у неповољнијим климатским условима и на тежим земљиштима, воће се сади и у рано пролеће.
Јесења садња има предност из два разлога: први, воћке се током зимског одмора обезбеде довољним количинама влаге, а други, пресеци жила калусирају и на њима се образују жиле сисавице, које у рано пролеће, чим се земља загреје, интензивно обављају своју функцију, па воћке имају ранији почетак вегетације и брже се развијају.
