ОТВОРЕН ЕТНОЛОШКИ МУЗЕЈ У ЧАЧКУ
Фотографије: Миленко Савовић
Синоћ је у Чачку отворен за јавност Етнолошки музеј у обновљеној Хаџића кући и стална етнолошка поставка „Градска кућа“, инвестиција вредна 52 милиона динара. Уз драмски времеплов „Записи у камену“ прослављено је отварање Етнолошког музеја, али и других пројеката који су такође део Престонице културе Србије – Чачак 2023, а отварању су присутвовали Милун Тодоровић, градоначелник Чачка и Делфина Рајић директорка Народног музеја у Чачку.
–Када је 1854. године Владимир Хаџић изградио ову прву градску кућу на спрат, поставио је темеље пре свега задужбинарства у нашем граду. Био је визионар, имућан, али је водио рачуна о општем интересу. Колико је учинио за наш град показују само артифакти које имамо о њему. Борио се за опште добро, за Гимназију и прво читалаштво… Овакав бисер у нашем граду чини посебан бисер у туристичкој понуди Чачка и Србије. Само у овој години око 217 хиљада људи је посетило Чачак, а наша жеља је да их у наредним година буде још више – истакао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић, уз напомену да је ово један од важнијих пројеката који су реализовани у години када је град Чачак Национална престоница културе Србије и да су заједно са Владом Републике Србије за њега издвојена значајна новчана средства, тачније 52 милиона динара (33 милиона од Министарстав културе РС и 19 милиона из буџета Града Чачка).
Комплетна обнова овог здања урађена је уз будан надзор Завода за заштиту споменика културе из Краљева, који је био и Надзорни орган.
Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку је овом приликом изјавила:
–Реконструисана Хаџића кућа осликава културу становања градске породице крајем 19. и поче 20. века са вредним предметима који су чинили живот грађанског Чачка тога доба. Ова кућа има снажну симболику за Чачак, не само по архитектури већ и по људима које је угостила. Кнез Михаило Обреновић је боравио у овој кући 1861, а кнез Милан Обреновић 1869. године. Хаџића кућа представља драгоцен документ о тадашњим стамбеним приликама. Показује нам како се организовао свакодневни живот, како се привређивало и какви су били обичаји. Уз Музеј кошарке, стална етнолошка поставка у Хаџића кући је важно сведочанство наше прошлости које добијамо захваљујући пројекту Престоница културе Србије. Њихов циљ је да прикажу богато историјско и културног наслеђа како Чачка, тако и Србије и као такве имају немерљив значај не само за локалну већ и за националну културу. После више од 20 година поново сте у прилици да посетите нову етнолошку поставку, разгледате и доживите дух некадашњег Чачка. Имате прилику да осетите град који је настајао дан по дан, град који се градио и развијао у ритму својих суграђана, али и становника који су долазили и пролазили остављајући свој траг.
Директорка Народног музеја се посебно захвалила Министарству културе РС, Граду Чачку, али и ауторкама поставке Снежани Шапоњић Ашанин и Ивани Ћирјаковић, етнолозима и музејским саветницама, које су прикупљале трагове прошлих епоха на простору Чачка и градиле обрисе нове етнолошке поставке.
Овом догађају присуствовао је велики број људи из Чачка, али и других градова Србије, који су уживали у драмском времеплову „Записи у камену“ који осветљава давно сакривену прошлост испод града Чачка.
Монолошко казивање римског витеза Тиберија Клаудија Гала из 3. века нове ере публику је водило ходном стазом у 6. век и доба Византијског цара Јустинијана, једног од најутицајнијих владара људске историје, затим до Госпе од Градине, која је сведочила да на Јелици беше град. Сублимирајући живот и обичаје са половине 19. века и сталну поставку Етнолошког музеја у првој Чачанској двоспратници – кући имућног Владимира Хаџића, публика је имала прилике да осети дух и атмосферу живих слика у музејској поставци са вредним предметима тог периода.
Режију потписује Владимир Јоцовић, аутор текста је Миљан Губеринић, а улоге су тумачили Никола Васиљевић (Тиберије Клаудије Гал), Уна Ђелошевић(Госпа од Градине), Иван Вучковић (Цар Јустинијан), Владимир Јоцовић (Владимир Хаџић) и чланови Морава театра. За костиме била је задужена Тијана Траиловић, дизајн светла и тона Неx Соунд, дизајн звука Милена Гавриловић, а за реализацију Репродукција доо – Београд, Програмски тим Чачанска Родна, Народни музеј Чачак. Продукција: Чачанска Родна 2023.
Подсећамо, „Хаџића кућа“ је била прва чачанска двоспратница, коју је још 1854. године подигао Владимир В. Хаџић, трговац, тада један од најбогатијих житеља вароши. Често је мењала власнике, а сада је у њој Етнолошки музеј и стална етнолошка поставка „Градска кућа“, која ће представити ентеријер грађанске куће из друге половине 19. века и првих тридесет година 20. века. Поставка садржи намештај и покућство које је припадало старим чачанским породицама Крен, Гавровић, Пантелић, Николић, Протић, Секованић, Ћирковић и многих других и представљају вредне предмете који су чинили живот грађанског Чачка из тог периода.
Поставка приказује много занимљивих детаља смештених по собама које су у то време биле распоређене по значају: на спрату Велики салон до улице, спаваћа и девојачка соба до дворишта, а у приземљу трпезарија, мали салон и радна соба до улице, а мање важне просторије до дворишта. Међу свим просторијама доминира Велики салон који је сведочио о положају укућана у друштву. У њему су примани гости и био је опремљен најлепшим и највреднијим комадима намештаја, често набављеним у иностранству (завесе, порцелан, књиге, ликовна дела, музички инструменти, породичне фотографије и ручни радови). Мешавина стилова била је веома честа појава у ентеријерима крајем XИX и почетком XX века, па је тако било уобичајено да се у истој просторији нађу пиротски ћилими, чешки лустери и немачки порцелан. Осим Великог салона поставка истиче и спаваћу и девојачку собу. Спаваћа соба од птичјег јавора из двадесетих година XX века указује на приватни живот породице. Кревети су застрти постељином, ћилимима, украсним јастуцима, а на свакодневни живот породице указују и одабрани одевни предмети (комбинезони, чарапе, кућне хаљине и папуче). У свакој кући тога доба у којој је била девојка, удавача, са великом пажњом је уређивана девојачка соба (са металним осликаним креветом, ормаром, комодом за рубље, комодом са огледалом, вашкасном са прибором за умивање итд). Ентеријер је допуњен одабраним предметима од текстила везеним јастучницама, постељином и пешкирима.
