Dragačevo Region

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ У ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „ПОВРАТАК У ДРАГАЧЕВО“

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ У ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „ПОВРАТАК У ДРАГАЧЕВО“

smart

ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ОПСТАНАК СЕЛА

Пројекат „Повратак у Драгачево“ траје два месеца и убрзано се реализује ових дана на подручју општине Лучани кроз организовање радионица и саветовалишта које се баве одрживим развојем сеоских средина. Пројекат спроводи Удружење Регионалана иницијатива РИД, а подржало га је Министарство за бригу о породици и демографију. Партнер на његовом спровођењу је Локална акциона група „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, која обухвата 65 сеоских насеља на подручју драгачевског и чачанског краја.

Циљ пројекта је, како истиче председница Регионалне иницијативе Ирена Kунић, да се ослушну потребе староседелаца и да допринесу решавању проблема одрживости и опстанка сеоских средина.       

Председница Регионалне иницијативе Ирена Kунић

– Чланови нашег удружења желе да што више људи остане овде, у Драгачеву, али упоредо са тим да се у родни крај врати што више оних који су ранијих година, у потрази за бољим животом, отишли да живе у већим градовима у нашој земљи или у иностранству, како би се спречило даље одумирање наших села. Циљ нашег пројекта је да ослушнемо потребе људи који овде живе и да то пренесемо широј заједници и на локалном и републичком нивоу – објашњава Ирена Крунић, иначе рођена Гучанка која се после 43 године вратила у Драгачево.

Негативна демографска слика је један од великих проблема са којим се  суочава драгачевски крај и управо због тога се начинима превазилажења таквог стања бави и пројекат „Повратак у Драгачево“. Статистика је  поражавајућа у читавој Србији, а самим тим и на подручју општине Лучани. Иако постоји републичка Стратегија рађања, на коју се ослања исти документ на локалном нивоу, подаци из последњег пописа становништва у Србији показују да примењене мере популационе политике још увек нису дале неке значајније резултате, јер за то је потребно да протекне најмање десет година, наглашава дипломирани демограф Злата Савић.

Злата Савић, дипломирани демограф

– Демографска слика општине Лучани је посебно лоша, јер је ово мала средина која због тога и није била атрактивна да млади остану овде да живе након свог школовања. Негативан прираштај становништва се овде бележи од деведесетих година прошлог века. Од 2000. године, становништво нашег подручја је у дубокој демографској старости. Према попису из 2022. године, просечна старост становника Србије је 45, а општине Лучани 48 година, што показује тенденцију смањења удела младог становништва. Оваква демографска слика захтева да се активности на подручју наше општине прилагоде старијој популацији и да се обезбеди снажнија подршка за младе брачне парове, што локална самоуправа, као и држава, чине, али је неопходно време да се подигне стопа природног прираштаја – истиче Савић и напомиње да је фертилитет становништва у општини Лучани 1,46, а да је за саму замену генерација потребно да буде 2,01 детета по жени.

Природно, културно и духовно наслеђе може да помогне одрживости и опстанку сеоских средина, сматра Душан Р. Ивановић, председник УО ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“.

 Душан Р. Ивановић, председник УО ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“

– Боља демографска слика је само један од циљева пројекта „Повратак  у  Драгачево“.  Промоција природних, привредних и социјалних вредности  Драгачева представља, такође, значајан сегмент планираних активности. Очекујемо да ћемо реализацијом овог пројекта помоћи појединцима и организацијама у локалној заједници да схвате да су међусобно организовање и неговање поверења од битног значаја за опстанак и одрживи развој сеоских средина – рекао је Ивановић.

Идејни творци и реализатори овог пројекта сматрају да ће и након завршетка предвиђених пројектних активности, захваљујући побољшаној сарадњи локалног цивилног сектора и државе бити настављен рад на унапређењу економских и свих других услова живота у драгачевском крају, што би требало повољно да се одрази на смањење миграција младих и самим тим одрживом развоју села.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.