ПРЕДАВАЊЕ ПОСВЕЋЕНО ЗАБОРАВЉЕНОМ ВОЈВОДИ РАКУ ЛЕВАЈЦУ
О увек насмејаном и поноситом војводи, мегданxији и политичару, припаднику српске војне елите, војводи немирног духа, на предавању под називом “Рако Левајац, заборављени војвода”, одржаном прошлог четвртка, 28. септембра, у Галерији Народног музеја, говорио је Горан Левајац.
– Буђење и уобличавање нововековне српске државе кроз Српску револуцију започету 1804. године у Орашцу, Буном на дахије, у историјским изворима, литератури и народном сећању, углавном је обележено ратовањем и политичком делатношћу вођа Првог и Другог српског устанка, родоначелника двеју српских нововековних династија, Ђорђа Петровића Карађорђа и Милоша Обреновића, као и њихових најближих сарадника. Било је још личности које су попут Рака Левајца, захваљујући угледу у срединама из којих су потицали, дале велики допринос распламсавању и успешном завршетку Српске револуције. О војводи Раку Левајцу сачувано је мало података. Разлог за ретко помињање могао би бити и његова непослушност Карађорђу и Совјету пред крај Првог српског устанка. Током устанка био је ближи Обреновићима. Обреновићи и Рудничка нахија били су и остали династија и простор где се Рако Левајац формирао као значајна личност – рекла је директорка Народног музеја Делфина Рајић, најављујући предавање Горана Левајца.
Кроз личност Рака Левајца могу се видети и неки проблеми у погледу историјског мишљења српског народа, чак и у националној свести, јер је војвода неправедно заборављен. Иначе, врло је заслужна личност за читаву Српску револуцију, не само за чачански крај и околину, каже за наш лист Горан Левајац и додаје:
– Рако Левајац је био и Карађорђев и Милошев војвода, чак је и са једним и са другим дошао у сукоб. Извући живу главу из сукоба са Карађорђем, то је некако и могло. Али, бити у сукобу са Милошем и после тога остати жив, то је већ било велико умеће. Рако је учествовао у припреми буне против кнеза Милоша, 1824. године, али вероватно је Милош био заокупљен новом буном, која је уследила већ 1825. године.
Када је обележавано 50 година од Другог српског устанка, 1865, срески начелници су морали да направе спискове значајних устаника, подсећа наш саговорник:
– У време када је Србија, бар мало, личила на модерну Европу, у време обележавања јубилеја, Рака Левајца нема нигде, не помиње се, као да није постојао. Потом, када је 1935. године, у време Карађорђевића, грађена нова црква у Мојсињу, сметала је Ракова надгробна плоча и она је уклоњена. Када је обележавано 200 година од Првог српског устанка, 2004, када су у Одбору за организацију прославе били врхунски професори, научници, политичари, људи из цркве, поново Рако Левајац нигде није поменут. Наравно, сви заједно смо одговорни. Али, мислим да је највећа одговорност оних који данас носе његово презиме, па смо се организовали као братство Левајаца. Уз благослов блаженопочившег Хризостома добили смо дозволу да у цркви у Мојсињу поставимо нову плочу и обележимо приближно место где почива Рако Левајац.
Говорећи о заборављању, као феномену историје, Горан Левајац каже да се нешто може заборавити због немара, или с намером, али то се може учинити једној или неколико генерација:
– Међутим, када дођу нове генерације, више није реч о заборављању, јер оне нису имале шта ни да чују. Кад човек заврши живот, остаје споменик изнад гроба. Ако му се уклони споменик, остаје сећање. А ако се изгуби и сећање, суочићемо се са ситуацијом да тај човек, као да и није живео.
Горан Левајац је рођен у Гучи. Основну и средњу школу је завршио у Крагујевцу, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У издању Међуопштинског историјског архива Чачак, уз рецензију професора др Радоша Љушића, објавио је 2017. године књигу “Рако Левајац заборављени војвода”. Област његовог интересовања је историја српског народа 19. и у првој половини 20. века. У припреми су издања “Српски Берлингијери – историја једне српске породице”, као и “Цртице годинама цртане школе”, навела је Делфина Рајић.
Н. Р.
