НАОЧАРЕ ЗА СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ
Пише Јелена Савић
Деца, полазници Центра за таленте, и професорка Милкица Костић настављају мисију помоћи људима коришћењем вештачке интелигенције.
Замислите свет у коме особе са оштећеним видом могу лакше да се крећу осећајући простор и буду много сигурније. Вођени страшћу за побољшањем приступачности, млади истраживач Иван Топаловић и професорка Милкица Златић направили су наочаре прилагођене потребама слепих и слабовидих особа. Патентирана технологија комбинује алгоритме вештачке интелигенције са напредним сензорима. Наочаре функционишу захваљујући вештачким чулима, која су уграђена у њих, ослушкујући околину. Особа током дана може детектовати препреке, било да су жива или нежива бића, захваљујући звучној сигнализацији јер сензори зује. Препознавање објеката, откривање препрека, где се налазе, колико су удаљене су, за сада, могућности које ове наочаре чине моћним алатом на путу ка независности. Како ово двоје иноватора кажу, циљ није само да се помогне корисницима у навигацији у свом окружењу, већ и да их оснаже да се потпуније укључе у свет око себе.
Овај изум отелотворује дубок осећај емпатије и разумевања и у будућности ће бити надограђиван, истиче професорка Костић.
-Подстакла ме на размишљање једна жена која ме питала да ли са овом талентованом децом могу да направим нешто да помогнемо њеној сестричини, која је слабовида. Иван, који је дугогодишњи полазник Центра за таленте, посвећен роботици, и ја смо успели да направимо патент наочаре. Покушавамо и даље да сагледамо потребе ове циљне групе да бисмо могли да их усавршавамо. Имајући у виду да поједина слепа или слабовида лица живе сама, планирамо да их надоградимо сензорима за температуру како би могли да детектују присутност живог бића од тренутка када уђе у кућу, а можда и када ухвати за кваку. Размишљамо и о могућности надограђивања у смислу препознавања које је доба дана или ноћи. Циљ је да створимо алат који не само да помаже у навигацији, већ и подстиче осећај поверења и аутономије међу корисницима. Верујемо у коришћење вештачке интелигенције за рушење баријера и стварање инклузивнијег друштва. Битна нам је повратна информација да бисмо знали да ли су наочари 100% функционалне. Зато бисмо волели да их некоме поклонимо.
Иван Топаловић, ученик првог разреда Техничке школе у Ивањици, је радознао, мотивисано посвећен роботици и освајач награда на многим такмичењима. Има и своју радионицу где изуме прави на 3Д штампачу.
-Основни циљ је да се неком помогне. А када знате да некоме помажете онда вас то мотивише за даљи рад, каже Иван.
Да је покретачка снага садашњег рада ових иноватора жеља да побољшају животе појединаца са специфичним потребама говори и идеја о изради комуникатора за децу са аутизмом коју намеравају да тестирају у матичној школи професорке Костић, ОШ „Милинко Кушић“.
У паралелном настојању да одговоре на потребе заштите људи, Иван и професорка Kостић направили су хуманоидну вештачку руку. Тачније већ две и завршавају трећу. Проналазак је намењен руковању контаминираним отпадом. Има све функције праве људске руке. Њом се управља компјутером, таблетом или мобилним телефоном односно, коришћењем интерфејса као споне између руке и паметних уређаја.
У Иновационом центру у Ивањици, који је у простору Канцеларије за младе, окупљају се талентована деца заинтересована за роботику из различитих места. Један од њих је и Ади Шабани који долази из Пријепоља и успео је да направи први патент који има аутоматизовани безбедносни систем намењен за коришћење у музеју. Професорка Костић помиње и Немању Луковића, Катарину Лојаницу, Николу Костића и многе друге успешне полазнике и наглашава да направљени патенти служе да се деца уче како да програмирају и репрограмирају. Како каже, битно је подржати развојне потенцијале деце од малих ногу, развијати стем дисциплине (наука, технологија, инжињерство и математика) и заинтересовати их за употребу већ стечених знања. Будући да са талентованом децом ради широм Србије и да је роботика врло скупа, има подршку премијерке, Министарства науке, Града Чачка, Општине Ивањица, родитеља ове деце и нарочито научника проф. др Бранислава Кисачанина из Америке, који је оснивач Истраживачко- развојног института за вештачку интелигенцију у Србији.
(фото: Ј.С.)
