Жене из осетљивих група, иако су на папиру равноправне са другима, веома често су на маргини друштва. Свака представница осетљивих група (жене са села, жене жртве насиља, самохране мајке, жене са инвалидитетом, старије од 65 година, оне које су често неформалне неговатељице својих ближњих и жене из мањинских заједница), има особене проблеме, али им је заједничко да много теже долазе до посла, здравствене и социјалне заштите, готово да их нема на јавним и одговорним функцијама… Недовољно знају своја права, због чега су изложене дискриминацији. Ово су неки од резултата великог истраживања које је у Чачку и Трстенику спровело Удружење „Снага пријатељства – Amity“, у партнерству са чачанским „Ларисом“ и Женском иницијативом из Трстеника. Прошлог петка, 22. децембра, у просторијама Међуопштинског удружења глувих и наглувих одржан је округли сто на коме је представљено истраживање, укључујући и конкретне препоруке локалним властима и надлежнима у држави.
Истраживање о родној равноправности жена из осетљивих група у Чачку на тржишту рада и њиховој укључености у коришћење услуга социјалне и здравствене заштите рађено је од јула до октобра ове године, кроз анализу доступних података и кроз разговоре на терену. Надежда Сатарић из Удружења „Amity“, навела је, поред осталог, да је Град Чачак много тога урадио у погледу унапређења родне равноправности и положаја жена из осетљивих група, али да је остало још корака.
– Према економској развијености Чачак спада у прву групу градова, међу 20 је најразвијенијих, тако да се очекује да има капацитет за унапређење. Чачак има Комисију за родну равноправност и за подршку породици, као стално радно тело Скупштине. Формирана је и Радна група за одговорно родно буџетирање, па је у буџету за текућу годину кроз два програма предвиђена помоћ женама из осетљивих група: развој сеоског туризма и пољопривредни и рурални развој. Све то је за похвалу, али се то, углавном, односи на жене са села, а не смеју се заборавити и друге рањиве групе, дугорочно незапослене, жене жртве насиља, самохране мајке… Такође, није донет Акциони план, а недостаје и Савет за родну равноправност – истакла је Сатарић.
Чачак има свега четири одсто незапослених, што је међу најмањим стопама у Србији (на државном нивоу то је девет процената). Ипак, каже Сатарић, на Тржишту рада било је око 2.300 незапослених жена. Међу њима је 1.500, управо из осетљивих група. То су, углавном, жене са мањим степеном образовања. До посла много теже долазе и старије од 50 година.
– Мада и у Чачку постоји стална потреба за радном снагом, послодавци се ретко кад одлучују за старије жене. А треба живети до пензије, ако су оствариле то право. Све особе за инвалидитетом су у теже запошљивој категорији – навела је Сатарић и додала да је упућена препорука руководству Чачка да издваја још више новца за преквалификације и додатно образовање теже запошљивих жена, као и за мере којима би се послодавци подстакли за њихово запошљавање.
Надежда Сатарић сматра да је похвално и што Чачак, у односу на друге градове у Србији, издваја много више новца за социјалну заштиту, односно око 7,9 одсто од укупног буџета. Предњачи помоћ у кући, коју користи око 100 одраслих и старијих, као и услуга личних пратилаца. Ипак, услугу геронто-домаћица користе само у четири села, у Горичанима, Мрчајевцима, Вапи и Доњој Трепчи.
– Према истраживању, око 600 особа, махом старијих жена, има потребу за овом услугом. Болна тачка је приступ здравственој заштити, чак и изабраном лекару, посебно, у сеоским срединама. Само у 14 од 56 сеоских месних заједница постоје и раде здравствене амбуланте. Физичка приступачност, чак и у граду, за особе са инвалидитетом је веома запостављена. Познато је и да нема довољно здравствених радника, али Град може да обезбеди мобилне екипе. Потребно је и више вртића у овим срединама. Породично насиље је и даље недовољно јавна тема. На годишњем нивоу око 300 жена у Чачку пријаве да су жртве насиља. Сматра се да је то само врх леденог брега, да је насиља много више, али да се не пријављује из многих разлога, због неповерења у систем, срамоте, страха, незнања… И у Чачку постоји потреба за психолошким саветовалиштем за све осетљиве категорије, укључујући и жене жртве насиља – наводи Сатарић запажања и неке од препорука.
Када је реч о старијим суграђанима, на основу резултата истраживања, препорука је и оснивање канцеларије за старија лица, какве постоје у Шапцу и Сомбору. Такође, неопходно је и увести минималне квоте за учешће жена у чланству савета месних заједница. Сада у само две, у једној сеоској и у једној градској МЗ жене су председнице.
Овај округли сто део је пројекта „Жене су покретачи промена“ који је подржала UN Women, а финансијски помогла Европска унија.
В. Т.
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ НА ОСНОВУ НЕПЛАЋЕНОГ РАДА
Препорука за Владу Републике Србије и Координационо тело за родну равноправност је да покрену израду подзаконских аката како би заживела примена члана 28 Закона о родној равноправности, који се односи на жене без здравственог осигурања. Оне су, по овом Закону, стекле право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући, на пољопривредном имању… Како каже Надежда Сатарић, потребно је да се сада Закон преточи у праксу.
