Još jedna rokenrol PRiČA je ispričana!
I pored toga što nije praksa da se letnji festivali održavaju u zatvorenom prostoru, ovogodišnja PRiČA, zbog nedostatka adekvatnog prostora, održana je u hali kraj Morave, što se treće festivalske večeri pokazalo kao dobro rešenje, zbog kiše koja je usledila.
Sva tri dana smo imali izuzetno dobar program, pažljivo osmišljen da upotpuni i zadovolji publiku različitih žanrovskih afiniteta.
Prve večeri program je počeo zvukom helikoptera, a zatim nesvakidašnjim izvodjenjem pesme Another Brick in The Wall (Pink Floyd), u aranžmanu profesorke Mirjane Janevske i Hora čačanske Gimnazije. Nakon hora na sceni su se smenjivali bendovi, a Mile Kekin (bivši pevač benda Hladno Pivo), izazvao je najveću pažnju. Svi bendovi su bili na visini zadatka, a kompletna produkcija i organizacija na najvišem nivou.
Drugog dana festivala zvezda večeri bio je Djule sa svojim bendom Van Gogh, a Zoe Kida, bila je osveženje, kako žanrovski, tako i svojom pojavom, kao i neobično zanimljivim nastupom i komunikacijom sa publikom, koje je bilo u znatno većem broju nego prvog dana.
Treći dan je prošao slično kao drugi. Aerodrom i Bombaj Štampa su naišli na odziv publike svih generacija, a posebno je interesantno to što je bilo male dece koja su znala većinu pesama grupe Aerodrom. Najzanimljiviji momenat sa ovogodišnje Priče je kada je Djule Van Gogh izveo četvorogodišnjeg dečaka na binu, dao mu gitaru i rekao: “Sviraj ti, sine, šta god hoćeš, a mi ćemo da te pratimo.” Najjači utisak je ostavio bend iz Ljubljane King Foo, a najveće iznenadjenje bend iz Rijeke Whiteheads, koji je osvojio prisutnu publiku izuzetnom svirkom, kao i perfomansom koji su izveli na samom kraju svog nastupa.
Za tri festivalska dana u Čačku smo imali prilike da ugostimo bendove iz Arandjelovca, Beograda, Pančeva, Novog Sada, Zagreba, Rijeke, Ljubljane, Sarajeva… Sve u svemu, bila je ovo još jedna jako zanimljiva PRiČA, a oni koji su bili, imaju o čemu da PRiČA(YU).
Autor teksta: Žana Nenadović
