Kultura

У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ИЗЛОЖБА СТРИП-СЕРИЈАЛА ЛЕСКОВЧАНИНА МАРКА СТОЈАНОВИЋА

У ЧАСТ „15 ГОДИНА ВЕКОВНИКА“

– По избору најпознатијег светског теоретичара стрипа Британца Пола Гравета, поједини албуми серијала „Вековници“ шест пута су уврштени у најбоље стрип-албуме на свету.

У Галирији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у петак, 13. октобра, у оквиру пројекта прве националне Престонице културе „Чачанска родна”, за љубитеље девете уметности, стрипа, уз занимљиву изложбу, догодио се сусрет и разговор са аутором серијала „Вековници“, Марком Стојановићем из Лесковца и Мирославом Марићем, чачанским графичким дизајнером и стрип-аутором, препознатљивим у нашој средини. Модератор програма била је библиотекар Тања Вуковић која је изразила очекивање да ће и овај програм имати одјека током посета ученика Библиотеци, имајући у виду да још траје „Дечји октобар“. Изложба посвећена серијалу „Вековнициˮ биће постављена до краја месеца.

У серијалу „Вековници“ објављено је укупно 16 албума: 13 из регуларне серије, укључујући и својеврсни нулти албум „Бајка и друге истинеˮ и три spin-off албума „Бескрвниˮ, који је и први прави објављени spin-off у историји српског стрипа. По избору најпознатијег светског теоретичара стрипа Британца Пола Гравета, аутора култне књиге „1.001 стрип који морате прочитати у животу“, поједини албуми серијала „Вековници“ шест пута су уврштени у најбоље стрип-албуме на свету. Стрипови серијала „Вековници“ и „Бескрвни“, освојили су тридесетак награда на међународним салонима стрипа у Београду и Велесу, а недељник НИН је „Вековнике“ прогласио за најбитније дешавање у српском стрипу 2012. године, навела је Тања Вуковић и представила аутора изложбе, сценаристу, стрип-цртача Maрка Стојановића, који је све албуме „Вековникаˮ и „Бескрвнихˮ написао и уредио, мада у том опусу учествује више стотина цртача, илустратора из читавог региона Балкана. Изложба је за љубитеље стрипа, фантастике, мита и историје, врхунска посластица.  

Стојановић је рођен, живи и ради у Лесковцу, као професор енглеског језика, али и као уредник едиције „Лесковачки стрип”, чији је покретач, главни и одговорни уредник је нишког часописа „Strip Pressingˮ, а већ годинама води и лесковачку школу стрипа основану 1995, названу по њеном оснивачу „Никола Митровић Коканˮ, у коју је Стојановић дошао као гимназијалац.  

Саговорник на тему стрипа је био је и Чачанин Мирослав Марић, такође, аутор стрипова и графички дизајнер, донедавно професор Техничке школе у Чачку, дипломирани инжењер грађевинарства, аутор бројних текстова из области стрипа и иницијатор више радионица. Марићеви ауторски радови објављени су у публикацијама широм бивше Југославије, а добитник је Гран-при међународног Фестивала стрипа у Београду 2006. године. „Чувари изгубљеног времена“ је трилогија настајала од 1990. до 2012. коју потписује са Вујадином Радовановићем и једно је од његових најзначајнијих остварења.

Своје виђење „Вековника“ Марка Стојановића, Марић је започео питањем – зашто треба читати стрипове, стављајући га у исту фиоку са питањима зашто би требало читати књиге или гледати филмове. Кроз цитирање протомајстора Богдановића да је то „залудна мистрија“ или данас популарније „џаба кречење“, уједно добијамо и одговор. Још интересантнијим Марић сматра питање зашто особа његових година чита стрипове, осврћући се на „потпуно лично искуство“.

– Прича би морала да почне од најранијег детињства, учења првих слова и читања првих слика… Без обзира на врсту „унутарњег свраба“, овде смо сви дошли са знатижељом да видимо признање и успех једног стрипа, који траје и обележава време од 15 година, у земљи и времену где многи важни догађаји трају у сећању знатно краће… Ако би требало сажети у хаику форми оно што ради Марко Стојановић то би били стихови: „Није то чудо од чудеса што је Коља пао са небеса, већ се чудити треба како се попео до Неба“… – рекао је, поред осталог, Марић указујући на чаробни свет изложених експоната који илуструју опус „Вековника“, као последицу „велике упорности, преданости, рада, где се машта и умеће подразумевају као да и сами по себи већ нису некакво чудо“. 

Стојановић је подсетио како је дошло на идеју да објави прве „Вековникеˮ 2007. у „Политикином забавнику“, док је комплетна едиција објављена  2010. Навео је имена свих својих узора и људи чији је допринос немерљив у развоју српског стрипа.

 – Сви стојимо на нечијим раменима, сви смо на неким тековинама… Директни узори и хероји су Рајко Милошевић Гера, Драган Боснић, Дарко Перовић, Игор Кордеј, Александар Зограф… „Вековнициˮ су настали тако што су добили Прву награду за стрип у „Политикином забавнику“ заједно са Ђорђем Милосављевићем… Конципирао сам га као стрип за домаћу публику и нисам желео да изгледа као да је преведен са енглеског језика. Марко Краљевић постао је један од главних ликова „Вековника“, из кога читаоци на популаран начин могу да сазнају о нашој историји и митологији – истакао је, поред осталог, Стојановић и говорећи о свом перфекционизму, док пише сценарио за стрип, додаје:

– Ако себе не задовољим, а никад себе не задовољим, проследим сценарио даље, он иде код цртача, и он буде неисцрпан… кад пишем за цртаће, ја им кројим одело, ја им узимам меру. Двестотине људи је цртало „Вековнике“ са Балкана… Проблем је како урадити цртеж, на који начин, а да није виђе хиљаду пута, а он га уради баш на начин виђен хиљаду пута… Поштујем цртаче, они донирају своје време, раде бесплатно, иако напољу узимају стотине евра по страни. Уживам у писању и сарадњи, јер у читавом кретивном поступку добијате нешто више од простог збира. И на крају – нећу плакати, ако то нико не прочита. А добар стрип нас увек надраста.

На изложеним паноима овог авантуристичког стрип-серијала развија се драматика сусрета двојице случајних партнера, мистериозног вампира Чена и ћудљивог Kраљевића Марка, који у Европи с краја 18. века укрштају стазе са митолошким бићима као што су вампири, псоглави, али и историјским личностима попут Моцарта, Милоша Обилића, Стевана Синђелића, књижевним ликовима какви су доктор Фауст, Д’Артањан, Франкенштајн, Тил Ојленшпигел и многи други.

 Комбинујући са елементима фикције, Стојановић је измирио контрадикторности народног предања о Марку као српском јунаку и историјских чињеница о његовом вазалном односу са Турцима, закључује водитељка програма Вуковић, обједињујући епску, историјску и фиктивну визију нашег јунака са акцентом на његовом витешком моралу.

З. Л. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.