У “СРПСКОМ ПАБУ” ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА АЛЕКСАНДРЕ ИГЊАТОВИЋ
Изложба фотографија Александре Игњатовић, под називом “ПРи(ЧА) из фото–пита”, отворена је у “Српском пабу”, прошлог петка (22. септембар), у оквиру пратећег програма Фестивала “ПРиЧА”. Изложбу је отворио Ђуле Ван Гог, а ауторка је нагласила да јако воли овај чачански рокерски фестивал, јер га доживљава као домаћински, где су људи веома блиски.
– Идем на много фестивала, али “ПРиЧА” је посебна прича! Велика ми је част што је Жана предложила да изложим слике баш са Фестивала “ПРиЧА” и што можете да их погледате наредних месец дана. Надам се да ће вам се допасти. То су неки тренуци који су мени били драги у протекле две године, са два фестивала – рекла је Игњатовић.
– Живот нас је научио да срце увек боље види од ока, а Алекс нас је научила да је њеним посебним фотографијама, њено око отргнуло од заборава ове тренутке. Свака фотографија говори више, лепше и боље од хиљаду речи. Те слике су посебне и нимало није лако урадити такву фотографију – рекао је Ђуле Ван Гог, на отварању прве изложбе Александре Игњатовић у Чачку.
Жана Ненадовић, PR Фестивала “ПРиЧА”, подсетила је да је ауторка изложбе и главни и одговорни уредник портала “Headliner.rs” и концертни фотограф са великим искуством рада у медијима, још од средине деведесетих година:
– Радила је у филмској редакцији ТВ “Политика”, а потом са “UG BG Calling” и “BGC doo” учествовала у организацији бројних културних манифестација и фестивала. За издавачку кућу “Ризница” приредила је 11 књига. У фотографском портфолију Александре Игњатовић налазе се фотографије са концерата највећих имена домаће сцене, готово комплетне алтернативне сцене, као и свих значајних иностраних извођача који су последњих година наступали у Србији. У протеклих шест година једнако је посвећена новинарском, ауторском и уредничком раду на порталу “Headliner.rs”.
У разговору са колегама, новинарима, Александра Игњатовић је нагласила да је првенствено уредник, па фотограф, да добра фотографија јесте део њеног посла, као што су и одласци на фестивале и концерте. Бављење фотографијом, како каже, на неки начин, подмлађује и дух и тело, даје енергију, пуни батерије:
– Свакодневно имате обавезе за компјутером, али кад одете на концерт напуните батерије. То је нешто што ме још увек покреће.
Да би неко направио добре фотографије, попут ауторке ове изложбе, мора да воли рокенрол.
– То је основни предуслов, да ли је то панк, хеви метал, рокенрол. Морате да волите ту врсту музике. Сигурна сам да фотограф који не воли метал, панк или рокенрол, не може да направи добру фотографију, као што ја никад нећу моћи, наравно, осим употребљиве, да направим фотографију из жанра народне музике, јер не осећам ту врсту музике. Као што је Ђуле рекао: “Мора део срца да ради кад се праве фотографије” – нагласила је Игњатовић.
Говорећи о томе да ли је и колико је тешко ухватити тај посебан тренутак и забележити осећања музичара, ауторка изложбе каже да млади фотографи јако греше кад мисле да је опрема довољна:
– Не. Није до опреме. До фотографа је. Свако од нас има своју нишу. Свако од нас хвата посебне тренутке. Моје око иде за тренуцима који су атипични. Мислим да неко тај осећај добије временом, а неко се једноставно роди са талентом за фотографију, за сликање, за музику. Да, имам ту тамну и мало атипичну фотографију, то је моја ниша.
Како изгледа “ПРи(ЧА) из фото-пита” Александре Игњатовић моћи ћете да погледате до 22. октобра, у “Српском пабу”.
Н. Р.
Фото: Јована Милошевић
“АЛЕКС, ДОЂИ НА БИНУ! ”
– На једном од концерата “Ван Гога”, на “Гитаријади” у Зајечару, Ђуле није дозволио фотографима да сликају. Међутим, угледавши ме, а пошто воли како радим слике, Ђуле ме је позвао да се попнем на бину да фотографишем. Али, ја не волим да се пењем на бине које не знам, јер се плашим да ћу се саплести на каблове, па сам му махнула да нећу. Он пева песму “Коло – Луда лудо” и почиње да се нервира. Усред концерта Ђуле све заустави и каже: “Алекс, дођи на бину!” И Алекс се пење на бину. Тако су настале ове фотографије… – открила је за наш лист Александра Игњатовић детаљ, атмосферу како понекад настају њене добре, атипичне фотографије.
