ПРВА АДРЕСА ХОРА У МРЧАЈЕВЦИМА
„Архангели“, велики национални хор, нимало случајно, поникао је у Мрчајевцима, иако сабира више од 150 солиста и музичара из двадесетак градова. Из свих су крајева Србије, а има их и из Босне. Окупио их је пролетос мр Војислав Спасић, рођењем Нишлија, али мајчиним коренима везан и за оближњу Катргу. Пробе су често по позиву у мрчајевачком Дому културе, где су имали и своју премијеру. Одржали су већ десетак концерата, наступали у манастирима. За то су добили бројне дипломе и посебно драге иконе, а већ су позвани да следећег лета гостују у Русији. О Националном хору, његовој мисији и значају, за празнични „Чачански глас“ говоре мр Војислав Спасић, Чачанин др Милош Вербић и Драган Величковић из Мрчајеваца.
– Приоритет су нам наша народна музика. Певамо у хорском аранжману и познату песму „Коњ“ и још неке руске, па и понеку забавну… Али, у првом плану су баш наше песме, јер хоћемо да српско културно национално благо у музици сачувамо на академски начин. Желимо да урадимо нешто за будуће генерације, нешто што ће наставити да живи после нас – истиче на почетку разговора мр Војислав Спасић.
ЈЕДИНСТВЕНА ПРИЧА
Идеја о оснивању оваквог хора родила се из пријатељства, каже познати тенор кога у хору сви зову Воја или професор, пошто предаје соло певање на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Академски инструментално-вокални ансамбл „Архангели“ из Крагујевца, у коме је Спасић од оснивања, гостовао је у марту за славу у „Старој Павлици“, завичајном друштву са седиштем у истоименом манастиру надомак Рашке. У разговору су дошли и до тога да би било добро да постоји велики национални хор, који би окупио солисте и хорове из целе Србије. Није требало много, и музика је спојила људе. Спасић је већ познавао неке чланове ранијих хорова из Чачка, Краљева, ту су били и његови ученици, колеге и пријатељи из Крагујевца. Вест је брзо дошла и до Крушевљана, Београђана, Војвођана, па и до „јужне пруге“… Требало је само наћи одговарајући простор за тако велики хор. Није га било у Чачку. У Краљеву су за новоосновани хор добили свечану салу у Скупштини Града, али је и она била мала. Тако су одабрали Мрчајевце, који су „у центру“, између Чачка, Крагујевца, Краљева, Горњег Милановца, Ужица, нису далеко Крушевац, Београд и други градови, одакле су се прикључили хористи. У Мрчајевцима је направљен конзорцијум постојећих пет хорова и тако је почело.
– Добили смо цео Дом културе у Мрчајевцима на коришћење, кад год нам треба, а сада имамо и нашу просторију, недавно реновирану… База хора је из Крагујевца, будући да већ десетак година водим истоимени хор из тог града. Али, градимо јединствену, своју причу, као што ради и сваки врхунски уметник. А ми смо уникат по многим обележјима – каже професор Спасић и прича да је већ на првој проби било више од осамдесет хориста. Различитих су професија. Међу најбројнијима су лекари. Нема ни старосне границе. Најмлађи има 12, најстарији 85 година!
Пред сваки наступ локални хорови одржавају пробе у свом граду, вежбају своје деонице, а онда имају и заједничку, генералну пробу. Диригент Националног хора за велике наступе је Јасмина Новокмет, редовни професор у Косовској Митровици.
ЕМОЦИЈЕ СТОТИНЕ СРЦА ИСТОГ РИТМА
Међу првима хору „Авиа Архангели“ се придружио др Милош Вербић, дугогодишњи члан некадашњег чачанског градског хора, који је водио Предраг Перуничић.
– То је био сјајан градски хор! Неки су покушавали да направе нови, али нису успевали. Након много година стари чланови добили су шансу да се поново окупе. Национални хор смо схватили као наставак те добре приче. Воде нас сјајни људи и педагози, попут Јасмине и Воја! Они успевају да покрену енергију свих који дођу да певају, да у нама пробуде најбоље емоције и да их сједине у јединствени израз. Да нам, свима у хору, баш као што и истраживачи кажу, срца куцају у истом ритму – описује др Милош Вербић.
