ЈОШ ЈЕДАН ПРАЗНИК ЗА СОФИСТИЦИРАНЕ ЉУБИТЕЉЕ ФИЛМА
Филмски и видео програм Уметничке галерије “Надежда Петровић”, у понедељак, 30. октобра, представио је младу редитељку Милену Грујић и њен дугометражни играни филм “А.С. (25)”, што је неуобичајено за овај програм. Поред младе редитељке, пројекцији је присуствовао и критичар Саша Радојевић, сценариста, редитељ и уредник на РТС.
– Саша нам редовно представља изузетне, али готово невидљиве филмове и ауторе који раде ван mainstream продукције и нажалост, готово без дистрибуције и могућности да се њихови филмови виде ван филмских фестивала. Филм “А. С. (25)” прати Салета, главног јунака, који заједно са својим пријатељем Андрејем једне вечери пљачка мењачницу. Међутим, акција се не одвија по њиховим плановима и они сплетом околности завршавају у стану студенткиње из Пољске, која постаје њихов талац. Сценарио филма је инспирисан истинитим догађајем од пре неколико година, а написала га је редитељка Милена Грујић. У тематски оквир српске кинематографије, филм “А.С. (25)” уводи талачку кризу. Као сведочанство о сегменту нове урбане генерације, овај филм проблематизује расцеп јунака који морају да се изборе са емотивном крхкошћу везаном за бол одрастања и неуклапања у регуларне социјалне токове, а с друге стране, да одговоре на мачистичке императиве који се постављају као пожељан модел понашања младих мушкараца – рекао је Предраг Живковић, заменик директора и организатор филмског програма Уметничке галерије “Надежда Петровић”, најављујући пројекцију филма.
ОД НУЛА БУЏЕТА, СТУДЕНТСКИХ УСЛОВА И ЕНТУЗИЈАЗМА, ДО СВЕТСКЕ ИНДУСТРИЈЕ
Милена Грујић је рођена у Београду 1994. године. Дипломирала је филмску режију 2018. године на Факултету драмских уметности, дугометражним филмом “А.С. (25)”, који је своју премијеру имао на 25. Фестивалу ауторског филма. Њени претходни кратки филмови “Фајронт”, “Марлон” и “Све што расте” учествовали су на фестивалима широм света и освојили бројне награде.
– Два пута је учествовала у пројекту “Лоокинг Цхина” у оквиру ког је, за по месец дана боравка у различитим кинеским провинцијама, снимила два кратка документарна филма. Милена у свом радном искуству има широк спектар различитих занимања, од промоција, преко кратке али језгровите каријере у рок бенду, до статирања у филмовима, глуме у рекламама, хонорарног посла асистента режије и редитеља. Говори енглески, шпански и руски језик. Позната је по раду на телевизији, по раду у страним копродукцијама, прва је редитељка са ових простора која је добила прилику да режира филм у америчкој продукцији – представио је Живковић младу редитељку Милену Грујић.
У изјави за наш лист Милена напомиње да је реч о њеном дипломском филму из 2020. године.
– Прича прати Салета и Андреја, два другара који једно вече опљачкају мењачницу. Међутим, пљачка полази по злу и они стицајем околности завршавају у стану стране студенткиње. Током те једне ноћи одвија се њихова драма. Филм је сниман као студентски, са минималним средствима. Били смо врло ентузијастична екипа и “изгурали” до формата дугометражног филма. У том свету свима нам је било ватрено крштење. На крају смо имали јако позитиван “фидбек”. То је једно лепо искуство. Филм говори за себе. Хтела сам претежно да се бавим маргиналцима, људима који су на маргинама друштва, који су скрајнути, о којима се не говори, а који имају своје муке, осећања с којима, можда, не умеју ни да се изборе, нити да их артикулишу и због тога често трагично завршавају. А ми се њима бавимо, као неким насловима у новинама из црне хронике. Али, то су само деца која немају подршку и не знају где и коме би могла да се обрате – нагласила је Милена Грујић, додајући да је глумац Владимир Гвојић добио Награду “Цар Константин” за најбољу главну мушку улогу 2020. године.
Тренутно млада редитељка монтира свој други филм, у продукцији једног америчког филмског студија. Реч је о веома великом кораку, како каже, “од нула буџета, студентских услова и ентузијазма, до једне индустрије која у свету функционише на најозбиљнијем нивоу”.
Саша Радојевић је рођен у Београду, где је дипломирао на Факултету драмских уметности. Писао је сценарије за документарне ТВ серије и кратке филмове.
– Објавио је више студија о филму, као и роман “Дивље сенке”, 2002. године. Био је асистент режије Теу Ангелопулосу на снимању филма “Одисејев поглед”, 1995. године. Коаутор је сценарија за дугометражне игране филмове “Земља истине, љубави и слободе”, “Југ југоисток”, “Доктор Реј и ђаволи” и “Петља”, сценариста филма “Држава” и редитељ и сценариста филмова “Пољупци” и “Нарцис и Ехо”, “Жигосана”, “Породица” и “Александра”. Дугометражни филмови на којима је сарађивао више пута су награђивани у земљи и иностранству – подсетио је Предраг Живковић.
ФИЛМ КАО АУТЕНТИЧНА УМЕТНОСТ
До сада је кроз филмски и видео програм, који се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије, представљено много младих аутора, као и легендарних имена.
– Много талентованих аутора, много сјајних филмских дела је нескривено и доступно само посетиоцима фестивала, којих у нашој земљи има, али не довољно да би остатак Србије, осим Београда и евентуално Новог Сада, могао да има увид у ову сцену. Овај програм омогућава да се тим филмовима, уметничким делима продужи живот. Мени је то био основни мотив за покретање овог програма, јер знам да много младих људи и, наравно, искусних аутора вредно ради и ствара уметничка дела, која се забораве и остану само у некој филмографији или статистици. Десет година за редом промовишемо младе ауторе и њихове филмове, што је добро, јер имају прилику, не само да представе своје дело, већ и да причају са публиком. Мисија овог програма је да промовише стваралаштво које је ван главних токова. Није све холивудска продукција, нису све бомбастичне телевизијске серије, има људи који раде и схватају филм као аутентичну уметност и само као уметност, не као комерцијални производ – нагласио је Предраг Живковић, у разговору за наш лист.
Филмски и видео програм Галерије “Надежда Петровић” биће настављен до Нове године, традицонално, сваког понедељка.
Н. Р.