Мрчајевчанин Драган Величковић, заљубљеник у хорско певање, дошао је на прву пробу више из радозналости. Хориста је постао давне 1977, певао је под диригентском палицом два велика маестра Владе Микића и Драгољуба Јовашевића, а онда направио једну дугу паузу од неколико деценија:
– Када сам начуо да се оснива хор, и то у мојим Мрчајевцима, нисам веровао. Али, када сам видео да за оснивачку скупштину 80 људи улази у салу Дома културе и када су нам предочили концепт рада, није више било дилеме! Желео сам да будем у тиму. То ми је још јасније после концерата у Мрчајевцима, у „Руском дому“, у Студеници. Сваки хор „јури“ своју „перфектну“ технику, а наша снага је емоција коју шаљемо публици. Она их тера да се и сами „укључе“ песмом и аплаузом. И то је највећа похвала за све нас у хору – сматра Драган Величковић и додаје да се о првом концерту дуго причало у варошици. И међу младим људима, што, опет, улива наду да ће им се и они придружити у што већем броју.
ОБНОВИТИ ДОБРОТВОРСТВО У КУЛТУРИ
За репертоар су одабрали 40 песама. Највише је старих народних, певају и православне духовне, али хор изводи и песме Новице Неговановића, Обрена Пјевовића, неке познате грчке мелодије… Хористи из сваког града предлагали су песме карактеристичне и значајне за свој крај, тако да је репертоар Националног хора својеврсна мапа музичког блага Србије.
Велики снови се већ остварују. Сви се посебно радују гостовању у Русији. Одлазе 17. јула, требало би да одрже десетак концерата, један и са великим Руским националним оркестром.
Волели би да концерт одрже у Културном центру Чачка, баш у години када је наш град прва Национална престоница културе. Планирају и чешће заједничке пробе, али је за континуиран рад потребно много новца. Сви професионалци раде волонтерски, највећим делом трошкове финансирају сами чланови, који имају јаку жељу да раде. Али, тако неће моћи дуго, без значајније помоћи локалних заједница и привредника. Неки су се већ јавили, али недостаје и много шира подршка. Још се надају да ће се, баш као некада, у култури обновити добротворство. Јер, како истичу наши саговорници, култура је најважнија „храна“ за једну нацију и државу.
В. Тртовић
Фото саговорника и „Мрчајевци инфо“
ПРВИ ХОР НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ ОСНОВАЛИ МРЧАЈЕВЧАНИ
Да Мрчајевци нису случајно одабрани, говори и податак да су први национални хор покренули Мрчајевчани, још на Солунском фронту! Ову информацију мр Војислав Спасић добио је од старих мештана.
– Овде скоро сви знају да певају. Ако то не знају, онда умеју да свирају, или бар да добро слушају – каже полушаљиво професор Спасић и додаје да ово село одавно заслужује титулу колевке и престонице народне музике, а то образлаже изреком:
– Када један Мрчајевчанин седне у кафану, то је песма. Кад су двоје, то је сјајан дует. А кад седну троје, то је већ хор!
МУЗИЧКА ПОРОДИЦА ПРОФЕСОРА СПАСИЋА
Професор Спасић је “постао“ Мрчајевчанин у јуну прошле године. Из овог поморавског села иде на предавања у Крагујевац, као и на све концерте. Рођен је у Нишу, у музичкој породици. Отац и мајка били су професори у Музичкој школи. Деда по мајци, Тошо Милорадовић, свирао је виолину, а прадеда трубу. После завршене ниже музичке, одсек виолина, у свом родном граду, Војислав Спасић је уписао средњу музичку школу у Крагујевцу, одсек виолина и соло певање. Диплому је стекао на Факултету музичких уметности, на Катедри за соло певање, у класи оперске диве, професорке Радмиле Бакочевић, под чијим менторством је и магистрирао 2006. године на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Добитник је бројних признања и награда на домаћим и међународним такмичењима.